TANJUG  09S077  1221  0905
SPR:EU-KOSOVO-MEDIJI

*Briselski nedeljnici za nastavak pregovora o Kosovu*
*
*
BRISEL, 9. maja (Tanjug) - Kolumnisti vodechih briselskih nedeljnika o
evropskim poslovima - "Juropijen vojsa" i "Nju Juropa" - kritikovali su
danas stav visokih evropskih funkcionera i plan Martija Ahtisarija za
otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije, zalozzivssi se za nastavak
pregovora Beograda i Prisstine kako bi se pronasslo ressenje koje ne bi
stvorilo opasan presedan.


U redakcijskom tekstu na naslovnoj strani, "Nju Jurop" pozitivno ocenjuje
predlog Beograda o "nadgledanoj autonomiji" za Kosmet.

"Taj predlog predstavlja solidan korak ka pronalasku odrzzivog ressenja za
ovu 'crnu rupu' Evrope", isticce se u tekstu.


Prema redakciji "Nju Juropa", Kosovo je "crna rupa zato ssto je taj region
potpuno van svake vrste legitimiteta", a "njegov 'suverenitet' kontrolissu
bande koje profitiraju od ilegalne trgovine oruzzjem, drogom i ljudskim
robljem".

"Zato je zbilja zaprepasschujuche da zapadnoevropske sile podrzzavaju
nezavisnost Kosova, a da s druge strane nisu tamo obezbedile red i pravnu
drzzavu", isticce nedeljnik.


"Nju Jurop" dodaje i da je occigledno da Moskva "neche napustiti Beograd"
po pitanju Kosova.

U drugom briselskom nedeljniku, "Juropijen vojsu", redovna kolumnistkinja
Ilana Bet-El kritikuje tvrdnje americckih i evropskih funkcionera, u tekstu
pod nazivom "Kosovski opasni presedani", da je Kosovo "jedinstven sluccaj".


"Susstina ovog prakticcno krstasskog rata za nezavisnost Kosova je stalno
ponavljanje kako time neche biti stvoren presedan u medjunarodnom pravu...
To jednostavno nije taccno", tvrdi autorka.

"Nezavisnost Kosova che biti jasan presedan - i to negativan! - za
separatisticcke regione ssirom sveta, ukljuccujuchi Irak.. To bi imalo
izuzetno negativne posledice po stabilnost sveta", dodaje Bet-El i navodi
tri razloga zbog kojih smatra da che Kosmet biti presedan.


"Prvi razlog je teoretski presedan: stavio bi princip samoopredeljenja
iznad principa teritorijalnog integriteta koji predstavlja osnovu
medjunarodnih odnosa od kraja Drugog svetskog rata", isticce autorka,
dodajuchi da je princip "prava suverenih drzzava uvek bio vazzniji od prava
naroda ili pojedinaca".

Ona podsecha da su sva prethodna ressenja na Balkanu, od poccetka 90-ih do
danas, zasnovana na principu teritorijalnog integriteta i da je to
podvucceno u svim rezolucijama Saveta bezbednosti UN od 1991. godine do
danas.


Bet-El ocenjuje da, s obzirom na prvi razlog, vodechi americcki i evropski
zvaniccnici tvrde - da bi "zamaskirali tu realnost" -  kako je kosovski
sluccaj poslednji deo raspada Jugoslavije, te da se stoga "Kosovarima
'duguje' nezavisnost, kao ssto je bio sluccaj i s drugim stranama u sukobu
tokom 90-ih".

Ovakva argumentacija, kazze autorka, predstavlja drugi presedan. Naime, u
raspadu Jugoslavije se uvek govorilo o ssest konstitutivnih republika i
njihovo pravo na teritorijalni integritet je uvek posstovano.


"Kosovo je pokrajina Srbije, konstitutivne republike i tako se tretira u
svakoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN o Kosovu od 1993. godine", isticce
autorka, dodajuchi da bi sugerisanje da je ono delo raspada Jugoslavije
predstavljalo "retroaktivno redefinisanje njegovog statusa".

Bet-El dodaje da bi i takozvani "moralan dug Kosovarima" morao da
predstavlja predsedan za sve diskriminisane ljude na svetu.


Na toj osnovi bi recimo u Africi, kazze autorka, medjunarodna zajednica
trebalo da pruzzi narodu Darfura nezavisnost od Sudana koji je pomagao u
njihovom raseljavanju, ubijanju i silovanju.

Trechi presedan vech postoji, isticce autorka, a ticce se kosovske
stvarnosti danas, koja je zasnovana na presedanu bombardovanja NATO-a iz
1999. godine bez dozvole Saveta bezbednosti UN.


Bet-El podsecha da je Medjunarodna nezavisna komisija o Kosovu 2000. godine
definisala Kosmet posle bombardovanja kao "protektorat UN cciji cilj je da
pripremi pokrajinu na autonomiju i samostalno upravljanje - ali u okviru
Savezne republike Jugoslavije (Srbije)".

Drugim reccima, kazze autorka, "teritorijalni integritet Srbije se stavlja
iznad prava Kosovara na samostalno upravljanje".


"Jednostrano davanje nezavisnosti Kosovu bi predstavljalo presedan za svaku
separatisticcku grupu u svakoj suverenoj zemlji. To je ccinjenica zbog koje
se vech nekoliko cclanica EU suprostavilo podrssci nezavisnosti", isticce
Bet-El.

Ona dodaje da bi van Evrope, nezavisnost Kosova verovatno dovela do
presedana u Kavkazu - po pitanje Abhazije, Juzzne Osetije ili Cceccenije.


"To, medjutim, ne bi bilo nissta u odnosu na haos koji bi nastao stvaranjem
nezavisnih drzzava Sunita i SSiita koji bi se otcepili od Iraka ili, pak,
nezavisnog Kurdistana koji bi bio u potpunosti neprihvatljiv za Tursku,
Iran, Siriju ili Jermeniju - zemalja koje takodje imaju kurdsku manjinu",
dodaje autorka.

"Mora da postoji pravedno ressenje za Kosovo i Srbiju, ressenje koje bi
mozzda dovelo do podele ali koje bi bilo dogovoreno i koje ne bi bilo
nametnuto od strane medjunarodne zajednice", dodaje Bet-El, naglassavajuchi
da samo na taj naccin eventualna nezavisnost Kosova ne bi bila presedan i ne
bi stvorila "ozbiljnu nestabilnost u ccitavom svetu".


(Kraj) mit/max

------------------------------
Ahhh...imagining that irresistible "new car" smell?
Check out new cars at Yahoo!
Autos.<http://us.rd.yahoo.com/evt=48245/*http://autos.yahoo.com/new_cars.html;_ylc=X3oDMTE1YW1jcXJ2BF9TAzk3MTA3MDc2BHNlYwNtYWlsdGFncwRzbGsDbmV3LWNhcnM->

Одговори путем е-поште