Sokantno NT OTKRIVA: Iako su prva svedocanstva o uzasnim zatvorima u Bondstilu procurela jos 2002. godine, Komitet za sprecavanje torture Saveta Evrope iznenada upao da proveri bazu na Kosovu
BONDSTIL NOVI GVANTANAMO? Pre manje od dve nedelje Komitet za sprecavanje torture Saveta Evrope posetio je Kosovo i bez ikakve najave i upozorenja obisao zatvore, pritvorske jedinice i policijske stanice u ovoj juznoj srpskoj pokrajini, saznaje NT. Na meti ove inspekcije nasla se i najveca americka vojna baza na Balkanu, Bondstil, a situacija koja je zatecena u tamosnjim zatvorima, po tvrdnji nasih izvora - podseca na zloglasne CIA zatvore. Predstavnici ovog komiteta koji su radili na terenu, u fazi su pripremanja izvestaja, koji se za sada vodi kao tajni, ali ce u jednom trenutku biti predocen i javnosti, veruju nasi izvori. Prva institucija koja ce dobiti izvestaj je UNMIK, a, kako saznajemo, rezultati bi potom trebalo da budu predoceni ostalim institucijama, ali i javnosti. Kada ce se to dogoditi jos se ne zna, a postoje izvesna nagadjanja da se to nece desiti pre nego sto se bude resio konacan status Kosova. Izvestaj ce, osim opisa zatecene situacije, sadrzati i mere sta sve mora da se promeni i sta je nedozvoljeno na svim obidjenim mestima. Kako saznajemo, iako je ovaj komitet veoma dugo trazio da poseti sve objekte u kojima se mogu drzati pritvoreni, osumnjiceni i osudjeni na Kosovu, ukljucujuci zatvore Bondstila, to je nailazilo na veliki otpor americkih zvanicnika na Kosovu, pa zbog toga ovakva kontrola do sada nije ni sprovedena. Zid cutanja razbijen Alvar Hil Robles, nekadasnji komesar za ljudska prava Saveta Evrope, koji je imao pravo nadzora nad stanjem ljudskih prava u svim drzavama clanicama SE, jos 2002. godine u americkoj bazi Bondstil na Kosovu video je zatvor koji ga je podsetio na „mali Gvantanamo“. Medjutim, o tome je javno progovorio tek 2005. godine, povodom price o ilegalnim CIA zatvorima, koja je pokrenuta i pred Ujedinjenim nacijama. Robles se, inace, 2002. nasao na Kosovu jer je trazio da poseti Bondstil, posto je saznao da je KFOR izvrsio nekoliko hapsenja bez pravnog pokrica. Sa „samo“ tri godine zakasnjenja Alvar Hil Robles izjavio je da je u Bondstilu video zatvor sa cetiri zatvorenika severnoafrickog porekla i druge zatvorenike „na izgled Kosovare ili Srbe“, a uslove u kojima su oni boravili, opisao je kao, u najmanju ruku, nehumane. Ispricao je i da je video bradate zatvorenike u pojedinacnim celijama kako citaju Kuran, obucene u narandzaste zatvorske uniforme, bas kao u Gvantanamu. Iako sokiran onim sto je video u americkoj bazi, Hil Robles nikada tacno nije opisao scene koje su ga prenerazile, ali je insistirao da je ono sto je video toliko uzasno da je zatrazio da se objekti poput Gvatanama hitno demontiraju. Dobio je uveravanja da ce to biti ucinjeno. Ipak, citava prica ostala je daleko od ociju javnosti, a nijedan takav logor do sada nije nestao sa lica zemlje. Nazalost, i kada je konacno Hil Robles to ispricao u intervjuu za francuski Mond 2005, sve se brzo zataskalo i ponovo palo u zaborav. Izgleda da je trebalo citavih pet godina da bi se citava stvar pokrenula sa mrtve tacke, a SE ipak usao u zvanicnu kontrolu. Mnoga pitanja jos od 2002. ostala su otvorena, a sam Robles ih je naglas postavio: da li Bondstil sluzi kao baza za rotaciju zatvorenika prevozenih avionima CIA izmedju Avganistana, Bliskog istoka, Evrope i Gvantanama, pod cijom je jurisdikcijom baza Bondstil i, naravno, najskakljivije - ima li ona tajne zatvore u kojima se zatocenici tretiraju poput zivotinja, muce i na kraju cak i - likvidiraju. Gvantanamo - legalni koncentracioni logor Iako su agenti FBI dokumentovali oko 25 slucajeva zlostavljanja zatvorenika u vojnoj bazi u Gvantanamu, ukljucujuci slucajeve koji su prenerazili svet - gde je zatvorenom cela glava obmotana lepljivom trakom jer je recitovao Kuran i drugog koji je sebi pocupao svu kosu jer je satima bio zatvoren u vreloj prostoriji, u kojoj je bilo vise od 40 stepeni, ovaj zloglasni zatvor i dalje postoji. Dokumenti koje je objavio FBI nude nove detalje o