Intervju : Dr Srda Trifkovic
Amerika ukida nadležnost Srbije na Kosmetu Marti Ahtisari ce, naime, u svom predlogu za rešavanje statusa Kosova i Metohije ponudio rešenje koje ne sadrži pojam nezavisnost, ali u suštini insistira na potpunom odvajanju Beograda od Prištine. - Pobeda demokratskih snaga, koje još uživaju u slavlju, ide u prilog medunarodnoj zajednici da razvodni cvrst stav Beograda o rešavanju statusa Kosova. Zapad racuna na razlike u stavovima Vojislava Koštunice i Borisa Tadica oko ovog pitanja i na sporost u formiranju nove vlade, što medunarodnoj zajednici otvara prostor da ubrza reševanje problema, jer EU i SAD nece cekati da se DSS i DS dogovore oko podele vlasti. Zato Marti Ahtisari podnosi predlog u kome nije definisan jasan i konacan status Kosova i Metohije, ali je jasno naglašeno da Srbija i formalno više nece imati pravo nadležnosti nad ovom pokrajinom. Jeste Ahtisari u svojim dokumentima ukinuo rec nezavisnost, ali je uveo novi pojam - nedodirljivost Kosova za Beograd. Ovo upozorenje izgovorio je prošle nedelje u Beogradu dr Srda Trifkovic, spoljnopoliticki urednik americkog casopisa Chronicles, na promociji svoje nove knjige Senka džihada. Ovo delo je srpski prevod njegove knjige Prorokov mac, koja je uz SAD prodata u 70.000 primeraka, i u kojoj kritikuje Vašington zbog oštrog kursa prema džihadu u SAD, a mekanog stava prema islamistima na Balkanu. Pitali smo ga zato gde je tu Ahtisarijeva zamka za Srbe? - Zamka je u tome da Srbija nacelno prihvati njegov novi predlog, da o njemu raspravlja, ali da ne primeti skrivene formulacije o odvajanju Kosova i u suštini pristane na formulaciju da više nikad nema pravo na njega. Zadatak Tadica, Koštunice i srpskih pregovaraca jeste da ovu zamku otkriju, izbegnu i opet pokažu cvrst stav u rešavanju kosovskog problema. Ako se budu suviše dugo natezali oko sastava nove vlade, ako budu popustljivi u stavu da Kosovo ne sme biti odvojeno od Srbije, može se dogoditi da rešenje tog problema nadu u novim izborima, a da u meduvremenu izgube Kosovo. PRITISAK ZAPADA o Kako komentarišete plan Martija Ahtisarije, koji je podneo Kontakt grupi i NATO? - Ahtisarijev plan apsolutno ne sadrži ništa neocekivano. Ovaj paket rešenja za Kosmet ukazuje na to da su vašingtonski i briselski politicki scenaristi izabrali pogrešnu osobu za taj posao. Marti Ahtisari se posrednicke uloge prihvatio kao deklarisani zagovornik odvajanja Kosova od Srbije, jer je vec imao slican angažman u okviru Medunarodne krizne grupe. On je pokušao je da ubedi srpsku stranu da, tobože, zaista želi da pomogne Srbiji da se reši "tog problema" glatko i bezbolno, uz opravdanje da smo svi svesni da je Srbija de fakto vec izgubila južnu pokrajinu i da nema svrhe gubiti vreme sa pravnim formalnostima. Takav Ahtisarijev pristup bio je zasnovan na pogrešnim signalima koje su tokom proteklih šest godina on i medunarodna zajednica dobijali od zapadnih diplomata u Beogradu, ali i od male, ali uticajne konklave prozapadnih zvanicnika i analiticara u Srbiji. o Sa kojim tezama o Kosmetu su se srpski prozapadni kadrovi približili Ahtisariju, EU i NATO? - Ti srpski kadrovi su istovremeno tvrdili da ce Srbija da popusti ukoliko joj se ponudi neki smokvin list kao što su uslovna nezavisnot, medunarodne garancije za prava manjina, obecanja o ubrzanom prikljucenju EU i zato su zdušno zagovarali takav ishod. Za strane i srpske zagovornike nezavinsnosti pokrajine manje je bilo bitno šta ce