Od intimne veze do globalne afere
Sve brojniji zahtevi da s čela Svetske banke ode Amerikanac Pol Volfovic http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_TZR9YUmch7LoZUG1LpndmEnauQ1QnoVJ7dl.jpg Prekršena pravila jedne od vrhunskih finansijskih institucija globalnog poretka: Pol Volfovic (Foto AFP) Od našeg stalnog dopisnika Vašington, aprila – Pol Volfovic (63) i Šaha Riza (53) mogli su, sa više razloga nego drugi zaljubljeni, da zamišljaju da je „ceo svet njihov”, pa su tim pre iznenađeni što se sada ispostavlja da je „ceo svet protiv njih”. Tačnije – protiv iskoraka njihove romanse u prostor zabranjenih poslovnih aranžmana kojim su, kako im se prebacuje, prekršena pravila jedne od vrhunskih finansijskih institucija globalnog poretka. Volfovicov odlazak s mesta predsednika Svetske banke već danima traži većina i nadređenih i njemu podređenih. Ostavku mu preporučuju i iz direktorskog odbora te ustanove, i iz redova njenih službenika, i u iskazima mnogih predstavnika zemalja Evrope, Azije i Latinske Amerike. Najveća kriza Sve to, ipak, nije dovoljno da ga privoli da se odrekne funkcije na koju je postavljen u junu 2005. Žali se da postupak u banci prema njemu „nije fer”, obećava da će reformisati i sebe i banku, a samopouzdanje crpi na drugoj nadležnoj strani: poverenje mu i dalje ukazuje američki predsednik Džordž Buš koji ga je, među svekolikim kvalifikovanim zemljacima, i odabrao i predložio za stupanje na čelo Svetske banke. To mesto, naime – sve vreme od 1946. godine – drže američki kadrovi, dok rukovodeći položaj u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), takođe sa sedištem u Vašingtonu, pripada Evropljanima. Trenutno je znatno lakše odrediti povod nego zbir uzroka i mogućnih posledica „slučaja Volfovic” za koji, prema navodima „Njujork tajmsa”, jedan od vrhunskih direktora u Svetskoj banci, Novozelanđanin Grejem Viler, kaže da „izrasta u najveću krizu u istoriji” te institucije pod okriljem UN, i da „može da nanese „fantastičnu štetu njenom ugledu i poslovnosti”. Povod je, u najkraćem – preterana povišica, koju je Volfovic izdejstvovao za svoju družbenicu Šahu Riza prilikom njenog premeštaja iz Svetske banke u Stejt department, u avgustu 2005. godine, kada joj je godišnja plata – i dalje iz fonda banke – skočila sa 132.660 na 193.590 dolara, a tako i za 10.000, kažu, nadmašila prinadležnosti šefovice diplomatije Kondolize Rajs. Do premeštaja je došlo na osnovu pravilnika banke da između šefa i službenika ne sme da postoji intimna veza, koju je Volfovic uredno prijavio, da bi ipak „zatajio” iznos „otpremnine” što je, pritešnjen dokazima, nedavno javno priznao kao svoju grešku i izvinio se. Počinjeno preterivanje je „bolo oči” posebno zbog okolnosti da je on kao prioritete svog mandata proklamovao „borbu protiv korupcije” kao i „mobilizaciju za pomoć siromašnima širom planete”. Suprotno istaknutim ciljevima, Volfovic je ispoljio „favoritizam i nepotizam” – kažu kritičari. „Vrlo je zabrinjavajuće to što, dok jad i beda pritiskaju velike delove čovečanstva, predsednik Svetske banke troši vreme na poslovne aranžmane svoje drage” – prebacila mu je i Barbara Mikulski, demokratski rival njegovim republikancima i senatorka Merilenda, u čijem naselju Čevi Čejs on stanuje sa svojom izabranicom. Kadar „Vulkana” Na sadašnji položaj, Volfovic je došao s mesta