Koga predstavlja Robert Gejts?
B. Vlahović - Đ. Bilbija, 13. februar 2007 Ministarstvo spoljnih poslova Rusije zatražilo je u utorak od američke administracije da objasni da li njihov ministar odbrane Robert Gejts iznosi službeni ili svoj lični stav kad tvrdi da armija treba da se priprema za oružane konflikte sa Rusijom, Kinom, Severnom Korejom i Iranom. To objašnjenje ruske diplomate su zatražile preko američkog ambasadora u Moskvi. Ruski zahtev je tim više zanimljiv jer je Sergej Ivanov ministar odbrane i ujedno potredsednik vlade pozvao u goste svog američkog kolegu Roberta Gejtsa. -Prirodno je da smo mi obratili pažnju na reči američkog ministra odbrane, tim više što smo u poslednje vreme od vojnih rukovodioca kao i rukovodioca obaveštajnih službi SAD više puta čuli izjave o Rusiji. Teško je oteti se utisku da se sve te izjave postrojavaju u jedan sitem negativnih ocena prema našoj zemlji, kaže se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije. "MINHENSKI PUTIN" I Zapad i "ostatak sveta" pokušavaju da dešifruju nove Putinove teze. Rusija u svojim današnjim granicama može postojati jedino kao jedna od vodećih država sveta sa globalnim interesima, "pojasnio" svog predsednika Lavrov Ruski lider Vladimir Putin, čije je dramatično istupanje na minhenskom "političko-bezbednosnom Davosu" na Zapadu već upoređeno sa poznatom Čerčilovom reči u Fultonu koja je označila početak "hladnog rata", potpuno svesno je sebe i svoju zemlju izložio tom riziku. Sa namerom da i po tu cenu ukaže šta u američko-natovskoj globalnoj ekspanziji ugrožava i ruske nacionalne interese, i budućnost sveta, i poželjnu "arhitekturu međunarodne bezbednosti". "Pa, kome ovo može da bude po volji? Kome se ovo može svideti?" - zapitao se ruski predsednik. I odmah dao odgovor koji se od njega u Minhenu jedino i mogao očekivati: "To je krajnje opasno! Sve to vodi tome da se više niko ne oseća bezbednim. Hoću na podvučem: više niko se ne oseća bezbednim! Zato što se više niko ne može sakriti iza međunarodnog prava kao iza kamenog zida. Zato što je takva politika, naravno, i katalizator trke u naoružanju". Dobar deo Zapada (mada je vlada Nemačke, na primer, zvanično saopštila da ne deli takve ocene) video je u Putinovim rečima "novu opasnost sa Istoka". A kako Putina "dešifruju" u Moskvi? Kako njegov "istorijski govor" tumače njegovi najbliži saradnici? Ruski ministar odbrane Sergej Ivanov, kome se daju solidne šanse da postane sledeći šef države, tvrdi da iza Putinovih upozorenja stoji uverenje da američki unipolarni svet "razara globalni sistem bezbednosti i ne vodi ničemu dobrom". Između ostalog i zato što se za "novi hladni rat" Putin i Rusija ponajviše optužuju iz SAD čiji je vojni budžet ne samo 25 puta veći od današnjeg ruskog, nego i dva puta veći nego što je bio američki na vrhuncu "hladnog rata". "Minhenski Putin", čini se, još bolje se vidi u "ogledalu" šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova. Jer, on je pre neki dan doslovno rekao: "Rusija u svojim današnjim granicama može postojati i sačuvati svoje konkurentske prednosti jedino kao jedna od vodećih država sveta sa globalnim interesima, sprovodeći inicijativnu politiku po svim azimutima i povodom celog spektra aktuelnih međunarodnih problema. Smatram da je današnjem svetu potrebna Rusija sa globalnim pogledom na stvari i sa posebnom odgovornošću u međunarodnim poslovima i sa neposrednim učešćem u svim mehanizmima kolektivnog liderstva. Kako unutar "petorke" stalnih članova Saveta bezbednosti UN, tako i u različitim pregovaračkim formatima o najoštrijim svetskim i regionalnim problemima". Očito, Putin, Ivanov i Lavrov su odlučili da odu mnogo dalje od svog ambasadora u Vašingtonu Jurija Ušakova koji je u autorskom tekstu u "Los Anđeles tajmsu" bio neprijatno otvoren, napisavši: "Nas vređa što se ponekad iz Bele kuće govori da se Rusija može iskoristiti kada je potrebna, a ignorisati, čak i vređati, kada se ne pridržava američkih orijentira". Upravo zato i traže da se iz Padž Americana izuzme sve što ga pretvara u globalnu hegemoniju SAD sa (reči Roberta Gejtsa) "eksportom bezbednosti u ostale zemlje sveta" . Sve što je smetnja prelasku na "kolektivno liderstvo" i pretvaranju međunarodnog prava u "kameni zid" iza kojeg se mogu zakloniti i sama Rusija i zemlje kakva je, recimo, Srbija. A da će Rusija - i po cenu novih optužbi za novi "hladni rat" - biti tvrđa nego ikad poslednjih godina, svedoči i ovo Putinovo minhensko objašnjenje zbog čega je njegova zemlja krajem 2006. Iranu isporučila najmodernije raketne komplekse "tor-M1": "Kao prvo, takva isporuka nije ni pod kakvim embargom. Kao drugo: učinili smo to zato da se Iran ne bi osećao sateranim u ugao". Taktički je ostavio neizgovorenim: da bi Amerikanci "izgubili apetit" da Iran i međunarodno pravo bombarduju kao Srbiju... http://www.novosti.co.yu/
