Od afere do ozbiljne optužnice http://www.revija92.novosti.co.yu/images/basic/common/pxl_empty.gifEx ministarka optužena za najtežu zloupotrebu pložaja
Piše Rada Kovačević
Posle 27 meseci od podizanja krivične prijave, Mariji Rašeti-Vukosavljević na
teret se stavlja da je, sa još 11 optuženih, pri izradi projekta i
rekonstrukcije Terminala 2 i VIP salona na Aerodromu “Beograd”, pribavila ličnu
korist od više miliona dinara
Od novembra 2004. godine, kada je Uprava za borbu protiv organizovanog
kriminala uhapsila i podnela krivičnu prijavu protiv Marije
Rašete-Vukosavljević - zbog sumnje da je izvršila krivično delo zloupotrebe
službenog položaja - bivša ministarka za saobraćaj i telekomunikacije, po treći
put, dospela je u žižu javnosti. Ovoga puta zato što je nedavno, 20. marta,
okružni javni tužilac u Beogradu protiv nje podigao optužnicu.
Nekadašnjoj članici prve demokratske vlade Srbije, na teret se stavlja da je -
pri izradi projekta i rekonstrukciji Terminala 2 i VIP salona na beogradskom
aerodromu - pribavila ličnu korist od više miliona dinara.
- Reč je o najtežoj kvalifikaciji zloupotrebe službenog položaja, koja predviđa
kaznu od dve do 12 godina zatvora. Zbog istog krivičnog dela, optužnica je
podignuta protiv ukupno 12 lica i postaće pravosnažna tek kad svaki optuženi i
njihovi branioci dobiju optužnicu na koju, u roku od osam dana, imaju pravo da
stave prigovor, o čemu, potom, odlučuje vanraspravno veće Okružnog suda - rekao
je za “Reviju 92” Saša Ivanić, okružni tužilac u Beogradu, dodavši da se
odustalo od krivičnog gonjenja “osobe koja je bila sekretar Upravnog odbora
Aerodroma 'Beograd'”.
Podsetimo, sve je krenulo od krivične prijave protiv “NN lica”, koju je
tadašnje novo rukovodstvo Aerodroma “Beograd” uputilo MUP 24. septembra 2004.
godine. Povod su bile umetničke slike kupljene za VIP salon, čija cena na
tržištu iznosi 700. 000 dinara, a koje su plaćene 3, 7 miliona dinara, što je
petostruko više od njihove realne vrednosti.
SUPRUG
“ŽRTVA NAMEŠTALJKI”
Vlada Vukosavljević, nekadašnji šef obezbeđenja Zorana Đinđića, tvrdio je da
njegovoj supruzi pokušavaju da smeste i da to nije prvi put. Naveo je da su to
jednom pokušali za benzinsku pumpu, drugi put za “Nacionalnu štedionicu”...
Činjenica je, ipak, da Rašeta nije bila glavni lik samo jedne afere:
* Sredinom 2003. godine, prozivana je za sukob interesa - zbog firme
“Miullenium group”, koju je osnovala 28. marta 2001. godine, sa šefom svog
kabineta, Dejanom Sotirovim, rođenim bratom Glorije Sotirov, tada supruge
generala Nebojše Pavkovića
* Afera sa kreditom “Telekom”, kada je G 17 plus optužio da je Rašeta, sa “JU
garant bankom” zaključila štetan ugovor o kreditu, na kojem je PTT izgubio 101.
000 evra, što su demantovali i PTT, i ministarka
* 2002. godine izbila je afera oko asfaltiranja puteva u Srbiji. Opozicija je
optuživala Ministarstvo saobraćaja i Direkciju za puteve da su posao poverili
“surčinskom klanu” - Ljubiši Buhi Čumetu, dok se vlast branila da je posao dat
državnim preduzećima koja su angažovala Čumetovu firmu “Difens roud”, kao
podizvođača
* G 17 plus optužio je Rašetu da je svom svekru isposlovala kredit Republičkog
fonda za razvoj, od 3, 1 milion dinara, a bila je član UO Fonda. Kredit je,
navodno, dat na više godina i bez kamate, što je u Fondu demantovano.
