http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=24884
Politika za sredu 11. april 2007.
Najstariji dnevni list na Balkanu.
Prvi broj izasao 25. I 1904.
Ostali komentari
Od Ahtisarija ka Ejdeu
Delovi kosmetske teritorije u kojima su, pre NATO bombardovanja, vecinu
cinili Srbi i drugi nealbanski zivalj, trebalo bi da budu izuzeti iz
pokrajine i neposredno upravno ukljuceni u Srbiju
Grafiti u Pristini
(Foto EPA)
Posle neuspeha Ahtisarijevog plana u SB UN hteo bih da dalje razvijem
nekoliko
misli koje sam dosad iznosio vise puta, pa i na Forumu za nacionalnu
strategiju u Kragujevcu 16-17. marta.
Ahtisari i njegovi podrzavaoci manipulisu recju "nezavisnost" tako sto
sugerisu da nje nema bez "drzavne nezavisnosti", dok u stvari i pojam
"autonomija" takodje implicira znacajan stepen zakonodavne, izvrsne i
sudske...nezavisnosti, a da i ne govorimo o ponudi "sustinske autonomije"
sa
nase strane, u potpunom skladu sa Rezolucajom 1244 SB UN. Oni
prenebregavaju
i to da bi gubitkom suvereniteta nad Kosovom i Metohijom Srbija izgubila
ne
samo 15 odsto teritorije i dobar deo stanovnistva i njegove imovine, nego
i
suverenitet nad ogromnim rudnim i energenckim bogastvom, vodnim tokovima i
pijacom vodom, privredom u drzavnoj svojini, ogromnim ulaganjima Srbije u
tu pokrajinu...
Posto na Kosovu i Metohiji nisu ni priblizno ostvareni propisani
standardi,
onda bi za njega resenje, i to sirokogrudo, mogla biti samo nadgledana
autonomija, a niposto "nadgledana drzavna nezavisnost" koju predvidja
Ahtisarijev plan.
Ahtisari istice kako bi prema njegovom planu Srbi postali najzasticenija
nacionalna manjina u svetu, a nece da prizna istinu da bi oni u vlastitoj
drzavi postali najugrozenija nacionalna vecina, cak toliko da bi jedan
deo njih bio detasiran iz nacionalne vecine u nacionalnu manjinu i silom
bi
im bila oteta prilicna teritorija radi stvaranja jos jedne albanske
drzave.
Oni postupaju tako kao da teret dokazivanja ne pada na njih nego na Srbe
koji
taj plan odbacuju. Stvar, naravno, stoji sasvim suprotno buduci da bi
njime
bila prekrsena ne samo postojeca svecka praksa u odnosima nacionalnih
vecina i nacionalnih manjina nego i medjunarodno pravo (pa i moral) koje
je
regulise.
Kao najvazniji razlog navodi se represija nad Albancima za vreme
Miloseviceve vladavine, ali se pri tom precutkuje da su oni pre nje, jos
pod Titom - kad su de facto pod maskom autonomije imali svojevrsnu
superrepubliku sa dominantnim ingerencijama nad "vlastitom" Republikom
Srbijom
- javno manifestovali independisticke ambicije i cak vise puta masovno
strajkovali, demonstrirali, stavise upotrebljavali silu pokusavajuci da
ih ostvare. Uzgred: zvanicni Zapad je cutao kad je njegov saveznik Tito
u krvi gusio takve albanske akcije. Valja dodati i to da su uprkos
Milosevicevoj represivnoj politici kosovsko-metohijski Albanci sa Rugovom
kao predsednikom ne samo bojkotovali zvanicne srbijanske vlasti nego i
celo
vreme imali nezavisne paralelne organe vlasti, privrede, skolstva,
zdravstvene
sluzbe...
Pominjuci kao opravdanje za svoj napad na nasu zemlju 1999. "humanitarnu
katastrofu Albanaca" - zasto nam NATO vodje i funkcioneri takodje ne
objasne
zasto nekoliko godina pre toga nisu intervenisali da sprece humanitarnu
katastrofu Srba u Hrvackoj, nego su naprotiv bili cak i njeni prilicni
saucesnici. (Samo, od kad se to nasilno ugrozavanje ljudskih prava ne
otklanja
njihovim vaspostavljanjem nego otimanjem drzavne teritorije!) Bice da
razlika
ne moze lezati u primeni sile da se ostvare independisticke pretenzije,
jer
su je Albanci takodje masovno upotrebljavali. Milosevic je, istina,
prakticno eliminisao autonomiju Kosova i Metohije, ali je zato Tudjman
lisio Srbe statusa konstitutivnog naroda u Hrvackoj.
Uostalom, zasto Srbija ne bi dala inicijativu za odrzavanje konferencije o
standardima za medjusobna prava i duznosti nacionalnih vecina i
nacionalnih
manjina. To bi pruzilo priliku da se o tome u vlastitim slucajevima, ali i
uporedno, na primeru KiM, izmedju ostalih zemalja, javno izjasne Albanija,
Hrvacka, Makeonija , BiH, Slovenija i Crna Gora...
Sada kada je zaustavljen ,,juris'' sa Ahtisarijevim planom, predstoji nam
veliki i tezak posao predlaganja konkretnog kompromisnog resenja. U tom
sklopu, zelim da ponovo kandidujem predlog koji sam jos 10. decembra 2004.
izneo u ,,Politici''. Sugerisao sam da Srbija treba da
administrativno-teritorijalno reorganizuje sebe polazeci od demokrackog
prava onih kosmeckih delova u kojima su vecinu cinili Srbi i drugi
nealbanski zivalj (pre podvrgavanja albansko-teroristickom etnickom
ciscenju i NATO bombardovanju) da budu izuzeti iz pokrajine i neposredno
upravno ukljuceni u Srbiju. Posle pomenute prekompozicije, tu pokrajinu sa
sustinskom autonomijom, cinile bi one teritorije na kojima su Albanci bili
vecina pre pomenutog etnickog ciscenja i bombardovanja.
