Iz nepoznatog razloga, BBC na srpskom je ovaj tekst ponovo postavio u
rubriku 'Detaljno' , pa da ga ponovimo.
-----
BBC Serbian
Sreda, 13. decembar 2006. - Objavljeno 17:58 GMT
Svedočanstvo o raspadu SFRJ
U institutu Vudrou Vilson u Vašingtonu početkom decembra održana je
međunarodna konferencija povodom skidanja oznake tajnosti sa američkih
obaveštajnih procena o Jugoslaviji u periodu od 1948. do 1990. godine.
Zbirka od 34 dokumenta Nacionalnog obaveštajnog saveta otkriva sa kakvim
su procenama raspolagali vlastodršci u Vašingtonu tokom burnih godina
jugoslovensko-sovjetskog raskola, nacionalizma kao kohezionog, ali i
rušilačkog faktora u raspadu jugoslovenske federacije, i bezuspešnih
nastojanja da se uspostave stabilne i trajne institucije pre neminovne
Titove smrti.
Najviše pažnje privukao je dokument koji je praktično najavio raspad SFRJ.
Od komunizma do kolapsa
O DOKUMENTIMA
=========
Političari u suštini malo obraćaju pažnju na procene Nacionalnog
obaveštajnog komiteta, ma koliko one bile dobre i pouzdane.
Dejvid Bajnder
===========
Procene američkih obaveštajnih službi u periodu od Titovog raskida sa
Staljinom do predvečerja raspada SFRJ, objavljene su pod naslovom "Od
nacionalnog komunizma do nacionalnog kolapsa".
U uvodu zbirke koju je sastavio Džon Alen, bivši službenik obaveštajnog
odseka Stejt departmenta, stoji da je njena svrha, izmedju ostalog, da
pomogne američkim i evropskim zvaničnicima koji se bave oblikovanjem
budućnosti Balkana jer, navodi se, "radjanje šest republika nije kraj,
nego početak nove balkanske priče".
Jedan od učesnika konferencije u institutu Vudrou Vilson i autor knjige
o raspadu Jugoslavije, Miša Gleni, kaže da ga je najviše iznenadilo to
što su obaveštajne procene bile u najmanju ruku nepotpune:
"Bio sam prilično šokiran odsustvom detalja u tim dokumentima. S druge
strane, ako izuzmemo neke očigledne promašaje, interpretacija podataka i
anticipacija trendova bile su uglavnom ispravne. Mene je naravno najviše
zanimao dokument iz 1990. godine, u kome je CIA iznela predvidjanje da
će se Jugoslavija ubrzo raspasti. Da takav dokument postoji saznali smo
iz teksta objavljenog u Njujork tajmsu u novembru 1990. godine".
Četiri ključne tačke
Autor tog teksta, koji je u Americi prošao potpuno nezapaženo ali je u
bivšoj Jugoslaviji odjeknuo kao bomba, bio je Dejvid Bajnder:
"Jedan diplomata, koji više nije medju živima, rekao mi je da takav
dokument postoji. Potrudio sam se da od svojih kontakata u Stejt
dipartmentu i agenciji CIA dobijem dodatne detalje i potvrde. Na osnovu
tako dobijenih saznanja, sastavio sam članak koji je u novembru
objavljen u Njujork tajmsu", kaže Bajnder za BBC.
Dokument pod šifrom NIE-1590, od 18. oktobra 1990. godine, sadrži četiri
ključne tačke: u prvoj se tvrdi da će SFRJ prestati da funkcioniše 1991.
godine, a da će se raspasti godinu dana kasnije. Druga procena bila je
da će Srbija blokirati konfederalizaciju zemlje.
Treća, ispostavilo se i pogrešna, bila je da će doći do albanskog
ustanka na Kosovu, a četvrta glasi da su "ozbiljni međurepublički sukobi
malo verovatni, ali će raspad biti praćen međunacionalnim sukobima
unutar pojedinih republika".
Pogrešne procene
O RASPADU SFRJ
==========
Jugoslavija je bila potpuno sporedna tema koja nikoga nije posebno
interesovala, niti je iko očekivao da će se pretvoriti u takvu noćnu moru.
