*Srbija simbolicno, Rusija znacajno* *14. mart 2007. | 17:21 | Izvor: B92 Beograd -- Kosovski proces u fazi je u kojoj ce uloga Srbije biti simbolicna, a uticaj Rusije znacajan, smatra diplomata Dusan Lazic.*
Posle neuspeha beckih pregovora, proces donosenja odluke o konacnom statusu Kosova usao je tu u fazu, kaze za B92 Lazic, dobar poznavalac ruske politike i bivsi ambasador u Rusiji, sada u penziji. Medjutim, iako se u Srbiji ocekuje da ce Rusija vetom u Savetu bezbednosti onemoguciti nezavisnost Kosova, on kaze da je malo verovatno da ce Moskva uci u sukob sa Amerikom i Evropskom unijom. Domaca ali i zapadna javnost na udaru su pokusaja da se, nizom tekstova u medijima, "dramatizuju" prilike u vezi sa stavom Rusije o Kosovu, ocenjuje Dusan Lazic. On kaze da Rusija jos nije odlucila da li ce iskorisiti veto u raspravi o Kosovu u Savetu bezbednosti, ali dodaje da je malo verovatno da je na pomolu konfrontacija Moskve i Zapada, posto su zajednicki interesi znacajniji od onoga sto iz eventualno deli. "Rusija je svesna cinjenice da se vetom ne moze zaustaviti proces osamostaljivanja Kosova, status kvo je neodrziv i da to ne resava problem", kaze on. "Isto tako, Rusija je svesna da zaostravanje sa Zapadom znaci zaostravanje s njenim glavnim strateskim partnerima, SAD i EU, sto ona u svakom slucaju zeli da izbegne jer se ona upravo konsolidovala u periodu kada se razvoj saradnje sa Zapadom i SAD-om bio u usponu, a ne u vreme, recimo, Hladnog rata", kaze on. Pozivanje nekih srpskih zvanicnika na ruski veto i najave da ce Rusija stiti interese Srbije u UN, ambasador Lazc tumaci kao politicku propagandu za domace birace. "Na taj nacin se zeli stvoriti utisak u zemlji da su sadasnje vlasti ucinile sve da bi spasle Kosovo, a to sto nisu uspele da 'spasu' Kosovo nisu one krive nego vise sile", smatra on. Lazic ne iskljucuje ni mogucnost da se odluka o Kosovu donese i van Saveta bezbednosti, a priliku vidi u sastanku grupe najrazvijenih zemalja sveta i Rusije, koji se odrzava u junu. U tim direktnim razgovorima Vladimira Putina, DZordza Busa i lidera najmocnijih zemalja sveta mogla bi biti doneta odluka koja bi bila na liniji predloga Martija Ahtisarija. ------------------------------ *Eksperti: Kritike Moskve ne znace i veto u SB UN* *MOSKVA, 14. marta 2007. (Beta)* - Kritike Moskve na racun pregovarackog procesa o statusu Kosova ne znace da ce ona staviti veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN, rekli su ruski eksperti agenciji Beta i ocenili da ce resenje za Kosovo biti predmet "trgovine" do sednice Saveta bezbednosti. Rusija ce u Savetu bezbednosti postupiti zavisno od sopstvenih trenutnih interesa na postosovjetskom prostoru i to nece biti povezano sa dubokom geostrateskom analizom, smatra naucni saradnik Instituta za ekonomiju Ruske akademije nauka, analitcar Sergej Romanjenko. Ukoliko Rusija stavi veto, Albanci ce verovatno jednostrano proglasiti nezavisnost Kosova, za sta ce odgovornost snositi Moskva. Upotreba veta imala bi i negativne posledice i po odnose Rusije sa EU, koju pokusava da "odvoji" od Amerike, smatra Romanjenko. Vodeci naucni saradnik instituta za svetsku istoriju Artjom Umunjan kaze da je resavanje statusa Kosova zapalo u "relan corsokak". "Ukoliko Ahtisarijev plan ode u Savet bezbednosti, bice predmet trgovine izmedju Rusije s jedne, i SAD i Velike Britanije sa druge strane, a EU tesko da ce u tome ucestvovati. Nije iskljuceno da ce Rusija iz sopstvenih interesa smeksati poziciju u odnosu na status Kosova", smatra ekspert. Politolog Konstantin Nikiforov iz Instituta za slovenske zemlje RAN, navodi da Rusija, osim "ljubavi prema Srbima... ima i sopstvene interese u Abhaziji, Juznoj Osetiji" i dodao da delu ruske elite ne bi smetala nezavisnost Kosova. Nikiforov smatra da Rusiji ide u korist da se resavanje problema vrati u okvire medjunarodnog prava i medjunarodnih instutucija, te da joj ne bi odgovaralo da resavanje kosovskog problema u Savetu bezebdnosti dozivi krah. "Amerikanci nece dozvoliti da situacija dodje do toga da Rusija iskoristi pravo veta. Osnovna trgovina odvijace se uoci sednice Saveta bezbednosti", smatra Nikiforov. Nikiforov je ostavio mogucnost da Ahtisarijev plan bude "izmenjen" kako bi bio pogodniji za Rusiju, "kako bi ona sacuvala lice i ne bi usla u svadju sa Zapadom". On je, medjutim, ukazao, da je Ahtisarijev plan jasan - nezavisnost Kosova, te da bi on mogao biti promenjen u pravcu sporijeg, mozda dugogodisnjeg davanja nezavisnosti. Stav Moskve da je preuranjeno ici sa planom na Savet bezbednosti, "govori da jos postoje mogucnosti za nastavak konsultacija, ali na nivou clanica Saveta bezbednosti, ne toliko na relaciji