Kosovo i Metohija da bude - medunarodni protektorat, EU i NATO kondominijum ili buduca pokrajina Velike Albanije - vec što Kosmet više nije deo Srbije. To je alfa i omega Ahtisarijevog plana. Uverenje da je takav scenario savršeno realan pothranjivao je, izmedu ostalih, i Vuk Jeremic, glavni spoljnopoliticki savetnik predsednika Borisa Tadica i jedan od retkih beogradskih zagovornika pobede Džona Kerija novembra 2004. godine. Jeremic je u Vašingtonu 18. maja 2005. svedocio pred Kongresom da Kosovo i Metohija treba da ostanu u sastavu Srbije. Prilikom tog boravka u SAD Vuk Jeremic je u nezvanicnim razgovorima uveravao americke sagovornike je suština zadatka iznaci formulu da se gorka kosmetska pilula obloži šecernim prelivom kako bi je Srbija lakše progutala. o Da li imate utisak da je u Srbiji ta kosmetska gorka pilula progutana? - Iznenaduje me da u Srbiji, ama baš niko, ne komentariše na odgovarajuci nacin krajnje problematican trenutak iznošenja Ahtisarijevog plana. Nijedan ozbiljan pregovarac ne bi iznosio svoje "konacne" predloge, pre nego što se konstituiše nova vlada Srbije. Ne zato što život ne može da ceka vec iz prostog razloga što je postojanje takve vlade osnovni preduslov za kompetentnu analizu i legitiman odgovor zvanicnog Beograda na iznete predloge. Pregovori o rešavanju izraelsko-palestinskog problema, na primer, uvek su suspendovani u periodima krupnih politickih promena na jednoj ili drugoj strani, posle izraelskih izbora ili tokom prelaznog perioda u palestinskoj administraciji posle smrti Jasera Arafata. Na šta bi licilo da je Bil Klinton na sva zvona izneo svoj mirovni paket, koji je premijeru Ehudu Baraku i Jaseru Arafatu podneo u Kemp Dejvidu 2000. godine, u trenutku kada na jednoj strani nije bila konstituisana vlast koja ima legitimnost da je zastupa? Takav potez bi bio kritikovan kao neozbiljan ili kao pokušaj vršenja pritiska na onu stranu koja u datom trenutku jednostavno nije u prilici da pruži adekvatan odgovor. Mislim zato da je prezentiranje Ahtisarijevog plana u ovom trenutku kada Srbija nema novu Vladu pritisak Zapada da zvanicni Beograd taj plan nekriticki prihvati. I sama floskula da "svet ne može da ceka Srbiju" odraz je arogancije dominantnih snaga u tzv. medunarodnoj zajednici. Pritisak i forsiranje Zapada da se ubrza donošenje nekakvog "rešenja" ne pogoduje iznalaženju trajnog, stabilnog i pravednog rešenja statusa Kosova i Metohije. Ipak, mislim da tek kada se sagleda stvarna slika politickog stanja na svetskoj sceni, tek nakon konstituisanja nove vlade Srbije, pa makar to bilo i posle novih izbora, imacemo konacno priliku za pokretanje istinskih pregovora oko statusa Kosova i Metohije. Ne znam kakav ce biti njihov krajnji rezultat, ali to je i priroda pravih pregovora - ishod uvek ostaje nepoznat do samog kraja. ALBANSKE OPCIJE o Kako SAD gledaju na prekomponovanje predloga Martija Ahtisarija, koji je, koliko juce, pretio nezavisnošcu Kosova, a sad javno odustaje od nje? - Stav prema kosovskom pitanju nije se bitno promenio i zato ne treba ocekivati veliki zaokret u americkoj politici prema Beogradu i Prištini. Dolaskom demokrata, u oba doma americkog Kongresa politicke prilike su se promenile na štetu Srba, jer su za šefove oba spoljnopoliticka odbora došli albanski lobisti - Tom Lantoš i Džozef Bajdner. Uz to je ojacala pozicija Klintonovih ljudi, pre svega Nikolasa Bernsa. Oni su zagovornici ideje o nezavisnom Kosovu i sigurno ce je i