U javnost je izašao zamenik generalnog direktora beogradskog aerodroma, Goran
Kaličanin, tvrdnjom da su i cene nameštaja i drugih stvari, nabavljenih za
Aerodrom, višestruko veće od tržišnih.
Novinarima je, tada, omogućeno da posete VIP salon i na licu mesta se uvere u
veliku raskoš o kojoj su, iznoseći i udarne, navodno “naduvane” cene,
poprilično detaljno informisali.
Došlo se i do podatka da je za rekonstrukciju VIP salona Aerodroma “Beograd”,
površine 450 kvadrata, potrošeno više od dva miliona evra - mada je predviđena
vrednost investicije bila 1, 2 miliona evra.
Kako je tom prilikom rekao generalni direktor Aerodroma “Beograd”, Nebojša
Nedeljeković, od proijektovane vrednosti radova odstupilo se čak za 800. 000
evra.
Javnost je posebno bila impresionirana cenama ukrasnih biljaka postavljenih
ispred ulaza u VIP salon. Jedan fikus (običan, kakvih ima u svakoj kući) plaćen
je neverovatnih 28. 200 dinara, a ukrasni “bendžamin”, čak fantastičnih 70. 800
dinara. Kad se to sabere, ispada da je za dve biljke dato bezmalo 100. 000
dinara.
SPISAK
DUGAČKA OPTUŽNICA
Okružni tužilac, za isto krivično delo, tereti još 11 lica. Kako optužnica još
nije obelodanjena, po podacima policije s kraja 2005. godine, tada osumnjičeni
pribavili su korist od oko 60 miliona dinara i to tako što su najveći deo novca
nezakonito prisvojili “naduvavanjem” ulaznih faktura.
Pored bivše ministarke, na optužnici su:
* Branislav Vitasović (50), bivši generalni direktor Aerodroma “Beograd”
* Dušan Grilihes (53), zamenik generalnog direktora Aerodroma
* Slađan Ivković (59), bivši pomoćnik generalnog direktora Aerodroma
* Jovan Đenadić (68), direktor “Termoenergo inženjeringa”
* Aleksandar Đorđević (42), bivši koordinator razvoja Aerodroma
* Dejan Mišović (41), direktor preduzeća “Kolubara invest gradnja”
* Lazar Bunčić (43), zamenik direktora preduzeća “Kolubara invest gradnja”
* Zoran Popović (59), bivši direktor Građevinske direkcije Srbije
* Branislav Stojaković (53), vlasnik i direktor “Eurosalona”
* Predrag Vuković (52), direktor preduzeća “Abies sistem”
* Nastas Andrić, direktor investicija Aerodroma
Novembra 2004. godine, Okružno tužilaštvo u zahtevu za sprovođenje istrage
navodi da su Marija Rašeta-Vukosavljević i ostali, tada osumnjičeni - u
vremenskom intervalu od marta 2003. do aprila 2004. godine - iskoristili
službeni položaj i prekoračili ovlašćenja (prilikom izrade projekta i
rekonstrukcije Terminala 2 Aerodroma “Beograd” i VIP salona), oštetivši
preduzeće za oko 220 miliona dinara. MUP izdaje saopštenje kako se sumnja da su
“ova lica, u međusobnom saizvršilaštvu, izvršila više krivičnih dela
zloupotrebe položaja”, te da su “pribavili za sebe i svoja preduzeća
protivpravnu imovinsku korist od oko 60 miliona dinara”.
Decembra 2005. godine, istražni sudija Okružnog suda u Beogradu, Zoran
Đorđević, završio je istragu i predmet je vraćen tužilaštvu, koje je i
zatražilo istragu.
Okružni tužilac, u tom momentu, imao je tri mogućnosti: da odmah podigne
optužnicu, da traži dopunu istrage ili da odustane od krivičnog gonjenja bivše
ministarke i ostalih okrivljenih. Međutim, kako je tada protumačio sudija
Đorđević, postojala je i pretpostavka (mogućnost) da će od strane Tužilaštva
biti i predloga za veštačenja “koja su veoma skupa i dugo traju”.
