Govor predsednika Srbije Borisa Tadića u Beču, 10.03.2007g.

Republika Srbija 

PREDSEDNIK 

Pres služba 

Vaše ekselencije, g. Predsedniče, dame i gospodo,

Današnjim sastankom završava se jedna faza u procesu odredjivanja budućeg 
statusa Kosova i Metohije. Ne možemo, na žalost, reći da se ona završava 
uspešno - sporazum izmedju Republike Srbije i Privremenih institucija 
samouprave na Kosovu i Metohiji nije postignut. Specijalni izaslanik Generalnog 
sekretara UN, gospodin Ahtisari, pre mesec dana nam je uputio svoj predlog 
rešenja budućeg statusa pokrajine, a posle dodatnih razgovora vodjenih od 21. 
februara do 2. marta, njegov predlog pretrpeo je izvesne izmene, i u tom obliku 
on se sad nalazi pred nama.

Još od 2. februara, kada nam je gospodin Ahtisari u Beogradu predao svoj 
predlog, javnost je upoznata sa stavom Republike Srbije. Ovaj dokument za nas 
je suštinski neprihvatljiv, jer ne uvažava suverenitet Srbije nad Kosovom i 
Metohijom i, samim tim, dovodi u pitanje teritorijalni integritet naše zemlje. 
Nizom svojih odredaba taj predlog otvara put ka nezavisnosti Kosova i Metohije, 
i na taj način protivreči osnovnim načelima medjunarodnog prava, koja bez 
ikakvih ograda štite suverenitet i teritorijalni integritet medjunarodno 
priznatih država, sadržanih pre svega u dokumentima kao što su Povelja 
Ujedinjenih nacija i Završni akt iz Helsinkija.

Srbija je demokratska, medjunarodno priznata država, članica Ujedinjenih 
nacija. U njoj se institucije vlasti formiraju isključivo na slobodnim izborima 
koji se održavaju u skladu sa važećim evropskim standardima. Srbija ima 
razvijene mehanizme za zaštitu ljudskih i manjinskih prava. U Srbiji se 
izgradjuje sistem vladavine prava s ništa manje uspeha nego u većini drugih 
zemalja u tranziciji. U Srbiji manjine, sem na Kosovu i Metohiji, imaju dobre 
odnose sa većinskim stanovništvom i u punoj meri učestvuju u političkom životu 
zemlje, kako u centralnim institucijama tako i na nivou lokalne vlasti.

Od mirne smene vlasti oktobra 2000. godine, Srbija je pouzdan partner u 
regionalnoj saradnji i s drugim zemljama Zapadnog Balkana deli isti cilj što 
bržeg priključenja Evropskoj uniji. Ovakva spoljnopolitička orijentacija, uz 
trezvenu sklonost ka kompromisu i tradicionalno poverenje u Ujedinjene nacije, 
presudno je uticala da Srbija od prvog dana zauzme aktivan i konstruktivan stav 
u političkim razgovorima o budućem statusu Kosova i Metohije. U okolnostima 
koje nisu uvek bile povoljne, naša država je uložila izuzetan napor da u svim 
bitnim pitanjima ponudi kosovskim Albancima realističan, pravedan i trajan 
kompromis.

To se pre svega odnosi na osnovno pitanje ovih pregovora, sam budući status 
Kosova i Metohije. Kompromis koji je predložila Srbija sastoji se u tome da 
Albanci u pokrajini dobiju veoma široku, suštinsku autonomiju, koja bi bila 
medjunarodno garantovana. Pri tom bi Srbija zadržala za sebe samo mali broj 
izričito navedenih nadležnosti kao što su spoljna politika, odbrana (gde bi se 
izvršila puna demilitarizacija Kosova i Metohije) zaštita verskog i kulturnog 
nasledja, itd. U isti mah bi se, na uzajamnu korist, obnovile ekonomske veze 
izmedju pokrajine i centralne Srbije. Kao što smo više puta istakli na bečkim 
pregovorima, ako su kosovski Albanci spremni da učestvuju u centralnim 
institucijama, Srbija bi to rado prihvatila, naravno u tom slučaju uz nešto 
drukčije definisanje odnosa izmedju centralne i pokrajinske vlasti.

Želim i ovde da ponovim da je ovakvo rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije 
potpuno u skladu sa načelima medjunarodnog prava i modernim evropskim 
standardima kada je reč o rešavanju položaja manjina. Na žalost, Specijalni 
izaslanik nije tom rešenju poklonio adekvatnu pažnju, već se opredelio za 
rešenje čije bi usvajanje moglo da dovede do dalekosežne destabilizacije 
prilika u regionu, a i šire. Ako bi Ahtisarijev predlog bio prihvaćen, to bi 
bilo prvi put u novijoj istoriji da se jednoj demokratskoj, miroljubivoj zemlji 
oduzima teritorija da bi se zadovoljile političke aspiracije odredjene etničke 
grupe, koja uz to u susedstvu ima svoju matičnu državu.

Srbija je bila aktivna i konstruktivna i u razmatranju svih drugih tema na 
bečkim razgovorima, a posebno kada je reč o decentralizaciji, zaštiti srpskog 
verskog i kulturnog nasledja, svojinskim i finansijskim pitanjima. Zadovoljan 
sam što je bar u jednoj stvari, pitanju dela spoljnog duga naše zemlje vezanog 
za Kosovo i Metohiju, na kraju načinjen napredak. Medjutim, ostali predlozi su 
daleko od uravnoteženog i održivog kompromisa koji se s pravom mogao očekivati 
posle više od godinu dana pregovora.

