RUSIJA NIJE POVEROVALA
24.4.2007.
0:10
RUSIJA NIJE POVEROVALA Jekaterina KUZNJECOVA, Centar za proucavanje
postindustrijskog drustva (Moskva, RIA "Novosti")
Konsultacije u stabu NATO u Briselu povodom razmestanja elemenata americkog
sistema protivraketne odbrane u Ccesskoj i Poljskoj demantovale su misljenje
nekih posmatraca. Naime, oni su racunali da je malo verovatno donosenje
odluke bez saglasnosti svih evropskih clanica alijanse. Zvanicni izvori su
apostrofirali jednoglasnost visokih predstavnika zemalja-clanica u odnosu na
potencijalnu opasnost od raketnog udara po Evropu. Takodje su prakticno
jednoglasno na zasedanju Saveta Rusija - NATO natovski birokrate pokusavali
da ubede Rusiju u to, da za nju nema nikakve opasnosti. Rusija, medjutim,
nije poverovala u to. Stvaranje sistema protivraketne odbrane razmatra se u
NATO od sredine 90-ih godina, ali je tek 2005. godine Savet NATO doneo
program "essalonrane protivraketne odbrane na teatru borbenih dejstava"
(ALTBMD ili PRO TBD), pozvan da zastiti vojni personal NATO, razmesten kako
na teritoriji zemalja-ucesnica, tako i izvan njenih granica, od mogucih
raketnih udara potencijalnih protivnika. Sistem bi trebalo da bude zaokruzen
do 2010. godine. Iritiranost u Rusiji zbog planova SAD da razmesti u
Istocnoj Evropi elemente sistema PRO sasvim je predvidiva i shvatljiva. S
jedcne strane, u drustvenoij svesti Amerike i Evrope Rusija i danas slovi
kao potencijalni protivnik. Podrska Kremlja iranskom rezimu i nepriznatim
drzavama nastalim posle raspada SSSR, gusenje opozicije unutar zemlje,
"gasni tranzitni ratovi" sa susedima - sve to, po misljenju mnogih na
Zapadu, ukazuje na to da je Rusija potencijalni protivnik. Povecanje rashoda
za odbranu, koji u proseku iznose 30 procenata godisnje, takodje ide na ruku
onima koji smatraju da je Rusija "naoruzana i veoma opasna". S druge strane,
razmestanje sistema PRO u zemljama koje zude za osvetom zbog "zlocina
komunizma" vise lici na propvokaciju nego na odmerenu odluku. Teznja Poljske
da od Rusije izmami pokajanje za "okupaciju" ima karakter paranoje, koja se
dopunjava i takvim jezickim merama kao sto su usvajanje "zakona o
lustraciji", optuznica protiv generala Jaruzeljskog i njegovih saboraca,
zatvaranje ruskog dela izlozbe u Osvencimu. Uzajamno otudjivanje produbljuje
se jos i time, sto je u okvirima partnerstva izmedju NATO i Rusije
predvidjen mehanizam saradnje u stvaranju esalonirane protivraketne odbrane
na teatru vojnih dejstava. Istina, od 2002. godine, kada je pocela ta
saradnja, strane su imale uspeha jedino u lkingvistickim vezbama,
usaglasivsi potpuni spisak termina protivraketne odbrane na engleskom,
francuskom i ruskom jeziku. Skandal, izazvan planovima razmestanja elemenata
sistema PRO u Istocnoj Evropi ponovo je apostrofirao ulogu Rusije u procesu
prevladavanja krize legitimnosti organizacije, trazenje njene nove raison
d,etre, koja je bila umnogome izgubljena nakon okoncanja "hladnog rata". U
minuloj deceniji jedan od centralnih spoljnopolitickih ciljeva americke
administracije bilo je pridavanje NATO novog snaznog impulsa za razvoj.