surovoj i sadistickoj praksi koju koriste oficiri i njihovi saradnici pri ispitivanju „neprijateljskih boraca“ i terorista. Izvestaji opisuju strazarku koja menstrualnu krv brise o lica zatvorenika i jednog isledjivaca koji se hvalio agentima FBI da se presvlaci u katolickog svestenika i „krsti“ islamske zatocenike. Ipak, svi oni tvrde da je „tehnike slamanja otpora“ i ispitivanja odobrio Pentagon, odnosno bivsi ministar obrane Donald Ramsfeld. FBI je ispitao 493 svoja zaposlena o agresivnim metodama ispitivanja, a 26 ih je potvrdilo da je to tacno. Neki od njih rekli su da ce imati traume citavog zivota zbog onoga sto su videli. Jedan od njih opisao je zatvorenika koga je nasao na podu prostorije, bez svesti, s hrpom pocupane kose kraj njega. Ostavljen je preko noci u prostoriji u kojoj je bilo vise od 40 stepeni, bez ventilacije. Cudo je da je uopste preziveo. Zatvorenici su takodje, ostavljani 24 sata prikovani lancima za pod, vezanih ruku i nogu, u fetalnom polozaju, i prisiljeni da vrse nuzdu po sebi. Razdoblja uskracivanja sna trajala su po cetiri-pet dana, uz jaka svetla i glasnu muziku, a mnogi su na ispitivanje dovodjeni slomljenih prstiju, noseva, prepuni povreda i masnica po licu i sakama. FBI je naglasio kako njegovo osoblje nije bilo umesano u te postupke. U isto vreme, predstavnici Pentagona isticu da su medju zatocenicima Gvantanama „neki od najozloglasenijih teroristickih operativaca na svetu“. Dokumenti Pentagona objavljeni su na zahtev Americkog udruzenja za gradjanske slobode, koje je ranije tuzilo Ramsfelda u ime bivsih zatvorenika koji tvrde da su jezivo zlostavljani. Tajna je, a verovatno ce jos dugo tako i ostati, koliko je zatvorenika u Gvantanamu izgubilo zivot i podleglo torturi. UN nemocne Komitet Ujedinjenih nacija protiv mucenja pozvao je Sjedinjene Drzave da zatvore zarobljenicki logor Gvantanamo i tajne zatvore u drugim zemljama u kojima drzi osumnjicene za terorizam, ali nije precizirao na koje druge zemlje misli. Te ustanove nisu u skladu sa medjunarodnim pravom, kaze se u izvestaju Komiteta objavljenom u Zenevi. U dokumentu se od americkog predsednika Dzordza Busa zahteva i da spreci svaku vrstu mucenja ili loseg postupanja prema zatvorenicima koju sprovodi vojno ili civilno osoblje zatvora i logora. Procenjuje se da se u kubanskom logoru nalazi oko 500 osumnjicenih za terorizam. Zatvor Gvantanamo je u vojnoj bazi otvoren posle napada na Njujork i Vasington, 11. septembra 2000. Zatvorenici ovog logora, koji mnogi porede sa koncentracionim logorima iz Drugog svetskog rata, nemaju pravo ni na advokata. Najjezivije pitanje Bondstila se samo nametnulo - ako se zatvorenici u „javnim“ zatvorima nalaze u tako teskim i losim uslovima, uzasi priredjeni u tajnim verovatno jesu kao u zloglasnom Gvantanamu na Kubi. SAD blokirale kontrolu EU Bivsi komesar je o stanju na Kosovu posle toga napisao izvestaj na cetiri strane, ali to medije, pa ni Skupstinu Saveta Evrope, tada nije mnogo zanimalo, jer se ticalo samo Kosova. Kada se pojavio novi kontekst - sumnja u tajne CIA zatvore sirom sveta, sve je postalo mnogo drugacije. Sadrzina je ista, ali svetlo baceno na sam dogadjaj - nije. Svajcarski senator Dik Marti, izvestilac Komiteta za ljudska prava Saveta Evrope o tajnim zatvorima CIA, rekao je 2005. da ga „cudi zasto sve to gospodin Robles pominje tek tri godine kasnije“, a na sastanku Stalnog komiteta Parlamentarne skupstine SE u Bukurestu, iste godine, pomenuta je i mogucnost da su i neke balkanske zemlje bile koriscene za zatvaranja bez pravne procedure. Iako su nabrojane Albanija, Kosovo i BiH, do kontrole je, kao sto se vidi, trebalo sacekati jos pune dve godine. Svi „peru ruke“ Hil Robles je 2002. napisao izvestaj o Kosovu u kome je samo usput pomenuo Bondstil i naveo da ga je u bazu odveo francuski general Marsel Valanten, tadasnji komandant KFOR-a, „kome je ocigledno bilo neprijatno zbog stanja zatvorenika“. Ipak, Roblesov portparol, samo dva dana posle izjave, demantovao je da je general Valanten pratio komesara za ljudska prava 2002. godine u Bondstilu na Kosovu. Dik Marti je u to