NEZAVISNOST, I ZVANIČNO
Ekipa Novosti, 26. mart 2007
DUGO čekani "paket" Martija Ahtisarija, kojim se kosovskim Albancima "na tacni"
nudi nezavisnost, u ponedeljak je stigao pred Savet bezbednosti UN.
U "paketu" su dva papira: jedan je već dobro poznati "Sveobuhvatni predlog
statusa Kosova", u kome, međutim, nema reči "nezavisnost", iako ona, po opštoj
oceni, proizilazi iz svakog odeljka ovog dokumenta. Drugi papir je propratno
pismo Martija Ahtisarija generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu, u kome je
navedena jasna definicija budućeg statusa Pokrajine.
Prema papiru koji je stigao u Savet bezbednosti, "status Kosova treba da bude
nezavisnost, nadgledana od međunarodne zajednice".
Ovako, nedvosmisleno i neuvijeno, masnim slovima, počinje izveštaj specijalnog
izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija, koji je
u ponedeljak dostavljen Savetu bezbednosti UN.
Međunarodni posrednik tako se, definitivno, opredelio za smanjivanje teritorije
Srbije za 15 odsto. U svom izveštaju, on, zapravo, govori o "nezavisnosti", bez
ikakvih prefiksa i odrednica, uz međunarodni nadzor - samo u "ranoj mladosti"
nove balkanske države. Za takav stav dobio je jasnu podršku generalnog
sekretara UN, Ban Ki-Muna iz Južne Koreje.
Njegov specijalni izaslanik Marti Ahtisari, ovako obrazlaže svoj predlog:
- Posle pažljivog razmatranja skorije istorije Kosova, kosovske današnje
realnosti, i uzimajući u obzir pregovore s dvema stranama, zaključio sam da je
jedina održiva opcija za Kosovo nezavisnost, koju bi u početnom periodu
nadzirala međunarodna zajednica - piše Ahtisari, a zatim skida masku i sa svog
drugog dokumenta, koji je Priština već prihvatila, a Beograd odbio: - Moj
"Sveobuhvatni predlog sporazuma o statusu Kosova", kojim se postavljaju ove
međunarodne nadzorne strukture, postavlja temelje za buduće nezavisno Kosovo
koje je ostvarivo, održivo i stabilno, i u kome sve zajednice i njihovi članovi
mogu da žive mirno i dostojanstveno.
Sledeće poglavlje izveštaja naslovljeno je: "Reintegracija u Srbiju nije
ostvariva opcija". Tu se pominju "represija Miloševićevog režima", "oružani
otpor kosovskih Albanaca" i "brutalna represija Beograda".
- Povratak srpske vlasti nad Kosovom ne bi bio prihvatljiv za prevlađujuću
većinu naroda Kosova. Autonimija Kosova unutar granica Srbije - jednostavno
nije održiva - presudio je Ahtisari.
On je oceni oi da je Unmik postigao "značajna postignuća na Kosovu", ali da,
ipak, međunarodna uprava na Kosovu ne može da se nastavi.
Zatim, specijalni izaslanik UN nabraja razloge za nezavisnost Kosova:
- Nezavisnost je jedino rešenje za politički stabilno i ekonomski održivo
Kosovo. Samo u nezavisnom Kosovu biće njegove demokratske institucije potpuno
odgovorne za svoja dela. To će biti krucijalno za poštovanje vladavine prava i
za efektivnu zaštitu manjina... To je, takođe, najbolja prilika za održivo,
dugoročno partnerstvo između Kosova i Srbije.
U zaključku, specijalni izaslanik UN objašnjava zašto je Kosovo - izvan sveta:
- Kosovo je jedinstven slučaj koji zahteva jedinstveno rešenje. Ono ne stvara
presedan za druge nerešene konflikte. Jednoglasno usvajajući rezoluciju 1244,
Savet bezbednosti je odgovorio na Miloševićeve akcije na Kosovu, oduzimajući
Srbiji ulogu u upravljanju njime, postavljajući Kosovo pod privremenu upravu
Ujedinjenih nacija i predviđajući politički proces koncipiran da utvrdi
budućnost Kosova. Kombinacija ovih faktora čini okolnosti na Kosovu
jedinstvenim".
RASPRAVA 10. APRILA?
PREMA rečima Ahtisarijevog portparola Remija Durloa, još se ne zna datum
sednice Saveta bezbednosti, na kojoj će specijalni izaslanik UN lično
predstaviti svoj plan.
