GLAS JAVNOSTI, petak 16. 3. 2007.

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T07031501.shtml

INTERVJU : Dr Srdja Trifkovic, direktor Centra za medjunarodne odnose Instituta 
Rokford u Ilinoisu

STVARNI PREGOVORI O KOSMETU TEK PREDSTOJE

* Saglasnost ili nesaglasnost Rusije i SAD nesumnjivo ima uticaja na konacan 
status Kosova i Metohije. Ti odnosi su u fazi zahladjenja, a to Srbiji ide u 
korist *

Becki pregovori o buducem statusu Kosmeta ocenjeni su kao fijasko za Beograd. 
Na pitanje da li je Beograd ucinio sve sto je mogao da zadrzi Kosmet i da li bi 
novi pregovori, kako Beograd tvrdi, mogli da daju neke rezultate suprotne ovim 
dosadasnjim, dr Srdja Trifkovic, direktor Centra za medjunarodne odnose 
Instituta Rokford u Ilinoisu, SAD kaze:

- U sustini, pregovora do sada nije ni bilo. Imali smo koreografisanu 
predstavu, puki privid pregovora sa unapred planiranim ishodom. 
Stvarni pregovori tek predstoje, a njihovi rezultati - kakvi god bili - ne mogu 
biti porazniji od paketa koji nudi Ahtisari.

Albanci su najavili da ce, ukoliko SB odbaci Ahtisarijev predlog, sami 
proglasiti nezavisnost ove juzne srpske pokrajine, posle cega bi cekali da ih 
drzave priznaju pojedinacno. Da li je ovakav scenario realan, da li moze imati 
podrsku u svetu? Ako se tako nesto desi, da li je to onda svrsena stvar na koju 
Srbija ne bi mogla da utice?

- Scenario jeste realan, ali ne i atraktivan sa stanovista pobornika 
nezavisnosti. Zaobilaznjem Saveta bezbednosti Evropska Unija bila bi dovedena u 
vrlo neprijatnu situaciju, a Solana je vec stavio do znanja da EU nece preuzeti 
obaveze predvidjene Ahtisarijevim planom ukoliko odluka ne padne na Ist Riveru. 
Pojedinacna priznanja dovela bi u pitanje zajednicku spoljnu politiku Unije. 
Izbile bi na videlo razlike izmedju tvrdih zagovornika nezavisnosti, Londona 
pre svega, i zemalja poput Slovacke i Rumunije koje imaju razloga da strahuju 
od posledica kosovskog presedana. I na kraju, direktnim priznanjima dodatno bi 
se dezavuisala svetska organizacija – a upravo Evropljani zameraju Dzordzu Busu 
sklonost unilateralizmu i zaobilazenje instrumenata svetske organizacije. U 
slucaju samoproglasenja nezavisnosti, Srbija bi u najmanju ruku mogla da zavede 
de fakto blokadu, nepriznavanjem putnih isprava i drugih dokumenata koje izdaju 
vlasti u Pristini. Veza Kosova sa Evropom ide niski!
 m putem i ibarskom prugom, ma koliko ta cinjenica Albancima smetala.

* * * * *
ANTRFILE: AMERICKI CINIZAM
Da li cinjenica da se na celu privremenih institucija Kosmeta nalaze bivse 
vodje OVK, organizacije koja se u jednom momentu nasla na listi teroristickih 
organizacija SAD, utice na odluke SAD?
- Ne, ni najmanje. Stav SAD odise cinizmom.

ANTRFILE: STA SRBI ZELE
Da li bi otcepljenje Kosmeta direktno moglo da povuce i pitanje mogucnosti 
pripajanja Republike srpske Srbiji?
- Moglo bi, ali nece. Kao sto znate, zvanicni Vasington i dalje uporno tvrdi da 
"resenje" za Kosovo ne bi predstavljalo medjunarodno- pravni presedan, vec 
jedinstven slucaj sam za sebe. Ta je tvrdnja apsurdna. Naravno da bi davanje 
nezavisnosti jednoj etnickoj manjini na osnovu njene brojnosti u delu suverene 
teritorije maticne drzave predstavljalo i te kakav presedan, nezavisno od 
izjava Nikolasa Bernsa, Danijela Frida ili Franka Viznera. Uostalom, i oni sami 
bi se jos kako pozivali na "slucaj Kosovo" kada im to odgovara (npr. u 
Ceceniji, Sandzaku, ili Severnom Kipru) - i odbijali njegovu primenu kada to 
nije i njihovom interesu, npr. po pitanju Republike Srpske. 
Jedini princip americke politike na Balkanu, kako rece Dzon Halsman, do nedavno 
analiticar Heritidz fondacije, jeste da se ustanovi sta Srbi zele - i da im se 
onda saopsti da to nikada i ni po koju cenu nece dobiti.
* * * * *

 Da li bi veto u SB uopste sprecio nezavisnost Kosmeta?