dalje gurati kroz Senat i Predstavnicki dom. Njihov stav je da SAD, suocene s velikim problemima oko Iraka, Irana, Severne Koreje, Libana i Izraela, treba da istraju na statusu Kosova, kako bi i time pokazale da su i dalje u stanju da lupe pesnicom o sto i nastave da vladaju svetom. o Može li se znati kako ce Albanci reagovati na Ahtisarijev predlog i šta o toj reakciji misle Amerikanci? - Kosovski Albanci imaju najmanje tri opcije za Ahtisarijev predlog. Prva je da se bune i prete nasiljem, druga da cute i cekaju da se odvajanje desi samo po sebi, a treca da još snažnije guraju ideju o nezavisnosti s medunarodnim priznanjem Kosova. Amerikanci nisu nacisto šta ce Albanci da urade, jer ne mogu da procene kako ce se ponašati mladi albanski jurišnici, koji zbog nedostatka posla imaju sve izraženije težnje ka brzom stvaranju nove države. U njoj vide svoju buducnost i rešenje egzistencijalnih problema. Albanski lideri sve teže kontrolišu ove mlade jurišnike i osecaju pritisak da moraju da ispune svoja obecanja o nezavisnom Kosovu. To ih može uvesti u primenu nasilja, što ce im se politicki osvetiti, jer politickim nasiljem mogu da naprave samo jednu frankenštajnu monstrum državu, koje ce medunarodna zajednica da se stidi. o Albanci su otkrili da im Marti Ahtisari nudi Ustav Kosmeta, pravo na izvršnu vlast, ali ne i pravo na vojsku? - Albancima u odvojenoj pokrajini Kosovo i Metohija se nudi poseban ustav, izvršna vlast, državnost, na osnovu koje mogu da sklapaju medunarodne ugovore i da traže clanstvo Kosmeta u OUN, OK, MMF i Svetskoj banci. Priština dobija i pravo da preuzme srpsku državnu imovinu i da upravlja sama kosmetskom privredom i da njeni gradani imaju dvojno – kosmetsko i srpsko državljanstvo. U takvim uslovima odvojenom Kosmetu sopstvena vojska u prvi mah nije ni potrebna. Kosmetski Albanci su spolja bezbedni. Svaki eventualni pokušaj Srbije da svojom bitno oslabljenom vojnom snagom ugrozi to nezavisno i medunarodno priznato Kosovo i Metohiju, NATO bi u tome video kao casus belli i razlog za novu vojnu intervenciju u Srbiji. Nezamislivo je da SAD 1999. intervenišu zbog nepostojeceg srpskog genocida na Kosmetu, a da 2007. priznaju Kosmet, a potom da dopuste Srbima da pokažu zube. To što se u predlogu medunarodne zajednice ne pominje vojska u prvi mah može da bude upotrebljeno kao adut za smirivanje Srba. Kada za godinu dve ili tri ta kosmetska vojska, ipak bude stvorena, argument Zapada na srpske kritike ce biti da po Ahtisarijevom planu armija nezavisnog Kosmeta nije zabranjena. ULAGIVANJE ISLAMISTIMA Istoricar i politicki analiticar dr Srda Trifkovic je roden u Beogradu 1954. Diplomirao je medunarodne odnose na Univerzitetu Seseks u Brajtonu, Velika Britanija, a doktorirao istoriju na Sautemptonskom univerzitetu na temu Ustaše-balkansko srce tame na evropskoj politickoj sceni. Svoja postdoktorska istraživanja o politici zapadnih saveznika u Drugom svetskom rtau nastavio je pocetkom devedesetih na Huverovom institutu u Stanfordu, SAD. Novinarsku karijeru je zapoceo u BBS-u 1980. iz kog prelazi u Glas Amerike, da bi kasnije postao dopisnik nedeljnika US News i dnevnika Washington times iz Beograda. Do sredine devedesetih bio je šef Kancelarije prestolonaslednika Aleksandra Karadordevica, a potom predavac medunarodnih odnosa na univerzitetima u Teksasu i Južnoj Karolini. Od 1999. godine Trifkovic je spoljnopoliticki urednik americkog mesecnika Hronike i direktor Centra za medunarodne