TANJUG 09S077 1221 0905 SPR:EU-KOSOVO-MEDIJI *Briselski nedeljnici za nastavak pregovora o Kosovu* * * BRISEL, 9. maja (Tanjug) - Kolumnisti vodechih briselskih nedeljnika o evropskim poslovima - "Juropijen vojsa" i "Nju Juropa" - kritikovali su danas stav visokih evropskih funkcionera i plan Martija Ahtisarija za otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije, zalozzivssi se za nastavak pregovora Beograda i Prisstine kako bi se pronasslo ressenje koje ne bi stvorilo opasan presedan.
U redakcijskom tekstu na naslovnoj strani, "Nju Jurop" pozitivno ocenjuje predlog Beograda o "nadgledanoj autonomiji" za Kosmet. "Taj predlog predstavlja solidan korak ka pronalasku odrzzivog ressenja za ovu 'crnu rupu' Evrope", isticce se u tekstu. Prema redakciji "Nju Juropa", Kosovo je "crna rupa zato ssto je taj region potpuno van svake vrste legitimiteta", a "njegov 'suverenitet' kontrolissu bande koje profitiraju od ilegalne trgovine oruzzjem, drogom i ljudskim robljem". "Zato je zbilja zaprepasschujuche da zapadnoevropske sile podrzzavaju nezavisnost Kosova, a da s druge strane nisu tamo obezbedile red i pravnu drzzavu", isticce nedeljnik. "Nju Jurop" dodaje i da je occigledno da Moskva "neche napustiti Beograd" po pitanju Kosova. U drugom briselskom nedeljniku, "Juropijen vojsu", redovna kolumnistkinja Ilana Bet-El kritikuje tvrdnje americckih i evropskih funkcionera, u tekstu pod nazivom "Kosovski opasni presedani", da je Kosovo "jedinstven sluccaj". "Susstina ovog prakticcno krstasskog rata za nezavisnost Kosova je stalno ponavljanje kako time neche biti stvoren presedan u medjunarodnom pravu... To jednostavno nije taccno", tvrdi autorka. "Nezavisnost Kosova che biti jasan presedan - i to negativan! - za separatisticcke regione ssirom sveta, ukljuccujuchi Irak.. To bi imalo izuzetno negativne posledice po stabilnost sveta", dodaje Bet-El i navodi tri razloga zbog kojih smatra da che Kosmet biti presedan. "Prvi razlog je teoretski presedan: stavio bi princip samoopredeljenja iznad principa teritorijalnog integriteta koji predstavlja osnovu medjunarodnih odnosa od kraja Drugog svetskog rata", isticce autorka, dodajuchi da je princip "prava suverenih drzzava uvek bio vazzniji od prava naroda ili pojedinaca". Ona podsecha da su sva prethodna ressenja na Balkanu, od poccetka 90-ih do danas, zasnovana na principu teritorijalnog integriteta i da je to podvucceno u svim rezolucijama Saveta bezbednosti UN od 1991. godine do danas. Bet-El ocenjuje da, s obzirom na prvi razlog, vodechi americcki i evropski zvaniccnici tvrde - da bi "zamaskirali tu realnost" - kako je kosovski sluccaj poslednji deo raspada Jugoslavije, te da se stoga "Kosovarima 'duguje' nezavisnost, kao ssto je bio sluccaj i s drugim stranama u sukobu tokom 90-ih". Ovakva argumentacija, kazze autorka, predstavlja drugi presedan. Naime, u raspadu Jugoslavije se uvek govorilo o ssest konstitutivnih republika i njihovo pravo na teritorijalni integritet je uvek posstovano. "Kosovo je pokrajina Srbije, konstitutivne republike i tako se tretira u svakoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN o Kosovu od 1993. godine", isticce autorka, dodajuchi da bi sugerisanje da je ono delo raspada Jugoslavije predstavljalo "retroaktivno redefinisanje njegovog statusa". Bet-El dodaje da bi i takozvani "moralan dug Kosovarima" morao da predstavlja predsedan za sve diskriminisane ljude na svetu. Na toj osnovi bi recimo u Africi, kazze autorka, medjunarodna zajednica trebalo da pruzzi narodu Darfura nezavisnost od Sudana koji je pomagao u njihovom raseljavanju, ubijanju i silovanju. Trechi presedan vech postoji, isticce autorka, a ticce se kosovske stvarnosti danas, koja je zasnovana na presedanu bombardovanja NATO-a iz 1999. godine bez dozvole Saveta bezbednosti UN. Bet-El podsecha da je Medjunarodna nezavisna komisija o Kosovu 2000. godine definisala Kosmet posle bombardovanja kao "protektorat UN cciji cilj je da pripremi pokrajinu na autonomiju i samostalno upravljanje - ali u okviru Savezne republike Jugoslavije (Srbije)". Drugim reccima, kazze autorka, "teritorijalni integritet Srbije se stavlja iznad prava Kosovara na samostalno upravljanje". "Jednostrano davanje nezavisnosti Kosovu bi predstavljalo presedan za svaku separatisticcku grupu u svakoj suverenoj zemlji. To je ccinjenica zbog koje se vech nekoliko cclanica EU suprostavilo podrssci nezavisnosti", isticce Bet-El. Ona dodaje da bi van Evrope, nezavisnost Kosova verovatno dovela do presedana u Kavkazu - po pitanje Abhazije, Juzzne Osetije ili Cceccenije. "To, medjutim, ne bi bilo nissta u odnosu na haos koji bi nastao stvaranjem nezavisnih drzzava Sunita i SSiita koji bi se otcepili od Iraka ili, pak, nezavisnog Kurdistana koji bi bio u potpunosti neprihvatljiv za Tursku, Iran, Siriju ili Jermeniju - zemalja koje takodje imaju kurdsku manjinu", dodaje autorka. "Mora da postoji pravedno ressenje za Kosovo i Srbiju, ressenje koje bi mozzda dovelo do podele ali koje bi bilo dogovoreno i koje ne bi bilo nametnuto od strane medjunarodne zajednice", dodaje Bet-El, naglassavajuchi da samo na taj naccin eventualna nezavisnost Kosova ne bi bila presedan i ne bi stvorila "ozbiljnu nestabilnost u ccitavom svetu". (Kraj) mit/max ------------------------------ Ahhh...imagining that irresistible "new car" smell? Check out new cars at Yahoo! Autos.<http://us.rd.yahoo.com/evt=48245/*http://autos.yahoo.com/new_cars.html;_ylc=X3oDMTE1YW1jcXJ2BF9TAzk3MTA3MDc2BHNlYwNtYWlsdGFncwRzbGsDbmV3LWNhcnM->