vreme podneo i izvestaje o tajnim letovima i zatvorima CIA, i u njima naveo da su sluzbe SAD u nekim evropskim zemljama, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Poljskoj i Rumuniji, otimale osumnjicene za terorizam i prebacivale ih do zatvora SAD, za koje je utvrdjeno da primenjuju mucenje. U tim izvestajima Kosovo, ipak, nije pomenuto. Nejasno je samo zasto se, iako je tadasnja SCG bila potpisnica evropske konvencije o sprecavanju torture, ona nije primenjivala i na Kosovu? Izgleda da se ni danas ne primenjuje. Kako NT saznaje, jedini razlog za neprimenjivanje te konvencije jeste taj sto NATO i KFOR nikada nisu dozvolili predstavnicima Komiteta za sprecavanje torture Saveta Evrope neometan pristup svim zatvorima i bazi Bondstil, kako to Konvencija propisuje. I generalni sekretar saveta Evrope Teri Dejvis vise puta je trazio od NATO da se clanovima Komiteta za sprecavanje mucenja omoguci ulazak u kosovske zatvore, ali odgovora nije bilo. Po mnogima, ovo je jos jedan u nizu primera da, kada su americki interesi u pitanju, SAD ne zarezuju ni institucije, ali ni autoritete evropskih institucija. Ostaje misterija da li ce se i kada izvestaj Komiteta protiv torture SE pojaviti i da li ce do kraja opisati sta se zaista desava u zatvorima u Bondstilu, ali i u drugim jedinicama za pritvaranje i ispitivanje osumnjicenih na Kosovu. I. Erakovic Tajni zatvori CIA i na Balkanu Dik Marti, izvestilac Komiteta za ljudska prava Saveta Evrope tvrdio je u vise navrata, 2005. i 2006. godine, da postoji niz pokazatelja da su na tlu nekih evropskih zemalja postojali tajni zatvori CIA i da su te zemlje pomagale sluzbama SAD da transportuju osumnjicene u zatvore u Avganistanu i na Kubi. Prema njegovim recima, pored Poljske, u tu grupu zemalja spadaju i susedi Srbije - Rumunija, Makedonija i BiH. - Ono sto je utvrdjeno, pa se pitanje dokaza vise i ne postavlja, jeste da su sluzbe SAD na evropskom tlu otimale osobe, da su sluzbama SAD te osobe izrucivale vlade i da ih je SAD transportovao u zemlje u kojima se u zatvorima primenjuje mucenje. Vlade su sluzbama SAD izrucivale osumnjicene van svake pravne procedure, a oni su, zatim, takodje van svake pravne procedure, transportovani u Gvantanamo, rekao je Marti. Marti je s nekoliko saradnika iz Sekretarijata SE istrazivao sedam meseci s vrlo skromnim sredstvima. Razgovarali su i sa zrtvama, na primer sa drzavljaninom Nemacke Kaledom al Masrijem, otetim u Makedoniji i prebacenim u Avganistan, gde je bio mucen. Ipak, Kosovo u ovom kontekstu nije pomenuo. Kako saznajemo u krugovima bliskim zvanicnom Briselu, bojazan da ce se inace teske politicke prilike oko KiM jos pogorsati, i do sada su bile prepreka da se sazna istina o uslovima u kosovskim zatvorima. Da li ce tako i ostati, videce se posle ozvanicavanja izvestaja Komiteta za sprecavanje torture SE. Bondstil - prezime vijetnamskog heroja Iako Bondstil (Bondsteel) na engleskom znaci „celicna veza“, sto bi za americku vojnu misiju na Kosovu moglo imati simbolicko znacenje, kamp je dobio ime po heroju Vijetnamskog rata Dzejmsu Liroju Bondstilu (James Leroy Bondsteel), rodjenom 1947. godine. Komandujuci svojim vodom, narednik Bondstil je 24. maja 1969. pokazao izuzetnu hrabrost unistivsi tokom cetvorosatne akcije cak deset neprijateljskih bunkera, odbijajuci da se povuce iz akcije cak i kada je bio teze ranjen. Za hrabrost je odlikovan Medaljom casti americkog Kongresa. Poginuo je 1986. u saobracajnoj nesreci na Aljasci. Americki vojni logor Bondstil nalazi se na pola puta izmedju Gnjilana i Urosevca, dva najveca grada u delu Kosova pod kontrolom americkih vojnih snaga. Lokacija za logor odredjena je sredinom juna 1999, a izabran je nenaseljen, brdoviti predeo, na kome se ranije gajila psenica. Nakon sto je utvrdjeno da lokalitet nije miniran, postavljeni su prvi satori. Kako su americke trupe pristizale, tako se logor sirio. Smatra se da se u njemu nalazi oko 5.000 americkih vojnika, a posto zauzima plac od 2.500 hektara, u njega je moguce smestiti i vise ilegalnih zatvora. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/