ADVOKAT
KOMANDNA ODGOVORNOST
- S obzirom da kod ovakvih krivičnih dela nema komandne odgovornosti i pošto
Vlada Srbije, dakle Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije, nije imalo
nikakvih direktnih ingerencija u odnosu na Aerodrom “Beograd”, Marija
Rašeta-Vukosavljević nema veze sa tim šta se događalo u vezi sa ovim poslom na
Aerodromu – tvrdi advokat Dragan Subašić. - Taj posao vodila su odgovorna lica
Aerodroma. Rašeta nije bila nadležna, niti je mogla da utiče, ni posredno ni
neposredno, niti je uticala, na to kada će i pod kakvim uslovima biti raspisani
tenderi, kome će Komisija Aerodroma dodeliti posao, odnosno s kojim
projektantom će zaključiti ugovor.
Advokat Subašić naglašava da je Aerodrom “Beograd” u to vreme bio javno
preduzeće i da Vlada Srbije nije imala nikakva upravljačka prava nad njim, te
da ona “niti jeste, niti je mogla” da utiče na cenu ugovorenih poslova.
S obzirom da je od krivične prijave i hapšenja bivše ministarke (u Centralnom
zatvoru provela jednu noć) prošlo čak 27 meseci, nameće se pitanje - šta se do
sada čekalo?
- Nije istraga završena krajem 2005. godine – precizira za “Reviju 92” tužilac
Ivanić. - U toku istrage, MUP nam je dostavio još jednu krivičnu prijavu,
naravno, u vezi sa tim predmetom, pa je Okružno tužilaštvo stavilo zahtev za
proširenje istrage. To je automatski iziskivalo da se okrivljeni ponovo
saslušaju i izjasne o novom delu. Dakle, stvari su se sukcesivno otkrivale. Uz
to, predmet je vrlo opsežan, mnogo je okrivljenih, saslušano je mnogo svedoka,
prikupljena dokumentacija vrlo je obimna... Koliko je samo registratora trebalo
detaljno pregledati. Elemenata za optuženje bilo je i iz izjava svedoka, i iz
dokumentacije.
Na pitanje da li je, u međuvremenu, bilo nekih veštačenja, tužilac Ivanić nije
želeo da odgovori:
- To vam, u ovom momentu, ne mogu precizirati – rekao je kratko, ponovivši da
optužnica još nije stupila na snagu.
Iz istog razloga, ni ostali elementi optužnice nisu obznanjeni. Nezvanično se
saznaje da je projekat ugovarao Duško Grilihes, bivši zamenik direktora
Aerodroma. Takođe, da je projektovanje građevinskih, instlacionih i završnih
radova urađeno u preduzeću “Kolubara invest gradnja”, čiji je vlasnik Dejan
Mišović.
BIOGRAFIJA
ISPITIVALA ZLOUPOTREBE...
Marija Rašeta-Vukosavljević rođena je 5. marta 1962. godine u Beogradu, gde je
diplomirala na Građevinskom fakultetu (konstruktorski smer).
Od 1990. godine bila je u CIP vodeći projektant u Zavodu za konstrukcije i
rukovodilac za poslove sa inostranstvom.
2002. godine bila je član Komisije za ispitivanje zloupotreba u oblasti
privrede i finansijskog poslovanja.
Od formiranja Đinđićeve vlade, 25. januara 2001. godine, vodila je resor
Ministarstva za saobraćaj i telekomunikacije.
Uadata je i majka dvoje dece.
Grilihes i Ivković terete se, opet nezvanično, da su - zajedno sa tadašnjom
ministarkom za saobraćaj i telekomunikacije, Marijom Rašetom-Vukosavljević -
“pomogli” da se posao projektovanja Terminala 2 poveri i dodeli “Termoenergo
inženjeringu”, firmi koja nije imala licencu za taj posao, a čiji je vlasnik,
sada optuženi, Jovan Đenadić.
Navodno su Grilihes i Đenadić potpisali taj ugovor.