studije Rokford instituta u Ilinoju. Njegovi radovi se objavljuju u dvadesetak zemalja sveta. o U knjizi Senka džihada - islam: istorija, teologija, uticaj na svet", kažete da su napadi u SAD 11. septembra 2001. i desetine drugih u Madridu, Londonu, Moskvi, Beslanu, Baliju, pokazali da u 21. veku, kao i ranije, verska ubedenja imaju politicke posledice. Kako se dogodilo da se SAD kod kuce surovo obracunavaju sa džihadom, a da ga na Balkanu tolerišu? - Zapadnjaci su cvrsti u svojim sekularno-liberalnim ideološkim pretpostavkama da je islam miroljubiva vera. Potreba savremenog Zapada za samonegacijom koja je proizvod odricanja antickog i hrišcanskog nasleda i jednog suludog, hipertrofiranog racionalnog prosvecenog duha koji uzdiže sopstveni, ljudski um, na alfu i omegu rešenja svih dilema ljudske egzistencije, rada smrtonosne plodove. Ilsamski fundamentalizam ubija širom sveta. Zapad ulagavanjem islamistima smatra da ce na Balkanu zaraditi pozitivne poene za rešavanja svojih problema na Bliskom Istoku. Uz to Zapad smatra da je balkanski fundamentalizam turskog porekla. SAD i NATO su više zainteresovane da posredstvom džihada u Kaspiskom bazenu dode do odvajanja islamskih država od Rusije nego šta ce islamiti uraditi na Kosmetu i u Sandžaku. Za Srbiju je borba protiv džihada preduslov za opstanak. PARIZ JE PROTIV o Kako u takvoj situaciji treba da se ponaša Srbija? - Zvanicni Beograd mora da iskoristi albansko nasilje kao argument za nezrelost kosmetskih Albanaca da imaju svoju državu i tezu da bi to ugrozilo bezbednost na Balkanu, pa bilo kakvo da je rešenje koje nudi Marti Ahtisari. Bojim se, medutim, da u Srbiji ima sve više politicara koji veruju da je bolje trampiti kosmetsku autonomiju, ili cak nezavisnost, za skidanje haških problema sa dnevnog reda i ubrzano pridruživanje Evropi. Ja, medutim, smatram da je to velika zabluda i nova zamka za srpsko rukovodstvo. o Zašto tako mislite? - Bez obzira što to cinovnici iz Brisela najavljuju, proces daljeg širenja Evropske unije, posebno na Balkan, odložen je i nece narednih godina biti nastavljen, jer se tome protive Francuska i još neke sredozemne zemlje. Politicki merodavni krugovi u Parizu ne žele da u EU udu Albanija, Bosna i Srbija sa Kosovom i Sandžakom, jer time hoce da osujete mogucnost da preko ovih balkanskih država Turska ude u EU. Francuzi, naime, smatraju da turski islamisti dominiraju na Balkanu i da preko Tirane, Sarajeva, Prištine, Novog Pazara, a i Beograda, žele da udu u Evropu, cemu se zvanicni Pariz javno protivi. Osim toga, Evropska unija nece donositi nove odluke o prijemu dok se ne uveri kakve ce efekte dati ulazak Rumunije i Bugarske. Ima mišljenja da je prijem Rumunije i Bugarske bio samo politicka improvizacija, kojom je, posle njihovog ulaska u NATO, trebalo ove zemlje još jace odvojiti od ruskog uticaja. Sve ove cinjenice treba da budu jasno prezentovane srpskoj javnosti, kako je politicari ne bi i dalje držali u zabludi da je EU zaista spremna da odmah primi Srbiju u narucje. Nije Srbija u svetu toliko omiljena, jaka i znacajna, koliko to naši politicari govore. SLABA SRBIJA o Kako su u SAD komentarisani rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji i koliko su americki mediji tome posvetili pažnje? - Zvanicni Vašington nije previše komentarisao srpske izbore, sem što je izrazio zadovoljnstvo zbog pobede demokratskog bloka. Izbori u Srbiji su u americkim medijama zato i dobili jako mali