Miša Gleni
===========
Miši Gleniju je posebno upala u oči pogrešna procena o pretećoj pobuni
kosovskih Albanaca, dok je drugo mnogo očiglednije krizno žarište
zanemareno:
"To je zaista neverovatno, jer sam se ja u to vreme upravo vratio sa
putovanja po Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu i
Makedoniji. U Hrvatskoj sam naišao na mnoštvo dokaza da se i Hrvati i
Srbi naoružavaju i da su sukobi neminovni. Ponegde su već bili i počeli.
Međutim, u dokumentu Nacionalnog obaveštajnog saveta o tome nema ni reči. "
Ta, kako je Gleni naziva, "obaveštajna aljkavost" bila je uglavnom
posledica činjenice da Balkan nije bio ni blizu vrha spoljnopolitičkih
prioriteta tadanšnje američke administracije - to je bilo vreme prvog
zalivskog rata, ujedinjenja Nemačke i raspada Sovjetskog Saveza:
"Jugoslavija je bila potpuno sporedna tema koja nikoga nije posebno
interesovala, niti je iko očekivao da će se pretvoriti u takvu noćnu
moru. Ne isključujem mogućnost da postoje i drugi, još uvek tajni
obaveštajni dokumenti koji najavljuju ono što se kasnije dogodilo, ali u
dokumenatima nacionalnog obaveštajnog saveta nema ni naznake da su
Amerikanci u to vreme na bilo koji način operativno delovali u bivšoj
Jugoslaviji", kaže Gleni za BBC.
"Preterano"
Administracija Džordža Buša starijeg je obaveštajnu procenu da je raspad
Jugoslavije neminovan, i da će uslediti vrlo brzo, odbacila kao "preteranu".
Objavljeni dokumenti pokazuju da je slično bilo reagovanje i na procene
iz 1947, da predstoji razlaz Tita i Staljina. Tadašnji podsekretar Stejt
dipartmenta, naime, Din Ečison, preko depeše američkog otpravnika
poslova u Beogradu velikim slovima je napisao "GLUPOST".
Dejvid Bajnder procenjuje da je takva sudbina verovatno zadesila i
dokument NIE-1590:
"Više bivših obaveštajnih zvaničnika koji su učestvovali na konferenciji
potvrdilo je da političari u suštini malo obraćaju pažnju na procene
Nacionalnog obaveštajnog komiteta, ma koliko one bile dobre i pouzdane.
Verujem da se i ovaj dokument izgubio u nekoj crnoj birokratskoj rupi."
SAD za očuvanje SFRJ - do 1991.
Amerika je, dodaje Bajnder, sve do 1991. godine bila za očuvanje
Jugoslavije:
O ULOZI NEMAČKE
========
Kol i Genšer su sistematski radili protiv konsenzusa postignutog
izmedju tadašnje Evropske zajednice i SAD - da ne treba ishitreno i
jednostrano priznavati proklamovanu nezavisnost jugoslovenskih republika.
Dejvid Bajnder
==========
"Poslednja procena u ovoj seriji glasi da SAD ne mogu da učine ništa da
spreče raspad Jugoslavije. To i nije bilo toliko neobično, imajući u
vidu činjenicu da je Vašington imao uticaj na saveznom nivou, dok su
republike u medjuvremenu uspostavile bliske veze sa zemljama koji su im
bili svojevrsni mentori. Nemci su, da se tako izrazim, izdali ostale.
Kol i Genšer su sistematski radili protiv konsenzusa postignutog izmedju
tadašnje Evropske zajednice i SAD - da ne treba ishitreno i jednostrano
priznavati proklamovanu nezavisnost jugoslovenskih republika".
Bajnder smatra da objavljeni dokumenti, kao i tragična zbivanja na
prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina, potvrdjuju da Stejt
department, CIA i ostale obaveštajne službe nisu imale jasnu sliku
zbivanja u tom regionu. Slične pogrešne obaveštajne procene su - sa
daleko ozbiljnijim posledicama - pratile i rat u Iraku.
Cilj objavljivanja dokumenata o Jugoslaviji i diskusija o njihovom
sadržaju trebalo bi da pomogne da se u budućnosti slične greške svedu na
minimum.
Zbirka obaveštajnih procena o Jugoslaviji od 1948 do 1990. izaći će iz
štampe krajem januara 2007. godine.
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
