DEUTSCHLAND ÜBER ALLES Jedan od najsenzacionalnijih politickih dogadjaja u nastupajucoj godini bice - Nemacka kao lider najrazvijenijih drzava sveta, jer od 1. januara Berlin preuzima predsednistvo u Evropskoj uniji i Grupi G-8. Gotovo 50 godina posle Drugog svetskog rata po Evropi su se plasili Velike Nemacke i Hitlera, mogucnosti njihovog povampirenja, nemacki jezik izazivao je nelagodnost kod Evropljana i podsecao ih na SS divizije, firerove pretece govore, a na svakog Nemca se sumnjalo da je nacista. Svih tih godina je o Nemackoj u svetu gradjen imidz opasnog politickog kriminalca kome nikada ne bi trebalo verovati jer svoju rasisticku teoriju nije u stanju da zaboravi zbog uronjenosti u tevtonske misterije. Nemacka i jeste pre pola veka ratovala sama protiv svih, protiv cele Evrope, i tako dala mogucnost svakoj evropskoj drzavi da nastrada ili u borbi sa njom, ili usled svog saveznistva sa njenom svastikom. U mnogim zemljama je, pa i u nasoj, Nemacka dozivljavana kao veciti okupator i svaka moguca posleratna saradnja bila je u senci germanofobije. Ali, tesko da je bilo zemlje koja je tako porusena kao Nemacka, unistena do ispod zemlje, okupirana, zigosana i podeljena izmedju Amerike i Rusije na Istocnu i Zapadnu. Posto je poznata nemacka radna sposobnost, bio im je cak medjunarodnim ugovorima limitiran i razvoj, odnosno do kog nivoa im moze rasti dohodak po glavi stanovnika. I nijedna se nacija na planeti nije toliko svakog dana posipala pepelom i dokazivala da nije genetski predodredjena za destrukciju i unistavanje drugih nacija. Izvinjavali su se, ekonomski napredovali i stvorili unutrasnju i spoljnu politiku kojom su izgradili porusene mostove sa celim svetom. Zaposlili su stotine hiljade gastarbeitera sa Balkana, iz Istocne Evrope, Italije i omogucili milionima standard koji u svojim domovinama nikada ne bi imali, a mnoge ekonomije stabilizovali devizama, kao sto su mnogim zemljama pomogli da izbegnu socijalnu katastrofu. A preporuka „Made in Germany“ (Hergestellt in Deutschland) nigde se nije mogla odbiti, jer se radilo o proizvodima vrhunskog kvaliteta. Poslovati sa nemackim firmama znacilo je i priznanje, zagarantovani uspeh i pouzdanost poslovne saradnje. Jos pre 30 godina nemacka marka postala je merilo najstabilnije vrednosti i moneta u koju se jedino na svetu moze imati poverenje. Stanovnicima Balkana i Istocne Evrope jedini zivotni san je bio da zarade nemacke marke i kupe mercedes, ili makar „bubu“. Do juce prezreni na svetu, danas lider medju najvecima. Nemacka, medjutim, u arenu svetske politike ulazi samosvesno. Obecava Evropskoj uniji reforme, Kosovu nezavisnost, Turskoj potvrdjuje kandidaturu za EU, ali tek kada dostigne evropski kulturni model. I sto je najvece iznenadjenje - sada u ime Evropske unije pocinje ponovo aktivno da vodi istocnu politiku i ostro opominje Rusiju, koja joj je donedavno u obliku Sovjetskog Saveza pola drzave drzala pod okupacijom. Nemacka trazi od Putina zastitu ljudskih prava, pronalazenje i kaznjavanje ubice novinarke Ane Politkovskaje i da prestane da prirodni gas koristi kao politicko sredstvo, kao ucenu poznatu iz arsenala hladnog rata. Na prebacivanja iz Moskve da se mesaju u ruske unutrasnje poslove, nemacki zvanicnici odgovaraju da samo zele da pomognu stabilizaciji Rusije koja im je vazan komsija, vrlo potreban za medjunarodne poslove, a pre svega da se ponovo ozivi tzv. Bliskoistocni kvartet, sastavljen od SAD, UN, EU i Rusije, bez kojih se ne moze resiti izraelsko-palestinski problem. Nemacka je Balkan uvek posmatrala kao sferu svojih interesa, uplitala se i ranije i ne treba sumnjati da u svojoj agendi predsedavajuceg EU ima niz balkanskih zahteva koji ce bitno uticati na nas zivot, bilo da budu prihvaceni, bilo da im se Engleska ili Rusija suprotstave. Ali, ne treba gubiti iz vida da je Nemacka najvazniji ruski trgovacki partner. Bilateralna trgovinska razmena iznosi 45 milijardi dolara u prvih sest meseci ove godine, dok je ruski izvoz u Nemacku dostigao 45 posto, odnosno oko 20 milijardi dolara. Dakle, Rusija ce morati da uvazava nemacke zahteve i prioritete, a tamo gde se sudaraju njihovi interesi sigurno ce se nagoditi, ne pitajuci nas u kojoj smo meri zadovoljni ili ne.
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/
