Москва: Рано је за резолуцију УН
Пре договора у Савету безбедности о статусу Космета морају се договорити
Београд и Приштина, а ако решење не буде одговарало једној од те две стране,
Русија га неће подржати
Владимир Путин (фото ЕПА)
Од нашег специјалног извештача
Москва, 13. фебруара – Специјални амерички изасланик за Косово Френк Визнер
тражио је да се са руским министарством спољних послова договори о новој
резолуцији Савета безбедности УН којом би се одредио статус покрајине и то је
био основни циљ његове прошлонедељне посете Москви. Међутим, овдашњи
дипломатски извори тврде да је изасланику шефа америчке дипломатије Кондолизе
Рајс одговорено да је за резолуцију још рано. Пре договора у Савету безбедности
о статусу се морају договорити Београд и Приштина, а ако решење не буде
одговарало једној од те две стране, Русија га неће подржати, објашњавају ти
извори.
У Москви је велику пажњу и негодовање изазвала Визнерова изјава да ће Марти
Ахтисари сам донети решење. „Надам се да ће се Београд и Приштина ипак
договорити са Ахтисаријем. А ако ипак не буде могуће постићи сагласност – Марти
Ахтисари није чаробњак – он ће сам донети пресуду и рећи какво решење сматра
праведним”, рекао је амерички дипломата у интервјуу за дневник „Комерсант”.
Овај тон је у Москви подстакао спекулације да су Сједињене Државе спремне да
признају независност Косова и Метохије чак и мимо Савета безбедности, односно
да ће Вашингтон најкасније до средине лета прихватити евентуалну декларацију
скупштине Косова о независности. Ако се то заиста деси, Русија неће признати
независност, уверен је саговорник „Политике”, искусни дипломата који сматра да
би комадање Србије представљало опасан удар на међународни поредак.
Косово и Метохија било је и тема данашње конференције за новинаре у новинској
агенцији РИА „Новости”, на коју су дошли представници више од 20 медијских
кућа. Отправник послова амбасаде Србије у Москви Јелица Курјак ту је изјавила
да би, да није принципијелног става Русије, „пред нашим очима већ крајем 2006.
године било независно Косово”. „У овом тренутку тешко је говорити о томе да ли
ће Русија употребити вето у Савету безбедности, али ми ценимо подршку Русије да
се наставе преговори. И позиција Србије је да треба разговарати, Србија је
спремна да косовским Албанцима омогући најширу аутономију, али без места у УН и
без војске, док Албанци све време избегавају разговор о томе”, рекла је Јелица
Курјак.
С њом се слаже и историчарка Јелена Гускова, стручњак за Балкан при Руској
академији наука, која каже да је став Русије да треба наставити преговарачки
процес. „Није тачна теза западних медија да у Русији постоје две позиције о
Косову – једна за унутрашњу употребу, а друга за иностранство. Русија има
принципијелан став”, каже Гускова, додајући да би ова земља, ако мисли на
сопствену будућност, морала да се бори за принципе по којима би се убудуће
признавала независност. Један од основних принципа, како је рекла, био би онај
да у борби за нову државу „не сме да се користи тактика тероризма, коју Албанци
данас широко примењују”.
Јелица Курјак сматра да Европска унија „није себи до краја разјаснила последице
давања независности Косову и стварања још једне албанске државе”. „Албанци сада
живе у пет држава – Србији, Македонији, Грчкој, Албанији и Црној Гори. Да ли је
Европа спремна да направи албанску државу у свим тим земљама? Или ће она само
гледати како се за 15 до 20 година Албанци уједињују у једну велику државу? То
су могуће последице независности Косова”, упозорила је Јелица Курјак. „Морам да
нагласим да Србија није ни федерација ни конфедерација, већ јединствена држава,
па би у случају независности Косова то значило да нам отимају део територије”,
закључила је она.
Владимир Радомировић
http://www.politika.co.yu/