zamenika šefa Pentagona na kojem je proveo četiri godine, kao istaknuti pripadnik „konzervativne struje” i član grupe spoljnopolitičkih eksperata, zvane „Vulkani”, kojoj su pripisane ključne zasluge za uspon Teksašanina Džordža Buša mlađeg do Bele kuće. Bio je i među glavnim projektantima rata protiv Iraka, pa je njegov premeštaj u Svetsku banku deo javnosti doživeo kao rezultat Bušovog nastojanja da „proredi jato jastrebova” oko sebe, pogotovu što su stvari na frontu „krenule naopako”. Takvo rasterećenje Bele kuće je, međutim, opteretilo Svetsku banku u čijem su sastavu i predstavnici mnogih zemalja koje su se protivile američkom vojnom pohodu na Irak. Dočekan je, mahom, kao poverenik pogrešne politike koja je uzdrmala svetske odnose, pa da kao takav ne može da doprinese skladnom radu globalne institucije. Prebacuje mu se i za „dovođenje ideoloških istomišljenika”. Kao i za forsiranje američkog kursa, koji je od većinskog odudarao, na primer: suprotstavljanjem – projektima za planiranje porodice i merama za smanjivanje štetnih efekata globalnog otopljavanja. Simpatizeri Volfovica se slažu da je on postao žrtva sopstvenog antikorupcijskog kursa, ali ne zbog povišice Šahi, nego zato što su mnogi njegove mere doživeli kao pretnju privilegijama na koje su navikli. Navode da je bio i „na tapetu ogovarača zbog neobične kombinacije njega Jevrejina i konzervativca i nje Arapkinje (rođene u Libiji) i feministkinje”. A dajući otkaze onima koji su se upuštali u „sumnjive rabote”, kažu, stvorio je sebi širok krug protivnika, koji su „jedva čekali priliku da ga podriju”. Priliku im je sam pružio, a u njegovu odbranu je prošle srede ustao i lično predsednik Buš. „Veoma cenim što Svetska banka, pod rukovodstvom Pola Volfovica, ima vodeću ulogu u iskorenjivanju siromaštva na područjima kao što je Afrika” – poručio je šef Bele kuće na sastanku, kome je prisustvovao i pohvaljeni, povodom obeležavanja „dana protiv malarije”. Poruka iz Evrope Kad se sve okolnosti uzmu u obzir, pomalja se i nedoumica – da li je „uopšte mogućno” da ovo, kao i bilo koje drugo, međunarodno telo skloni sa svog kormila predstavnika jedine supersile, pogotovu kad joj takvo mesto tradicionalno pripada. Sve su brojniji, pri tom, glasovi čak i vašingtonskih evropskih saveznika – da bi sada tu tradiciju trebalo promeniti. Ovdašnji demokratski kongresmen Barni Frenk takvu mogućnost vidi kao realnu pretnju po prestiž SAD. I stoga bi, smatra, Volfovic trebalo da podnese ostavku. Još je odlučniji zahtev Evropskog parlamenta. Njegovom rezolucijom, usvojenom odnosom glasova 333: 251, Nemačkoj je, kao predsedavajućoj Evropske unije, povereno da od Amerike zatraži povlačenje Volfovica s dužnosti. Za dan kad se ovaj izveštaj pojavljuje u novinama, u ponedeljak 30. aprila, predviđen je samit EU–SAD ovde, gde bi takva preporuka trebalo da bude i neposredno preneta Bušu. Zasad je najizvesnije – širenje lične i institucijske rame. Kao retko kad, jedna istrajna intimna veza je – prenebregavanjem poslovnih normi i običaja – dovela do afere potresa globalnih razmera. A pripadnik američkih „Vulkana” je doživeo da se ka njemu usmeri erupcija samo naizgled ugašenih „vulkana”, nataloženog nezadovoljstva sveta zbog učestalih, svakojakih nedoličnosti i nedoslednosti. Momčilo Pantelić http://www.politika.co.yu/
<<attachment: image001.jpg>>