Posto bi se radilo o unutrasnjoj administrativnoj reformi a ne o menjanju
drzavnih granica, nase vlasti bi na to nesumnjivo imale suvereno i
medjunarodno priznato pravo.U tom kontekstu valja podsetiti da je KiM u
Srbiji
u sastavu SFRJ nekoliko puta menjalo velicinu i status (od autonomsne
oblasti
do autonomne pokrajine).
U takvim novim uslovima mnogo realisticnije nego dosad zvucala bi odredba
Rezolucije 1244 o mogucnosti povratka izvesnog broja nasih vojnika i
policajaca na Kosmet, jer bi u praksi ona vazila za oblasti sa srpskom i
drugom nealbanskom vecinom, a ne i za smanjenu Autonomnu Pokrajinu.
Naravno da bi i takva pokrajina trebalo da ima sto decentralizovaniju
vlast i
da pruza sto ubedljivije garancije za zivote i imovinu Srba i drugog
nealbanskog stanovnistva, crkve, groblja i druge spomenike
srpske=evropske=svetske kulture, za povratak izbeglica i interno
raseljenih;
vracanje ili pravicnu naknadu za uzurpiranu imovinu, kompenzaciju za
budzetsku, privrednu i kulturnu pomoc i ulaganja cele Srbije u taj kraj;
otplatu dugova...U tematiku daljih pregovora o Kosmetu valjalo bi
ukljuciti
pravljenje neke vrste cistih finansijskih, imovinskih i ostalih racuna
izmedju Republike Srbije i njene smanjene Autonomne Pokrajine.
Treba, naravno, praviti razliku izmedju mogucnosti nase izvrsne vlasti,
zatim
opozicije i najzad "gradjanskog drustva" da reaguju ako dodje do pokusaja
nametanja po nas nepovoljnog resenja. Jedno je, verujem, pri tom,
nesporno:
izvrsna vlast nema pravo, i kad bi htela, da sputava i onemogucava
opozicione
stranke i grupe, organizacije i institucije "gradjanskog drustva" da
reaguju
svim mogucim sredstvima iz nenasilnog i demokratskog arsenala, sto ta
vlast
uostalom ne cini ni kada su u pitanju takvi protesti i akcije uperene
protiv
nje same.
Na moje pitanje nekim domacim vojnim strucnjacima i analiticarima kako ce
nasa drzava reagovati ako na Kosovu i Metohiji ponovo dodje do masovnog
albanskog nasilja, najcesce dobijam odgovor da je duznost nasih vlasti
da odlucno zahtevaju saglasnost tamosnjih medjunarodnih oruzanih formacija
da im pomognu u sprecavanju nasilja, uspostavljanju reda i kaznjavanju
vinovnika. Podsecaju me da nasa zemlja na svojoj teritoriji ima ogromnu
americku vojnu bazu "Bondstil" i da je sklopila sporazum o eventualnom
prolasku NATO trupa iz BiH preko njene teritorije, pa cak i siri sporazum
o
tranzitu njegovih trupa. Dodaju da sada u Beogradu funkcionise i NATO
kancelarija za vezu sa nasim oruzanim snagama. Na kraju krajeva, Srbija
je clanica Partnerstva za mir sa NATO, pa i iz toga, prema mojim
sagovornicima, proizlazi njena obaveza da pomogne u njegovim mirovnim
misijama,
tim pre sto imamo i pravo da prema Rezoluciji 1244 SB UN izvestan broj
vojnika i policajaca vratimo na podrucje te nase autonomne pokrajine. U
takvim razgovorima, naravno, nije moguce zaobici ni temu o mogucnosti
nesporazuma i incidenata u kontaktu nasih i NATO snaga. U takvom kontekstu
uvek
podsecam na jedno vazno nacelo koje je za vreme tzv. Trscanske krize u
odgovoru ,,NJujork tajmsu'' formulisao Tito: "Mi necemo pucati u grudi
nasih
saveznika iz dva svetsa rata".
,,Ahtisarijevci"se neuspesno trude da dokazu da je slucaj Kosova i
Metohije jedinstven i da prema tome ne moze biti presedan na pretenzije i
prava drugih nacionalnih manjina u svetu. A pri tom ne zapazaju da taj
slucaj vec sada postaje daleko vise od recenog presedana -- manifestacija
promenjene konstelacije moci u svetu i promenjenih odnosa velesila i
njihovih
odnosa prema malim drzavama i njihovim nacionalnim vecinama i manjinama.
Pa cak i nagovestaj nastajanja novog "novog svetskog poretka". Na probi su
interes, samopouzdanje i verodostojnost ne samo SAD, nego barem jos dve
velesile, Rusije i Kine. (Zato bi bilo uputno da nasa drzava odmah zatrazi
posmatracki status u tzv. Sangajskoj organizaciji za saradnju.)
Profesor univerziteta, predsednik Srpsko-americkog centra u Beogradu i
njegovog Foruma za nacionalnu strategiju sa sedistem u Kragujevcu
Svetozar Stojanovic
[objavljeno: 11.04.2007.]
pravila koriscenja oglasavanje
kontakt
Politika Novine i Magazini d.o.o. - Beograd, Makedonska 29,
Srbija