Beograda i Pristine", smatra strucnjak za Balkan i seef Centra za izucavanje savremene balkanske krize Ruske akademije nauka (RAN) Jelena Guskova. Guskova je izjavila da je potrebno "preliminarno usaglasavanje pozicija, jer bi bilo nepravilno da se na samoj sednici SB organizuje svetska diskusija". Usaglasavanje pozicija se, pre svega, odnosi na pregovore Rusije i SAD. Ona je takodje ocenila da izjave ruskih diplomata znace da Rusija "nastavlja da dosledno brani svoju poziciju, jer se drugoj strani zuri" i zalozila se da Rusija "nastavi da se drzi tog puta". Posle pregovora Beograda i Pristine u Becu koji su se, kako su ocenili moskovski mediji, zavrsili krahom, zvanicna Moskva je kritikovala odluku specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija da plan o Kosovu podenese Savetu bezbednosti. "Smatramo da je odluka Ahtisarija da prekine pregovore i preda svoj plan UN preuranjena. Bez saglasnosti i kompromisa obe strane, ti predlozi ne mogu da garantuju stabilno i odrzivo resenje problema", izjavio je tim povodom predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Mihail Kaminjin. Kaminjin je pozvao na "nastavak nepristrasnih konsultacija" i postepeno sirenje polja saglasnosti ucesnika pregovora kako bi se pronaslo resenja zasnovano na rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i principima medjunarodnog prava. Njegov zamenik Andrej Krivcov je ranije izjavio da se stav Rusije o planu za Kosovo "nije promenio" i da Moskva smatra da je za resenje problema nuzno da sve strane dodju do kompromisa, te da ce zato u Savetu bezbednosti Rusija "insistirati da taj kompromis na kraju krajeva, bude nadjen". Na pitanje kako ce se poneti Rusija kada Ahtisarijev plan bude iznesen na Savet bezbednosti, Krivcov je rekao: "kada dodje do toga, tada cemo i videti". ------------------------------ *Strucnjak: Rusija nece glasati za rezoluciju SB o Kosovu* *VASINGTON, 14. marta 2007. (Beta)* - Predsednik americkog istrazivackog Nikson Centra i strucnjak za Rusiju Dmitrij Sajms smatra da Moskva nece glasati za rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Kosovu. "Rusija nece glasati za novu rezoluciju. Izbor pred Moskvom je ulaganje veta ili uzdrzavanje od glasanja. Mislim da Rusi jos uvek nisu doneli konacnu odluku koja ce umnogome zavisiti od onoga sto cuju iz Vasingtona", rekao je Sajms "Glasu Amerike". Sajms smatra da ce se Moskva uzdrzati od glasanja ako americka administracija "nagovesti da precutno prihvata da se nametnutim resenjem za Kosovo postavlja presedan za Abhaziju i Juznu Osetiju". "A ako Vasington bude tvrdio da Kosovo ni u kom slucaju ne moze da se shvati kao presedan, mislim da ce Moskva staviti veto na novu rezoluciju", dodao je on. Sajms je objasnio da ako Abhazija i Juzna Osetija zvanicno proglase nezavisnost, idealna situacija za Moskvu "nije da SAD priznaju njihovu nezavisnost, vec da te republike postanu kvazi nezavisne i odbacene, sto bi ih najpre priblizilo a zatim i integrisalo u Rusiju". "Ono sto Moskva zeli da cuje jeste da joj SAD - bez obzira kako se Rusija bude ponasala vizavi Abhazije i Juzne Osetije - nece praviti probleme u Savetu bezbednosti i zahtevati povlacenje ruskih mirovnjaka iz tih republika", rekao je on. Sajms smatra da ce cinjenica da SAD imaju podrsku EU u pogledu Kosova biti jedan od razloga za uzdrzavanje Rusije od glasanja u Savetu bezbednosti ali "jedino pod uslovom da dobije precutnu saglasnost da su joj odresene ruke u odnosu na Abhaziju i Osetiju". Sajms je upozorio da administracija ruskog predsednika Vladimira Putina "nije poznata po sentimentalnosti i lokalnosti prema svojim saveznicima" i da ako "inklinira podrsci Srbiji ne znaci da je na nju spremna po svaku cenu ili da nije spremna da saslusa evropske i americke argumente ukoliko joj se nesto konkretno nudi za uzvrat". Predsednik Nikson Centra smatra i da bi Kosovo trebalo da bude nezavisno "jer vecina ljudi na Kosovu to zeli". "Nezavisnost Kosova je u ovom trenutku prakticno i pravicno resenje sto, medjutim, ne znac da ono mora da se temelji na sadasnjim predlozima UN", rekao je on i zalozio se za podelu jer bi time "i Srbija nesto dobila, a Srbi na Kosovu bi i dalje bili tamo gde zele - u Srbiji". Sajms je takodje rekao da bi ono sto se desi na Kosovu "trebalo da bude model za Republiku Srpsku". "Tesko je razumljivo zasto bi kosovski Albanci trebalo da imaju pravo na nezavisnost, a Srbi u Bosni ne", rekao je Sajms. "Pragmaticnost je optimalna solucija. Ali ona ne uziva podrsku Busove administracije i EU i to delimicno zbog straha od moguce akcije Albanaca. Tu je i nesto sto bih ja nazvao arogancijom moci. sila nije uvek na strani pravde", zakljucio je Sajms.
