*Srbija simbolicno, Rusija znacajno*

*14. mart 2007. | 17:21 | Izvor: B92
Beograd -- Kosovski proces u fazi je u kojoj ce uloga Srbije biti
simbolicna, a uticaj Rusije znacajan, smatra diplomata Dusan Lazic.*

Posle neuspeha beckih pregovora, proces donosenja odluke o konacnom statusu
Kosova usao je tu u fazu, kaze za B92 Lazic, dobar poznavalac ruske politike
i bivsi ambasador u Rusiji, sada u penziji. Medjutim, iako se u Srbiji
ocekuje da ce Rusija vetom u Savetu bezbednosti onemoguciti nezavisnost
Kosova, on kaze da je malo verovatno da ce Moskva uci u sukob sa Amerikom i
Evropskom unijom.

Domaca ali i zapadna javnost na udaru su pokusaja da se, nizom tekstova u
medijima, "dramatizuju" prilike u vezi sa stavom Rusije o Kosovu, ocenjuje
Dusan Lazic.

On kaze da Rusija jos nije odlucila da li ce iskorisiti veto u raspravi o
Kosovu u Savetu bezbednosti, ali dodaje da je malo verovatno da je na pomolu
konfrontacija Moskve i Zapada, posto su zajednicki interesi znacajniji od
onoga sto iz eventualno deli.

"Rusija je svesna cinjenice da se vetom ne moze zaustaviti proces
osamostaljivanja Kosova, status kvo je neodrziv i da to ne resava problem",
kaze on.

"Isto tako, Rusija je svesna da zaostravanje sa Zapadom znaci zaostravanje s
njenim glavnim strateskim partnerima, SAD i EU, sto ona u svakom slucaju
zeli da izbegne jer se ona upravo konsolidovala u periodu kada se razvoj
saradnje sa Zapadom i SAD-om bio u usponu, a ne u vreme, recimo, Hladnog
rata", kaze on.

Pozivanje nekih srpskih zvanicnika na ruski veto i najave da ce Rusija stiti
interese Srbije u UN, ambasador Lazc tumaci kao politicku propagandu za
domace birace.

"Na taj nacin se zeli stvoriti utisak u zemlji da su sadasnje vlasti ucinile
sve da bi spasle Kosovo, a to sto nisu uspele da 'spasu' Kosovo nisu one
krive nego vise sile", smatra on.

Lazic ne iskljucuje ni mogucnost da se odluka o Kosovu donese i van Saveta
bezbednosti, a priliku vidi u sastanku grupe najrazvijenih zemalja sveta i
Rusije, koji se odrzava u junu.

U tim direktnim razgovorima Vladimira Putina, DZordza Busa i lidera
najmocnijih zemalja sveta mogla bi biti doneta odluka koja bi bila na liniji
predloga Martija Ahtisarija.

------------------------------

*Eksperti: Kritike Moskve ne znace i
veto u SB UN*

*MOSKVA, 14. marta 2007. (Beta)* - Kritike Moskve na racun pregovarackog
procesa o statusu Kosova ne znace da ce ona staviti veto na rezoluciju
Saveta bezbednosti UN, rekli su ruski eksperti agenciji Beta i ocenili da ce
resenje za Kosovo biti predmet "trgovine" do sednice Saveta bezbednosti.

Rusija ce u Savetu bezbednosti postupiti zavisno od sopstvenih trenutnih
interesa na postosovjetskom prostoru i to nece biti povezano sa dubokom
geostrateskom analizom, smatra naucni saradnik Instituta za ekonomiju Ruske
akademije nauka, analitcar Sergej Romanjenko.

Ukoliko Rusija stavi veto, Albanci ce verovatno jednostrano proglasiti
nezavisnost Kosova, za sta ce odgovornost snositi Moskva.

Upotreba veta imala bi i negativne posledice i po odnose Rusije sa EU, koju
pokusava da "odvoji" od Amerike, smatra Romanjenko.

Vodeci naucni saradnik instituta za svetsku istoriju Artjom Umunjan kaze da
je resavanje statusa Kosova zapalo u "relan corsokak".

"Ukoliko Ahtisarijev plan ode u Savet bezbednosti, bice predmet trgovine
izmedju Rusije s jedne, i SAD i Velike Britanije sa druge strane, a EU tesko
da ce u tome ucestvovati. Nije iskljuceno da ce Rusija iz sopstvenih
interesa smeksati poziciju u odnosu na status Kosova", smatra ekspert.

Politolog Konstantin Nikiforov iz Instituta za slovenske zemlje RAN, navodi
da Rusija, osim "ljubavi prema Srbima... ima i sopstvene interese u
Abhaziji, Juznoj Osetiji" i dodao da delu ruske elite ne bi smetala
nezavisnost Kosova.

Nikiforov smatra da Rusiji ide u korist da se resavanje problema vrati u
okvire medjunarodnog prava i medjunarodnih instutucija, te da joj ne bi
odgovaralo da resavanje kosovskog problema u Savetu bezebdnosti dozivi krah.

"Amerikanci nece dozvoliti da situacija dodje do toga da Rusija iskoristi
pravo veta. Osnovna trgovina odvijace se uoci sednice Saveta bezbednosti",
smatra Nikiforov.

Nikiforov je ostavio mogucnost da Ahtisarijev plan bude "izmenjen" kako bi
bio pogodniji za Rusiju, "kako bi ona sacuvala lice i ne bi usla u svadju sa
Zapadom".

On je, medjutim, ukazao, da je Ahtisarijev plan jasan - nezavisnost Kosova,
te da bi on mogao biti promenjen u pravcu sporijeg, mozda dugogodisnjeg
davanja nezavisnosti.