- O novoj rezoluciji ionako se nece glasati ukoliko ne bude prethodne 
saglasnosti Rusije i Kine.

Iz vise izvora se najavljuje da ce generalni sekretar UN Ahtisariju vratiti 
predlog na doradu. Da li to zaista moze da se desi i sta bi se dalje dogadjalo?

- Eventualna "dorada" nece uticati na bitni aspekt Ahtisarijevog predloga, a to 
je da Kosovo prestaje da bude deo Srbije. On i njegovi nalogodavci mnogo su 
ulozili u takav ishod i tesko je zamisliti okolnosti pod kojima bi prihvatili 
sustinsku reviziju plana. Taj plan, ako bi bio nametnut, neizbezno bi vodio 
novoj destabilizaciji Balkana i otvorio bi Pandorinu kutiju separatizama sirom 
sveta - od Baskije, Katalonije, Skotske i Juznog Tirola do Transilvanije, 
Krima, Kavkaza, Tibeta i Tajvana. Koncept zajednicke spoljne i bezbednosne 
politike Evropske unije beznadno bi propao, produbilo bi se nepoverenje medju 
velikim silama - SAD s jedne strane, Rusije i Kine s druge - i povecala bi se 
opasnost od dzihad-terorizma u srcu Evrope, koji je protekle decenije vec dobio 
veliki podstrek ugadjanjem islamskim interesima i apetitima u Bosni. Te 
opasnosti ne mogu se otkloniti nikakvim kozmetickim promenama nacrta o tzv. 
nestatusnim pitanjima. Srbija zato treba da se zalaze za nov pregovaracki 
proces, pod novim posrednikom.

Koliko Kina a koliko Rusija imaju uopste razloga da upotrebe veto u SB? Koliko 
se uopste njima isplati sukob oko Kosmeta sa SAD i EU?

- Kosovsko pitanje predstavlja relativno periferni problem za odnose izmedju 
SAD i Rusije. Saglasnost ili nesaglasnost Rusije i SAD o srpskom pitanju 
nesumnjivo ima uticaja na konacni status Kosova i Metohije, ali samo kao odraz 
dubljih promena u odnosima izmedju Moskve i Vasingtona. Ti odnosi su trenutno u 
fazi primetnog zahladjenja, a to Srbiji ide u korist. Ako Putin u razgovoru sa 
Zapadom sada koristi grublji ton, to je odraz politike onih zapadnih krugova 
koji su mislili da Rusiju mogu u nedogled suzbijati i opkoljavati, menjati 
vlade po svom ukusu u njenom neposrednom susedstvu (Gruzija, Ukrajina), 
dovoditi NATO do predgradja Sankt Petersburga (Estonija, Letonija, Litvanija), 
kupovati njene prirodne resurse u bescenje, da o posrednom pomaganju islamskih 
separatista na Kavkazu ne govorimo. S obzirom na to da SAD nemaju nameru da 
ikada prihvate primenjivost kosovskog presedana na proruske enklave u bivsem 
SSSR-u (Abhazija, Osetija, Nagorno-Karabah i Pridnjestrovlje), Mos!
 kva naprosto nema motiva da menja stav. U celini, od Kosova i Metohije za SAD 
i Rusiju mnogo je vaznija saglasnost o pitanju iranskog nuklearnog programa, 
oko nuklearne krize sa Severnom Korejom, oko marsrute kaspijskog nafotovoda i 
gasovoda ili statusa Gruzije kao kandidata za NATO. Nesaglasnost oko Kosova 
nema potencijal da preraste u medjunarodnu krizu prvog reda.

BRANKICA RISTIC

* * *


Dr. S. Trifkovic, Foreign Affairs Editor
CHRONICLES: A Magazine of American Culture 
www.chroniclesmagazine.org/cgi-bin/newsviews.cgi
www.trifkovic.mysite.com


                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште