GLAS JAVNOSTI, petak 16. 3. 2007.
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T07031501.shtml
INTERVJU : Dr Srdja Trifkovic, direktor Centra za medjunarodne odnose Instituta
Rokford u Ilinoisu
STVARNI PREGOVORI O KOSMETU TEK PREDSTOJE
* Saglasnost ili nesaglasnost Rusije i SAD nesumnjivo ima uticaja na konacan
status Kosova i Metohije. Ti odnosi su u fazi zahladjenja, a to Srbiji ide u
korist *
Becki pregovori o buducem statusu Kosmeta ocenjeni su kao fijasko za Beograd.
Na pitanje da li je Beograd ucinio sve sto je mogao da zadrzi Kosmet i da li bi
novi pregovori, kako Beograd tvrdi, mogli da daju neke rezultate suprotne ovim
dosadasnjim, dr Srdja Trifkovic, direktor Centra za medjunarodne odnose
Instituta Rokford u Ilinoisu, SAD kaze:
- U sustini, pregovora do sada nije ni bilo. Imali smo koreografisanu
predstavu, puki privid pregovora sa unapred planiranim ishodom.
Stvarni pregovori tek predstoje, a njihovi rezultati - kakvi god bili - ne mogu
biti porazniji od paketa koji nudi Ahtisari.
Albanci su najavili da ce, ukoliko SB odbaci Ahtisarijev predlog, sami
proglasiti nezavisnost ove juzne srpske pokrajine, posle cega bi cekali da ih
drzave priznaju pojedinacno. Da li je ovakav scenario realan, da li moze imati
podrsku u svetu? Ako se tako nesto desi, da li je to onda svrsena stvar na koju
Srbija ne bi mogla da utice?
- Scenario jeste realan, ali ne i atraktivan sa stanovista pobornika
nezavisnosti. Zaobilaznjem Saveta bezbednosti Evropska Unija bila bi dovedena u
vrlo neprijatnu situaciju, a Solana je vec stavio do znanja da EU nece preuzeti
obaveze predvidjene Ahtisarijevim planom ukoliko odluka ne padne na Ist Riveru.
Pojedinacna priznanja dovela bi u pitanje zajednicku spoljnu politiku Unije.
Izbile bi na videlo razlike izmedju tvrdih zagovornika nezavisnosti, Londona
pre svega, i zemalja poput Slovacke i Rumunije koje imaju razloga da strahuju
od posledica kosovskog presedana. I na kraju, direktnim priznanjima dodatno bi
se dezavuisala svetska organizacija – a upravo Evropljani zameraju Dzordzu Busu
sklonost unilateralizmu i zaobilazenje instrumenata svetske organizacije. U
slucaju samoproglasenja nezavisnosti, Srbija bi u najmanju ruku mogla da zavede
de fakto blokadu, nepriznavanjem putnih isprava i drugih dokumenata koje izdaju
vlasti u Pristini. Veza Kosova sa Evropom ide niski!
m putem i ibarskom prugom, ma koliko ta cinjenica Albancima smetala.
* * * * *
ANTRFILE: AMERICKI CINIZAM
Da li cinjenica da se na celu privremenih institucija Kosmeta nalaze bivse
vodje OVK, organizacije koja se u jednom momentu nasla na listi teroristickih
organizacija SAD, utice na odluke SAD?
- Ne, ni najmanje. Stav SAD odise cinizmom.
ANTRFILE: STA SRBI ZELE
Da li bi otcepljenje Kosmeta direktno moglo da povuce i pitanje mogucnosti
pripajanja Republike srpske Srbiji?
- Moglo bi, ali nece. Kao sto znate, zvanicni Vasington i dalje uporno tvrdi da
"resenje" za Kosovo ne bi predstavljalo medjunarodno- pravni presedan, vec
jedinstven slucaj sam za sebe. Ta je tvrdnja apsurdna. Naravno da bi davanje
nezavisnosti jednoj etnickoj manjini na osnovu njene brojnosti u delu suverene
teritorije maticne drzave predstavljalo i te kakav presedan, nezavisno od
izjava Nikolasa Bernsa, Danijela Frida ili Franka Viznera. Uostalom, i oni sami
bi se jos kako pozivali na "slucaj Kosovo" kada im to odgovara (npr. u
Ceceniji, Sandzaku, ili Severnom Kipru) - i odbijali njegovu primenu kada to
nije i njihovom interesu, npr. po pitanju Republike Srpske.