prostor, koji se u novinama meri sa nekoliko inca, a u elektronskim medijima sa nekoliko sekundi. Najcešce je u tim ifnormacijama konstatovano da je «proevrospki blok poboljšao svoje šanse», a da je blok sklon «boljoj jucerašnjici» i dalje politicki snažan. Ozbiljnijih komentara u medijima nije bilo, jer je za americku javnost Srbija i dalje minorna država. o Koga je od naših politickih stranaka Amerika u ovim izborima direktno pomagala? - Amerikanci su bili uz DS, Borisa Tadica i uz LDP i Cedmoria Jovanovica. Nisam siguran koliko su pomagali G17 plus i Mladana Dinkica, jer americka vlada ima mogucnosti da indirektno pomaže politicke stranke u inostranstvu. Primer za to su delovanje Nacionalne fondacije za demokratiju i Nacionalne fondacije za mir, koje se delimicno finansiraju iz državnog budžeta SAD, i to uz saglasnost Kongresa, ali ove institucije pred stranim državama imaju rividan status nezavisnih fondacija. LDP je uz to dobijao pomoc iz privatnih americkih fondacija, što ^edomir Jovanovic treba da ucini transparentnim, a ne da proziva druge zbog tajne pomoci koju dobijaju iz inostranstva. o Da li možete da pretpostaviti zašto je premijer Vojislav Koštunica odlucio da se ne sretne sa Ahtisarijem, da ce to uciniti predsednik Borisa Tadic i kako ce na to reagovati medunarodna zajednica? - Smatram da Koštunica pravi grešku, jer tom odlukom nepotrebno daje argumente svojim politickim protivnicima koji tvrde da se srpski premijer ponaša tvrdo i izazovno. Ima i onih koji smatraju da se Vojislav Koštunica ponašao kao Miloševic pre 17 godina kada nije hteo da primi americkog ambasadora Vorena Zimermana. Kako Marti Ahtisari ionako nema ništa novo da saopšti Koštunici, a pošto srpski premijer ionako može samo da ovom zastupniku saopšti da nema ovlašcenja da ma šta potpisuje, dok se ne obrazuje nova vlada, to bi ionako bio cisto kurtoazni susret. Zato mogu da razumem da je susret premijera sa ovim Fincem samo jedna neprijatna epizoda u radnom danu Vojislava Koštunice. Medutim, smatram da je Koštunica morao da stisne zube i izdrži tih pola sata susreta sa Martijem Ahtisarijem premijera to ništa ne bi koštalo. Ovako, odbijanje susreta srpskog premijera sa svetskim izaslanikom može da ima negativne po Srbiju, bez obzira na zasnovanost Koštunicinog objašnjenja za takav potez. o Koliko su tacne informacije da ce nam Moskva pomoci i da su zbog toga odnosi izmedu SAD i Rusije postali nategnuti? - U Beogradu je uocljiva tendencija da se naši državi problemi javnosti predstavljaju kao goruca svetska pitanja. To nije tacno. Kosovsko pitanje je minorni problem za odnose izmedu SAD i Rusije. Problemom Kosova i Srbije u Vašingtonu i Moskvi bave se politicari drugog reda, jer zvanicni Beograd nije prioritet u njihovoj diplomatiji. Zato obostrana saglasnost ili nesaglasnost Vašingtona i Moskve nece bitno uticati na konacni status Kosova. Za SAD i Rusiju mnogo je važnija saglasnost oko pitanja iranskog nuklearnog programa, oko krize sa Severnom Korejom, maršrute kaspijskog nafotovoda ili statusa Gruzije u NATO, nego saglasnost oko sudbine Srbije i Kosova. Vašington i Moskva se nece svadati zbog Beograda. Ahtisarijevi predlozi nece biti prihvaceni u Beogradu. Vladimir Putin zbog toga nema razloga, a ni motiva, da menja stav da se ne žuri sa tim planom. Po meni, to znaci da je Ahtisarijeva misija na duge staze propala. http://www.srpskadijaspora.info/index.asp Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