Medjutim, u praksi je cilj preosmisljavanja ciljeva i zadataka alijanse
zamenjen sirenjem na zemlje Centralne i Istocne Evrope. Pojavljivanje tih
drzava u sastavu NATO, gde se odluke donose konsenzusom, promenilo je i
vektor razvoja organizacije, pa se ona iz zastitnika mira na zapadnoj
polulopti pretvorila u garanta demokratije u bivsoj "zoni sovjetskog
uticaja". Clanstvo u NATO postalo je nacin da se ucvrste demokratske
tekovine i stekne legitimitet u ocima "jakih ovoga sveta". Od mase kampanja
koje je NATO vrsio poslednjih deset godina - od "mirovnih" operacija na
Balkanu do antiteroristickih akcija u Srednjoj Aziji - delovanje na
"evropskom pravcu" ispostavilo se maltene najuspesnijim. Za razliku od
"starih" clanica EU, koje mastaju o samostalnoj spoljnoj politici, "novi"
Evropljani iskazuju spremnost da postanu mostobrani NATO na istocnim
granicama. Postoji li u tome opasnost po Rusiju? Da li ona ulazi u red
eventualnih suparnika, protiv kojih moze biti upotrebljen sistem PRO?
Formalno, natovski vojnici su u pravu kada tvrde, da taj sistem nije uperen
protiv Rusije.Preusmeriti lansirne uredjaje raketa-presretaca na
trajektorije leta ruskih raketa bice veoma slozeno, prakticno nemolguce.
Medjutim, radar koji se instalira u Cceskoj bice u stanju da skenira
teritoriju istocnog suseda duboko u unutrasnjost, a do 2015. godine sistem
PRO ce biti u mogucnosti da presrece interkontinentalne rakate i na
udaljenostima od vise hiljada kilometara. Rusija danas, medjutim, ne
raspolaze raketama srednjeg i malog dometa, koje su u stanju da otkrivaju i
unistavaju te interkontinentalne rakete, posto je ta vrsta naoruzanja, kao
sto je poznato, likvidirana u skladu sa Sporazumom o raketama srednjeg i
malog dometa iz 1987. godine. Iz toga proizlazi da pitanje o sistemu PRO za
nasu zemlju nema nikakvog drugog znacaja, sem politickog. Ostra reakcija
ruskih vlasti na planove razmestanja elemenata sistema PRO u Istocnoj Evropi
primorala je Amerikance da smeksaju svoj stav i cak ponude saradnju u sferi
stvaranja protivraketne odbrane. Bilo bi pogresno ne iskoristiti tu
mogucnost. Naravno, ako takva ssansa bude pruzena. Ali sudeci po onom koliko
su puta SAD obecavale Rusiji stosta a nisu ispunile obecanja, nade u to ima
malo. Ruski predlozi o stvaranju EvroPRO, koje je izneo predsednik Putin
evropskim kolegama jos 2002. godine, postepeno su i vessto "rastocceni" u
planovima stvaranja sistema EvroPRO pod okriljem NATO u svojstvu essalona
americkog nacionalnog sistema PRO. Duh Moskovske deklaracije iz 2002.
godine, u kojoj su Rusija i SAD proklamovali nameru da razmenjuju
informacije o protivraketnim sistemima, takodje je nepovratno izgubljen.
Ocigledno da u svetlu poslednjih planova perspektiva stvaranja nezavisnog od
SAD evropskog sisdtema PRO izgleda kao fatamorgana. Medjutim, realizacija
najnovijih americkih planova vise je opasna po jedinstvo Evrope, nego po
Rusiju. Jer to jedinstvo Evrope "novi Evropljani" uz pomoc SAD vesto
podrivaju , odgadjajuci perspektive stvaranja jedinstvene spoljne i
odbrambene politike. Zakulisni bilateralni dogovori izmedju SAD i njihovih
narocito bliskih saveznika su omiljeni americki manir u spoljnoj politici.
Izgleda, medjutim, da su sada Amerikanci "preduhitrili sami sebe",
prekrsivsi obecanja data Rusiji, i pojavili se u ulozi svojevoljnog
partnera, postavsi tako instrument svodjenja racuna istocnoevropskih zemalja
sa zemljom na koju su svojevremeno bili veoma kivni. - 0 - Moskva,
24.04.2007. RIA "Novosti"
http://www.rian.ru/
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
