IZNENADJENJA PUTINOVE PORUKE
27.4.2007.
19:43
IZNENADLJENJA PUTINOVE PORUKE Andrej VAVRA, politicki komentator RIA
"Novosti" (Moskva, RIA "Novosti")
Oglassena je poslednja Poruka predsednika Putina. Poruka u kojoj je u
konspektivnom obliku izlozena strategija razvoja zemlje. Dokument,
orijentisan ne na brzinu reakcije, vec na produbljenu analizu. I
najnepravilnije bi bilo tek tako konstatovati da je tu sve jasno. Kada sam
se latio posla da unapred odgonetam sadrzinu Poruke predsednika
pretpostavljao sam da ce Putin jos jednom akcentirati nacionalnu i
istorijsku specifiku razvoja demokratije u nasoj zemlji. On to, medjutim,
nije ucinio, a to mnogo govori. Pitanje o specifici fakticki je skinuto sa
dnevnog reda. Nasa demokratija je bez dodatnih odredjenja. I o tome treba
mirno porazmisliti. Jos sam najavljivao iznenadjenja, koja ce se obavezno
sadrzati u Poruci. Prvo iznenadjenje odnosi se na imovinu JUKOSA. Niko sada
ne moze da kaze da je ta imovina u celosti pripala drzavnoj kompaniji - pare
od prodaje aktiva kompanije bice utrosene za resavanje problema
najsiromasnijih i socijalno ugrozneih gradjana. Pomenuvsi u dva reda
najostrije socijalne probleme i predmet JUKOS-a, predsednik je u svest
gradjana inkorporirao direktnu vezu izmedju njih: socijalni prroblemi -
kriminal, pijanstvo, besprizornost, visoka smrtnost - proizvod su delatnosti
takvih kompanija kao sto je JUKOS. Ljudi zive tako lose zato sto su sredstva
ukrali od njih. Najzad, kako je pravilno kazao predsednik, "ne moze zemlja
sa takvim rezervama koje su akumulirane na racun naftnih i gasnih prihoda,
da se miri s time da milioni njenih gradjana zive u jazbinama". Prema tome,
prebacivanje para od prodaje aktiva JUKOSa u resavanje najzaostrenijih
socijalnih problema najsiromasnijih nasih gradjana umnogome je najsnaznija
moralna satisfakcija od finasijske uspesnosti gasnih kompanija. Drugo
iznenadjenje su reci o tome da je "krajnje vazno da se razvijaju nacionalne
kulture naroda Rusije, ukljucujuci podrsku folklornom stvaralastvu". Cak
stavise, predsednik nije zaboravio u svom govoru ni penzionere, ni
stvaralacku inteligenciju, naucnike poljoprivrednike i ribolovce, saradnike
morskih luka, vojnike, vlasnike trosnih stanova, clanove porodica, kao ni
drustva vlasnika stanova, male i srednje preduzetnike. U godini
parlamentarnih izbora i predsednickih iduce godine toliko uvereni i
hladnokrvni predsednik pominje cak i neophodnost podrske seoskim horovima i
ansamblima narodnih instrumenata! I samo tri momenta u celoj Poruci
izazivaju neka pitanja. Verovatno je za predsednika njihovo tumacenje
nedvosmisleno. Medjutim, za neke grupe stanovnika pozeljno bi bilo njihovo
dodatno pojasnjenje. Imam u vidu pominjanje jedinstva i monolitnosti naroda.
"Sto monolitnije bude nase drustvo tim cemo brze i sigurnije uspeti da
predjeno taj put (ka istinskom preporodu zemlje)". U vezi sa nasom
istorijskom prosloscu (doduse, predsednik je apelovao da se neguje
postovanje "prema svakoj stranici nase otadzbinske istorije"), pojam
"monolitnosti" izaziva veoma razlicitu reakciju. Jer, koliko je samo bilo
monolitno sovjetsko drustvo 60-ih i 70-ih godina, ali to nije spasilo drzavu
od zastoja i skorasnjeg kraha. I potom, upravo se postojanjem monolitnosti
uvek objasnjavalo kod nas nepostojanje opozicije. Kada svi imaju isti cilj -
da se ritmicno i u pravcu odredjenog cilja radi za zajednicko dobro, sta ce
tu opozicija, koji zadaci u datoj situaciji njoj ostaju da resava. Ona je po
odredjenju protiv kursa vlasti. Zar da nam ona remeti jedinstveni ritam?
Drugo pitanje odnosi se na zabrinutost predsednika zbog direktne veze
ekonomske krize (90-ih godina) sa negativnim pojavama u sferi umetnosti i
knjizevnosti, narodnog stvaralastva. "Prezivljena dugotrajna kriza u zemlji
tesko se odrazila na polozaj ruske inteligencije, na stanje umetnosti i
literature, narodnog stvaralastva... Te teskoce za malo da dovedu do
nestanka mnogih duhovnih i morlanih tradicija Rusije. Medjutim, nepostojanje
sopstvene kulturne orijentacije, slepo kopiranje stranih matrica neizbezno
vodi u gubljenje sopstvenog lica nacije". Zar ce pisac i umetnik imati vise
talenta ako mu se da vise para? Nije cinjenica. U svim vremenima siromasni
pisci i umetnici povremeno su stvarali solidne romane i slike. Bezuslovno da
se za kulturu i umetnost ne trebaju zaliti pare. Ali njihov procvat nije
direktno vec veoma indirektno skopcan sa finansijskom podrskom. Cini mi se
da je kulturi i umetnosti potrebno postovanje, potrebno im je priznanje i
shvatanje njihove posebne, izuzetno znacajne uloge u zivotu drustva. Uopste
uzev, ko bi znao to hemijsko sredstvo kojim je i najefikasnije polivati
talente... Jednom recju, tu postoji nekakav fundamentalni problem, za cije
resavanje se ispostavilo malo cak i pola godine rada nad Porukom. I
poslednje: "molim da se u najskorije vreme donese zakon o podrsci malom
biznisu". Odmah po oglasavanju Poruke sreo sam coveka iz provincije.
Slucajno smo poveli razgovor o malom biznisu. Odlucio sam da ga obradujem
pozivanjem na Poruku. I sta mi je odgovorio covek? Da je mali biznis kod
njih ne prosto nejaccko pilence, vec ohladjeno, prakticno occerupano
pilence. I danas je kljucni uslov za opstanak malog i srednjeg biznisa
potreba da se on ogradi od cinovnika raznih nivoa vlasti i raznih resora,
koji hrle ka tom biznosu sa ponudama da ga podrze, a takodje sa zahtevom da
se sto pre podeli dobit. Ako se resi taj kljucni uslov, moze se razmisljati
i o ostalom - o podrsci takodje. - 0 - Misljenje autora ne mora se
podudarati sa stavom redakcije Moskva, 28.04.2007. RIA "Novosti"
http://www.rian.ru/
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