Durlo još ne zna kada će biti održana sednica Saveta bezbednosti, na kojoj
Ahtisari treba da predstavi svoje rešenje za budućnost Kosova i Metohije,
dodavši da će taj datum biti određen posle sastanka Kontakt-grupe, zakazanog za
28. mart. Ranije je, kao mogući "termin", pominjan treći april. Kako saznajemo,
verovatnije je da sednica SB bude održana nešto kasnije, oko desetog aprila.
M. Z. RADONjIĆ
PREDSEDNIK SRBIJE U TELEFONSKOM RAZGOVORU SA NIKOLASOM BERNSOM
NE PRIHVATAMO!
SNAŽNO neslaganje sa odlukom Stejt departmenta da podrži plan Martija
Ahtisarija, u kome se preporučuje nadgledana nezavisnost za KiM, predsednik
Srbije Boris Tadić preneo je američkom državnom podsekretaru Nikolasu Bernsu.
- Za Srbiju je neprihvatljiv bilo kakav oblik nezavisnosti KiM - rekao je
Tadić svom sagovorniku u telefonskom razgovoru, dodajući da će nastojati da u
kontaktima sa zemljama članicama Saveta bezbednosti UN izrazi potrebu za
kompromisnim rešenjem do koga je potrebno doći nastavkom pregovora.
- Ubeđen sam da ima prostora za dalji dijalog i da specijalni izaslanik
Marti Ahtisari nije iscrpeo sve mogućnosti pregovora. Srbija je spremna za
kontruktivnoi učešće u daljim pregovorima.
Tadić je Bernsu preneo i da je od vitalnog interesa da se učini sve kako
bi se osigurali mir i stabilnost na KiM, istakavši da najveću odgovornost za to
snosi NATO, ali i da je Srbija spremna da pomogne u očuvanju mira i stabilnosti
u Pokrajini.
SVET UZ AHTISARIJA
Nikolas Berns: Odnos Srbije prema nezavisnosti KiM imaće dalekosežne posledice
po njenu budućnost
Od stalnog dopisnika Brisel
ZVANIČNICI EU, NATO i SAD podržali su Ahtisarijev predlog za konačno rešenje
statusa Kosova, koje podrazumeva nezavisnost pod međunarodnim nadzorom. Visoki
predstavnik EU Havijer Solana, komesar za proširenje EU Oli Ren, generalni
sekratar NATO Jap de hop Shefer i američki državni podsekretar zadužen za
Evropu Nikolas Berns, ne samo da su podržali Ahtisarijev plan, već su se
složili da je Kosovo jedinstven problem u svetu, da nema podele Kosova, da novu
rezoluciju o Kosovu treba doneti što pre i da nema mesta za nove pregovore, ni
nove pregovarače o statusu Kosova.
Kao što se i očekivalo, najdirektniji je bio Nikolas Berns koji je razgovarao u
ponedeljak sa Solanom i Renom, a u utorak će sa Sheferom.
- Došlo je vreme za odluku o statusu Kosova. SAD i EU su jedinstvene u podršci
Ahtisarijevom planu, odnosno davanju nezavisnosti Kosovu pod međunarodnim
nadzorom. Očekujem da nova rezolucija bude doneta krajem aprila ili u prvoj
polovini maja - izjavio je Berns.
Istovremeno, Berns je naglasio da Ahtisarijev plan ne podrazumeva samo davanje
nezavisnosti Kosovu, nego obezbeđuje i zaštitu Srba na Kosovu.
- Srbi imaju pravo da žive na Kosovu, imaju pravo na sigurnost i budućnost. Ne
samo oni Srbi koji žive na severu Kosova već i u ostalim delovima Kosova. Jedan
od naših zadataka biće da to osiguramo, baš kao i srpske crkve i kulturnu
baštinu na Kosovu. S druge strane, nadamo se da će Srbija iz ovog problema
izaći kao snažna demokratska država. koja će postati deo EU i NATO. Mislim da
to isto misli i većina zemalja unutar EU - kazao je Berns.
Prema Bernsovoj oceni, od Srbije zavisi kako će reagovati na plan Ahtisarija,
"ali ona treba da računa da će rezolucija o Kosovu biti usvojena u aprilu ili
početkom maja u Savetu bezbednosti UN i da će vrlo brzo morati da se odredi i
da će to imati dalekosežne posledice za njenu budućnost".
Američki državni podsekretar se sreo i sa Olijem Renom, sa kojim je razgovarao
o budućoj ulozi EU na Kosovu. Komesar Ren je posle susreta izjavio da će Kosovo
moći da traži prijem u EU kada bude ispunilo neophodne uslove za to.