Tadašnjeg direktora Aredordroma, Đorđa Lukića, koji je izneo primedbe na
ugovor, Upravni odbor je razrešio dužnosti, na predlog ministarke Rašete, a za
novog direktora imenovao sada optuženog Branislava Vitasovića, koji je i
odobrio novac za projekat.
Posle podnošenja zahteva za sprovođenje istrage, ministarka je kategorički
tvrdila kako nije imala nikakve veze sa smenom direktora Lukića - navodeći da
je smenu inicirao, sada pokojni, premijer Zoran Đinđić, nezadovoljan Lukićevim
radom.
Poricala je i da je uticala na izbor Branislava Vitasovića, koji je bio pravnik
u Građevinskoj direkciji Srbije, navodeći da je Vitasovića predložila
Republička vlada.
- Moju klijentkinju, sa celom ovom pričom, povezuju zato što je predložila da
se razreši nesposobni direktor Lukić i imenuje Vitasović, što je Upravni odbor
mogao da odbije, samim tim što Vlada nije imala nikakve ingerencije nad tada
javnim preduzećem Aerodrom “Beograd” - tumači za “Reviju 92” advokat Dragan
Subašić, pravni zastupnik Marije Rašete-Vukosavljević. - Istina je da je zahtev
za smenu Lukića podnet zato što je premijer Zoran Đinđić bio nezadovoljan
tempom realizovanja projekta. A, posao je kočio i usporavao upravo Lukić. Sad
se Mariji Rašeti-Vukosavljević na teret stavlja da je ona tražila smenu Lukića,
koji je bio borac za ne znam šta. Zapravo, bio je nesposoban i nekompetentan.
LUKSUZ
SKUPLJE I DO 30 PUTA
Goran Kaličanin, zamenik generalnog direktora Aerodroma “Beograd”, u novembru
2004. godine, informisao je da je internom kontrolom otkriveno kako su cene
pojedinih predmeta drastično uvećavane, čak i po 30 puta.
* Četvorosed, koji se mogao kupiti za 33. 000 dinara, plaćen je 982. 000 dinara
* Fotelju od 17. 000 dinara, izvođač radova naplatio je 723. 000
* Kašičica za kafu od inoksa, plaćena je 627 dinara, a inače košta jedva 25
* Držač za salvete - 16. 400 dinara, šoljica za kapućino – 3. 137, dezert nož –
1. 108, kanta za đubre – 12. 342 dinara...
Svojevremeno, posle saslušanja od strane istražnog sudije Okružnog suda u
Beogradu, bivša ministarka je negirala da je uticala na objavljivanje uslove
trendera i izbor izvođača rekonstrukcije. Uveravala je da je jedino brinula da
projekat što bolje izgleda, kako bi se za realizovanje dobila potrebna sredstva
(uključene strane investicije).
Ni ona, niti bilo ko od optuženih, nije tokom istrage priznao delo koje mu se
stavlja na teret.
Podsetimo, “spornim tenderom” za rekonstrukciju Aerodroma “Beograd” ozbiljno se
bavio i Savet za borbu protiv korupcije i, kako je svojevremeno izneo njegov
član, Ivan Lalić, dokaze prosleđivao Vladi Srbije i MUP.
“Primarna brojka, na kojoj je dobijen tender, jeste 18 miliona evra, a kasnije
je ona probijena aneksima i narasla na neverovatnih 47 miliona evra” - potvrdio
je javnosti, posredstvom medija, Lalić još 25. novembra 2004. godine.
- Predmet od početka ima političku svrhu – izričit je advokat Dragan Subašić. -
Mariju Rašetu-Vukosavljević je, po cenu ne znam čega, trebalo uvući, u cilju
obračuna Koštunice sa DS. Istraga je završena prošle jeseni, ali čekao se
trenutak da se podigne optužnica. Moja klijentkinja je u šoku, a mi potpuno
zapanjeni da je optužnica podignuta, i pored izvedenih dokaza, a pre svega,
saslušanja svih okrivljenih, te velikog broja svedoka i ogromne pisane
dokumentacije, iz kojih jasno proizilazi da ona sa tim slučajem nema nikakve
veze, osim što je u to vreme bila ministar telekomunikacija.
http://www.revija92.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=342
image001.png
Description: PNG image