Jedini princip americke politike na Balkanu, kako rece Dzon Halsman, do nedavno
analiticar Heritidz fondacije, jeste da se ustanovi sta Srbi zele - i da im se
onda saopsti da to nikada i ni po koju cenu nece dobiti.
* * * * *
Da li bi veto u SB uopste sprecio nezavisnost Kosmeta?
- O novoj rezoluciji ionako se nece glasati ukoliko ne bude prethodne
saglasnosti Rusije i Kine.
Iz vise izvora se najavljuje da ce generalni sekretar UN Ahtisariju vratiti
predlog na doradu. Da li to zaista moze da se desi i sta bi se dalje dogadjalo?
- Eventualna "dorada" nece uticati na bitni aspekt Ahtisarijevog predloga, a to
je da Kosovo prestaje da bude deo Srbije. On i njegovi nalogodavci mnogo su
ulozili u takav ishod i tesko je zamisliti okolnosti pod kojima bi prihvatili
sustinsku reviziju plana. Taj plan, ako bi bio nametnut, neizbezno bi vodio
novoj destabilizaciji Balkana i otvorio bi Pandorinu kutiju separatizama sirom
sveta - od Baskije, Katalonije, Skotske i Juznog Tirola do Transilvanije,
Krima, Kavkaza, Tibeta i Tajvana. Koncept zajednicke spoljne i bezbednosne
politike Evropske unije beznadno bi propao, produbilo bi se nepoverenje medju
velikim silama - SAD s jedne strane, Rusije i Kine s druge - i povecala bi se
opasnost od dzihad-terorizma u srcu Evrope, koji je protekle decenije vec dobio
veliki podstrek ugadjanjem islamskim interesima i apetitima u Bosni. Te
opasnosti ne mogu se otkloniti nikakvim kozmetickim promenama nacrta o tzv.
nestatusnim pitanjima. Srbija zato treba da se zalaze za nov pregovaracki
proces, pod novim posrednikom.
Koliko Kina a koliko Rusija imaju uopste razloga da upotrebe veto u SB? Koliko
se uopste njima isplati sukob oko Kosmeta sa SAD i EU?
- Kosovsko pitanje predstavlja relativno periferni problem za odnose izmedju
SAD i Rusije. Saglasnost ili nesaglasnost Rusije i SAD o srpskom pitanju
nesumnjivo ima uticaja na konacni status Kosova i Metohije, ali samo kao odraz
dubljih promena u odnosima izmedju Moskve i Vasingtona. Ti odnosi su trenutno u
fazi primetnog zahladjenja, a to Srbiji ide u korist. Ako Putin u razgovoru sa
Zapadom sada koristi grublji ton, to je odraz politike onih zapadnih krugova
koji su mislili da Rusiju mogu u nedogled suzbijati i opkoljavati, menjati
vlade po svom ukusu u njenom neposrednom susedstvu (Gruzija, Ukrajina),
dovoditi NATO do predgradja Sankt Petersburga (Estonija, Letonija, Litvanija),
kupovati njene prirodne resurse u bescenje, da o posrednom pomaganju islamskih
separatista na Kavkazu ne govorimo. S obzirom na to da SAD nemaju nameru da
ikada prihvate primenjivost kosovskog presedana na proruske enklave u bivsem
SSSR-u (Abhazija, Osetija, Nagorno-Karabah i Pridnjestrovlje), Mos!
kva naprosto nema motiva da menja stav. U celini, od Kosova i Metohije za SAD
i Rusiju mnogo je vaznija saglasnost o pitanju iranskog nuklearnog programa,
oko nuklearne krize sa Severnom Korejom, oko marsrute kaspijskog nafotovoda i
gasovoda ili statusa Gruzije kao kandidata za NATO. Nesaglasnost oko Kosova
nema potencijal da preraste u medjunarodnu krizu prvog reda.
BRANKICA RISTIC
* * *
Dr. S. Trifkovic, Foreign Affairs Editor
CHRONICLES: A Magazine of American Culture
www.chroniclesmagazine.org/cgi-bin/newsviews.cgi
www.trifkovic.mysite.com
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