Istovremeno u Briselu su se sreli Solana i Shefer. Obojica su naglasili da je
SB UN taj koji odlučuje o statusu Kosova, a da oni podržavaju Ahtisarijev plan
i da bi ga trebalo usvojiti što pre, uz napomenu da Kosovo neće biti presedan
za druge zamrznute konflikte u svetu.
SRBIJA LIDER
- NEMA sigurnosti i stabilnosti u Evropi dok se ne reše sporna balkanska
pitanja. Pored rešenja statusa Kosova, drugi oslonac za konačnu stabilizaciju
Balkana je Srbija. Ona bi trebalo da ima najsnažniju demokratiju u regionu i da
postane lider na Balkanu. Nadamo se da će tako i biti. Srbija ima zagarantovanu
budućnost u EU i NATO, jedina prepreka je Ratko Mladić, kojeg mora što pre da
uhapsi - kazao je Berns u razgovoru sa grupom novinara u američkoj misiji pri
EU.
Željko PANTELIĆ
KAKO ĆE IZGLEDATI NAJAVLjENA DIPLOMATSKA OFANZIVA:
POMAŽU NESVRSTANI
Predsednik će pisati šefovima država, nestalnih članica SB. U Indoneziju,
Maleziju, Katar i Kuvajt uskoro putuje Ljajić. Bogojević odlazi u Južnoafričku
Republiku, Kongo i Ganu
NOVA diplomatska ofanziva kojom Srbija teži da obezbedi podršku za svoje
stavove o rešavanju pitanja Kosova i Metohije, a koju je proteklog vikenda u
Berlinu najavio predsednik Srbije Boris Tadić, prema rečima njegovog savetnika
Vuka Jeremića, zapravo, već je počela.
- Tokom protekle nedelje koordinatori našeg pregovaračkog tima (Leon Kojen
i Slobodan Samardžić) imali su veliki broj brifinga u Njujorku sa članicama
Saveta bezbednosti, kao i sa multilateralnim organizacijama poput Arapske lige,
Afričke unije i Pokreta nesvrstanih. Zatim se predsednik Tadić u Berlinu sastao
sa dvadesetak šefova zemalja i premijera iz EU - navodi savetnik predsednika za
spoljnu politiku.
Sledeći Tadićev korak, već ove nedelje, biće obraćanje nestalnim članicama
Saveta bezbednosti.
- U pismima adresiranim na šefove tih zemalja predsednik će objasniti
stavove Srbije, skrenuće pažnju na međunarodno pravo, na posledice koje bi
proizvelo eventualno nametnuto rešenje za status pokrajine, a zatražiće i
podršku za inicijativu da se pregovori o budućem statusu KiM nastave. Posle
toga, vrlo verovatno, predsednikovi izaslanici će i putovati u ove zemlje -
kaže Jeremić.
Kakav je značaj lobiranja kod nestalnih članica SB, govori i podatak da je
za "prolazak" bilo koje rezolucije SB, pa i one o Kosovu, potrebna podrška
najmanje devet članica aktuelnog sastava tog tela UN. U ovom trenutku, među
rotirajućim članicama SB su Gana, Indonezija i Južnoafrička Republika, koje su
prilično naklonjene stavu Srbije. Ali, tu su i Panama, Peru, Kongo, Katar,
Slovačka, Belgija i Italija...
Povodom Tadićeve najave diplomatske "ofanzive" i ministar spoljnih poslova
Srbije Vuk Drašković kaže da je ona uveliko u toku.
- Već sutradan, po završnom sastanku u Beču, 10. marta, uputio sam pismo
šefovima diplomatija SAD, Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije, Italije i
Nemačke, zatim visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost
Havijeru Solani, komesaru EU Oliju Renu i generalnom sekretaru NATO Japu de hop
Sheferu.
On najavljuje da će u Indoneziju, Maleziju, Katar i Kuvajt uskoro
otputovati Rasim Ljajić u svojstvu specijalnog izaslanika predsednika Srbije,
dok će pomoćnik ministra spoljnih poslova Rajko Bogojević, u svojstvu
specijanog izaslanika premijera Srbije, posetiti Južnoafričku Republiku, Kongo
i Ganu.
Prošle nedelje delegacija Srbije bila je u diplomatskoj misiji u Moskvi.
KOŠTUNICA
- PLANIRANO je i da premijer Koštunica govori na samoj
sednici SB UN - kaže Drašković. - Ministarstvo spoljnih poslova i naša
diplomatsko-konzularna predstavništva rade i radiće sve što je moguće. Ishod
svih ovih napora, međutim, zavisi od toga šta i kako u odbrani teritorijalne
celovitosti svoje države radimo u samoj Srbiji.
D. R. - T. Mt.
http://www.novosti.co.yu/