Stav Moskve da je preuranjeno ici sa planom na Savet bezbednosti, "govori da
jos postoje mogucnosti za nastavak konsultacija, ali na nivou clanica Saveta
bezbednosti, ne toliko na relaciji Beograda i Pristine", smatra strucnjak za
Balkan i seef Centra za izucavanje savremene balkanske krize Ruske akademije
nauka (RAN) Jelena Guskova.

Guskova je izjavila da je potrebno "preliminarno usaglasavanje pozicija, jer
bi bilo nepravilno da se na samoj sednici SB organizuje svetska diskusija".
Usaglasavanje pozicija se, pre svega, odnosi na pregovore Rusije i SAD.

Ona je takodje ocenila da izjave ruskih diplomata znace da Rusija "nastavlja
da dosledno brani svoju poziciju, jer se drugoj strani zuri" i zalozila se
da Rusija "nastavi da se drzi tog puta".

Posle pregovora Beograda i Pristine u Becu koji su se, kako su ocenili
moskovski mediji, zavrsili krahom, zvanicna Moskva je kritikovala odluku
specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija da plan o Kosovu podenese
Savetu bezbednosti.

"Smatramo da je odluka Ahtisarija da prekine pregovore i preda svoj plan UN
preuranjena. Bez saglasnosti i kompromisa obe strane, ti predlozi ne mogu da
garantuju stabilno i odrzivo resenje problema", izjavio je tim povodom
predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Mihail Kaminjin.

Kaminjin je pozvao na "nastavak nepristrasnih konsultacija" i postepeno
sirenje polja saglasnosti ucesnika pregovora kako bi se pronaslo resenja
zasnovano na rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i principima
medjunarodnog prava.

Njegov zamenik Andrej Krivcov je ranije izjavio da se stav Rusije o planu za
Kosovo "nije promenio" i da Moskva smatra da je za resenje problema nuzno da
sve strane dodju do kompromisa, te da ce zato u Savetu bezbednosti Rusija
"insistirati da taj kompromis na kraju krajeva, bude nadjen".

Na pitanje kako ce se poneti Rusija kada Ahtisarijev plan bude iznesen na
Savet bezbednosti, Krivcov je rekao: "kada dodje do toga, tada cemo i
videti".

------------------------------

*Strucnjak: Rusija nece glasati za rezoluciju SB o Kosovu*

*VASINGTON, 14. marta 2007. (Beta)* - Predsednik americkog istrazivackog
Nikson Centra i strucnjak za Rusiju Dmitrij Sajms smatra da Moskva nece
glasati za rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Kosovu.

"Rusija nece glasati za novu rezoluciju. Izbor pred Moskvom je ulaganje veta
ili uzdrzavanje od glasanja. Mislim da Rusi jos uvek nisu doneli konacnu
odluku koja ce umnogome zavisiti od onoga sto cuju iz Vasingtona", rekao je
Sajms "Glasu Amerike".

Sajms smatra da ce se Moskva uzdrzati od glasanja ako americka
administracija "nagovesti da precutno prihvata da se nametnutim resenjem za
Kosovo postavlja presedan za Abhaziju i Juznu Osetiju".

"A ako Vasington bude tvrdio da Kosovo ni u kom slucaju ne moze da se shvati
kao presedan, mislim da ce Moskva staviti veto na novu rezoluciju", dodao je
on.

Sajms je objasnio da ako Abhazija i Juzna Osetija zvanicno proglase
nezavisnost, idealna situacija za Moskvu "nije da SAD priznaju njihovu
nezavisnost, vec da te republike postanu kvazi nezavisne i odbacene, sto bi
ih najpre priblizilo a zatim i integrisalo u Rusiju".

"Ono sto Moskva zeli da cuje jeste da joj SAD - bez obzira kako se Rusija
bude ponasala vizavi Abhazije i Juzne Osetije - nece praviti probleme u
Savetu bezbednosti i zahtevati povlacenje ruskih mirovnjaka iz tih
republika", rekao je on.

Sajms smatra da ce cinjenica da SAD imaju podrsku EU u pogledu Kosova biti
jedan od razloga za uzdrzavanje Rusije od glasanja u Savetu bezbednosti ali
"jedino pod uslovom da dobije precutnu saglasnost da su joj odresene ruke u
odnosu na Abhaziju i Osetiju".

Sajms je upozorio da administracija ruskog predsednika Vladimira Putina
"nije poznata po sentimentalnosti i lokalnosti prema svojim saveznicima" i
da ako "inklinira podrsci Srbiji ne znaci da je na nju spremna po svaku cenu
ili da nije spremna da saslusa evropske i americke argumente ukoliko joj se
nesto konkretno nudi za uzvrat".

Predsednik Nikson Centra smatra i da bi Kosovo trebalo da bude nezavisno
"jer vecina ljudi na Kosovu to zeli".

"Nezavisnost Kosova je u ovom trenutku prakticno i pravicno resenje sto,
medjutim, ne znac da ono mora da se temelji na sadasnjim predlozima UN",
rekao je on i zalozio se za podelu jer bi time "i Srbija nesto dobila, a
Srbi na Kosovu bi i dalje bili tamo gde zele - u Srbiji".

Sajms je takodje rekao da bi ono sto se desi na Kosovu "trebalo da bude
model za Republiku Srpsku".

"Tesko je razumljivo zasto bi kosovski Albanci trebalo da imaju pravo na
nezavisnost, a Srbi u Bosni ne", rekao je Sajms.

"Pragmaticnost je optimalna solucija. Ali ona ne uziva podrsku Busove
administracije i EU i to delimicno zbog straha od moguce akcije Albanaca. Tu
je i nesto sto bih ja nazvao arogancijom moci. sila nije uvek na strani
pravde", zakljucio je Sajms.

Одговори путем е-поште