Posle najave Rusije da će tražiti obustavu rada Haškog tribunala 2010. SB UN još bez odluke o produžetku rada Tribunala
Beograd - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ni posle četiri meseca nije doneo odluku po zahtevu Haškog tribunala i Tužilaštva da se produži rad ovog međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju. Predstavnik Haškog tribunala i predstavnica Tužilaštva u razgovoru za Danas ističu da je isključiva odluka o produženju rada Tribunala na Savetu bezbednosti UN. - Savet bezbednosti UN se do danas nije izjasnio da li će Tribunal ostati da radi i posle 2010. godine. Na kraju, odluka o zatvaranju Tribunala biće na SB UN - kaže za Danas portparolka Tužilaštva Haškog tribunala Olga Kavran. Nova dokumentacija za Haški tribunal Nacionalni savet za saradnju s Haškim tribunalom odlučio je na jučerašnjoj sednici da dostavi obimnu dokumentaciju po osam zahteva Tužilaštva Tribunala, kao i dokumentaciju koju je tražila odbrana optuženih pred Haškim sudom. Na zahtev Tužilaštva Nacionalni savet je doneo i odluku o oslobađanju dva svedoka dužnosti čuvanja tajne u postupcima koji se vode pred sudom u Hagu. Takođe, u vezi s izvođenjem dokaza odbrana optuženih koje bi uskoro pred tim sudom trebalo da počne, Nacionalni savet je odlučio da 93 svedoka oslobodi dužnosti čuvanja tajne. Pozitivno je odgovoreno na veliki broj zahteva odbrana optuženih Vojislava Šešelja, Sretena Lukića, Momčila Perišića i Dragoljuba Ojdanića, kao i na zahteve odbrana drugih optuženih koji su se odnosili na dostavljanje dokumentacije potrebne za pripremu odbrana optuženih. Ukupno je odgovoreno na 18 zahteva odbrana optuženih. R. D. Ona ističe da je stav Tužilaštva da Tribunal ne bi trebalo da se zatvara pre nego što se pred njim pojave bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, kao i ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, ali i preostala četvorica optuženika. - Tribunal je i osnovan da bi se sudilo najodgovornijima za ratne zločine, a Tužilaštvo smatra da su Karadžić i Mladić najodgovorniji za najteže zločine i genocid u Srebrenici. Bila bi izuzetno loša poruka u odnosu na međunarodnu pravdu ako bi se dozvolilo da neko time što se dugo skriva može da izbegne suđenje i pravdu - kaže Kavran. Haški tribunal bi prema izlaznoj strategiji trebalo da do 2008. okonča prvostepene, a do 2010. žalbene postupke. Da bi se produžio mandat ovog međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju potrebna je podrška svih 15 članica Saveta bezbednosti UN. Polovinom decembra prošle godine na raspravi o budućnosti Tribunala u UN SAD, Velika Britanija i Francuska podržale su produžetak mandata suda kako bi se sudilo svim osumnjičenima, dok su se tom predlogu usprotivili Rusija, Kina i Japan. Portparol Haškog tribunala Refik Hodžić kaže za Danas da će suđenja pred Tribunalom ući u 2009. godinu i da će za okončanje rada svih žalbenih postupaka biti potrebno dve godine. - Vremenski okvir zavisi od niza faktora kao što su uspešno privođenje kraju suđenja s više optuženih, kao što su suđenja u procesu Milutinoviću, Prliću, zdravstveno stanje i drugi faktori koji utiču na odlaganje suđenja, prebacivanje predmeta nacionalnim pravosuđima, ali i moguće vraćanje predmeta Tribunalu. Najvažnije je pitanje preostalih šest begunaca, a sudije Tribunala su izričite da sud ne sme zatvoriti vrata bez njihovog hapšenja i suđenja - rekao je Hodžić. Rusija namerava da traži obustavu rada Haškog tribunala 2010. godine, bez obzira na to da li će se svi optuženi za ratne zločine, među kojima su i najtraženiji haški optuženici Radovan Karadžić i Ratko Mladić, do tog roka naći u Hagu. - Ako Mladić i Karadžić i još četvoro optuženih ne budu uhapšeni do kraja mandata za nas to neće biti povod za nastavak rada Tribunala - navodi se u pismu zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Vladimira Titova predsedniku Komiteta za spoljne poslove Konstantinu Kosačovu. Tribunal je osnovan 1993. godine. Danas Tribunal Ujedinjene nacije godišnje košta fantastičnih 300 miliona dolara. A. Roknić http://www.danas.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