Posebno treba skrenuti pažnju na činjenicu da su svi predlozi naše strane, bilo 
da je reč o statusu ili o drugim pitanjima, uvek bili saglasni sa Rezolucijom 
1244 (1999) Saveta bezbednosti UN i Rukovodećim principima Kontakt grupe, dakle 
onim dokumentima medjunarodne zajednice koji su činili neku vrstu okvira za 
razgovore o budućem statusu i na koje ce više puta pozivao i sam Specijalni 
izaslanik. Pažljiva analiza bečkih pregovora lako bi pokazala da su upravo ti 
dokumenti mogli biti iskorišćeni da se približimo rešenju mnogo više nego što 
se stvarno dogodilo, i u tom smislu nije pogrešna ocena da su bečki pregovori 
pre svega bili jedan niz propuštenih prilika. Medjutim, sada je važno videti 
šta se može učiniti da se sadašnja etapa pregovaračkog procesa nastavi nečim 
što bi otvorilo put sporazumnom, obostrano prihvatljivom rešenju.

Očigledno je da je pitanje Kosova i Metohije danas u punoj meri 
internacionalizovano, i da se o njemu raspravlja i u regionalnom, i u 
evropskom, i u globalnom kontekstu. Nije tajna ni da o tom pitanju postoje vrlo 
različita gledišta, kako u svetu uopšte, tako i na onim mestima gde će se o 
njemu uskoro merodavno raspravljati ili se već raspravlja. Kada predlog 
Specijalnog izaslanika stigne u NJujork, o njemu će započeti konsultacije u 
Savetu bezbednosti. Sa predlogom je već upoznata Kontakt grupa, kao i zemlje 
Evropske unije, i sledećih nedelja očekujemo da se debata o Ahtisarijevom 
dokumentu nastavi s posebnom ozbiljnošću. Srbija, koja nije član Saveta 
bezbednosti, neće biti direktni učesnik u tim konsultacijama i raspravama, ali 
je uvek spremna da se konstruktivno angažuje u dodatnim razgovorima, za koje po 
našem mišljenju mogućnosti nisu iscrpene.

Dopustite mi da još jednom ponovim osnovne stavove koje je Srbija zastupala od 
prvog trenutka ovih pregovora. Suverenitet i teritorijalni integritet Srbije 
nepovredivi su, a Kosovo i Metohija može dobiti suštinsku autonomiju unutar 
Srbije, s medjunarodnim garancijama. Srbija se zalaže za sporazumno, obostrano 
prihvatljivo rešenje, do kojeg treba doći pregovorima i dijalogom, uz spremnost 
na kompromis i uspostavljanje poverenja izmedju dveju strana. Upravo iz tog 
razloga, Srbija se uzdržava i uzdržavaće se od bilo kakvog pribegavanja sili, 
ali istu uzdržanost zahteva od Privremenih institucija samouprave i albanskog 
stanovništva na Kosovu i Metohiji. Zaštita srpskog naroda u pokrajini, 
pravoslavnih crkava i manastira, srpskih istorijskih i kulturnih spomenika 
obaveza je kako Privremenih institucija, tako i medjunarodne uprave, oličene u 
UNMIK-u i KFOR-u. Srbija je spremna na istorijsko pomirenje Srba i Albanaca, i 
to je pokazala ne samo na bečkim pregovorima, već i na više načina tokom 
poslednjih sedam godina. Ali, do toga se ne može doći nametanjem nezavisnosti 
Kosova i Metohije. Bolje je strpljivo tragati za sporazumnim rešenjem nego 
presecati stvari jednim potezom. Bilo je previše primera i tragičnih posledica 
takvih odluka na Balkanu u poslednjoj deceniji dvadesetog veka.

Vaše ekselencije, gospodine predsedniče, dame i gospodo,

Najznačajnija poruka gradjana Srbije je da smo nepokolebljivi u svom 
opredeljenju da budemo deo Evrope.

U tom duhu i sa takvom vizijom čvrsto verujem da Srbija može ući u Evropsku 
uniju a da ne odustane od svog dostojanstva i istorijskog identiteta.

Kažnjavanje i osveta nisu deo evropske politike. Pravda, vladavina prava i 
demokratske institucije jesu evropska politika. Iskreni dijalog i pomirenje 
jeste evropska politika. Mogućnost da se u nekim stvarima slažemo a u nekima 
ne, kroz otvoreni dijalog, jeste evropska politika. Postizanje dugotrajnog mira 
i stabilnosti kroz pregovore i stvaranje partnerskih veza, jeste evropska 
politika u koju čvrsto verujem.

Evropske vrednosti omogućavaju i potpuno suprotstavljenim stranama da se 
približe. To nam, dakle, daje odgovor na pitanje kako prići problemu rešavanja 
budućeg statusa Kosova i Metohije i postići stabilnost Balkana.

Srbija iskreno želi da nastavi učešće u pregovaračkom procesu u nadi da će 
mudrost prevladati, u interesu Evrope čiji smo svi deo.

Hvala!





http://www.tanjug.co.yu/



Одговори путем е-поште