Malo će ko dočekati rehabilitaciju Saglasno odluci Udruženja "Goli otok", donetoj na sastanku održanom u Beogradu 19. aprila 2007. godine, Narodnoj skupštini Republike Srbije dostavio sam otvoreno pismo Udruženja "Goli otok", u kome smo se, pre svega, zahvalili svima koji su učestvovali u donošenju Zakona o rehabilitaciji. Međutim, prva iskustva pokazuju da, ako se rehabilitacija nastavi ovim tempom, malo će ko od preostalih kažnjenika sa Golog otoka biti među živima kada njegov predmet rehabilitacije stigne na red da bude rešavan, jer smo skoro svi prešli osamdesetu.
Pošto malo ko od nas (ovo se ne odnosi na osuđivane) ima bilo kakav dokument koji govori o kažnjavanju i izdržavanju kazne na Golom otoku, jer nikom ih, po pravilu, nisu ni davali, smatramo nužnim da spiskovi kažnjenika koji su ležali na Golom otoku budu u MUP lako dostupni zainteresovanim kako bi se na najjednostavniji način moglo dođi do zvaničnih podataka o datumu hapšenja i vremenu provedenom na izdržavanju kazne. Takođe, smatramo da bi nadležne službe, koje rešavaju po zahtevima za rehabilitaciju, trebalo da izdvajaju zahteve podnete uz potpunu dokumentaciju od zahteva podnetih bez dokumentacije. One koji imaju dokumentaciju treba odmah rešavati. Takođe mislimo da bi bilo celishodno izdvajati zahteve živih od zahteva naslednika umrlih kažnjenika. Prvo treba rešavati predmete živih kako bi bar neko od kažnjenika doživeo svoju rehabilitaciju. Ovo je naše mišljenje, a nadležni organi će, verujemo, organizovati posao na najbolji mogući način. Skrećemo Narodnoj skupštini posebnu pažnju na sledeće: Zakon o rehabilitaciji jasno pokazuje da je u Brozove vreme nad velikim brojem ljudi izvršen zločin. To je činjenica. A činjenica je i da nema zločina bez zločinca. Mi ovim tražimo od narodnih predstavnika da donesu odluku da se imena i funkcije zločinaca objave javno. Ne, ne tražimo da budu suđeni i osuđivani za počinjene zločine. Dosta je u ovom narodu bilo zla. Želimo da se naše narodne nesreće okončaju i da se više ne ponove. Ali, ako bivši činioci u Brozovom aparatu represije budu odbijali da govore ko je od njih vršio zločine, onda ih treba izvesti na sud zbog prikrivanja krivičnog dela i izvršioca. A svi koji su kao islednici bili na Golom otoku znaju šta se tamo dešavalo i znaju ko je usmeravao izvršioce i naređivao zločine. Prema tome, ovaj mali broj još uvek živih golootočkih sužanja traži od Narodne skupštine da naloži ubrzavanje rehabilitacije i javno obeležavanje zločinaca. U nadi da će Narodna skupštine Srbije razumeti naš zahtev, očekujemo odgovarajuće akcije narodnih predstavnika, a ovo pismo šaljemo kao otvoreno da bi javnost tačno bila obaveštena šta tražimo i da bismo izbegli razna nedobronamerna tumačenja. Dr LJubiša Simić, predsednik Udruženja "Goli otok", Lazarevac http://www.glas-javnosti.co.yu/
