Je li to replika? Autor: E. B. | 09.05.2007 - 09:41
Poslanici su se, na prekjučerašnjoj konstitutivnoj sednici Skupštine Srbije, za govornicom smenjivali maltene kako je ko hteo, a celom haosu najviše je doprinela privremena predsedavajuća Borka Vučić. Ona ne samo da nije umela da vodi sednicu i omogući pravovremene replike i izlaganja poslanika nego je vidljivo bila nevoljna da spreči poslanike DSS, SRS i SPS da izlaze za govornicu kad im je volja, najčešće zapitkujući: „Je li to replika?“. Borka Vučić takođe nije sprečila, što je po poslovniku imala pravo, iznošenje uvreda za govornicom. „Blic“ objavljuje deo ovih prepucavanja za govornicom. Aleksandar Vučić (SRS): Gospodine Petroviću, ja se svaki put posebno radujem kad vidim vašu nakanu da izađete za ovu govornicu. Malo iskolačite oči, počnete da vičete i onda ste sasvim sigurni da vas svi u Srbiji čuju. Tomislav Nikolić (SRS): Ovo je kao kada ugasite svetla, a dete kaže: „Nije me strah, nije me strah!“ Naslušao sam se tih autosugestija - ima da ih bijemo, bre, ima da ih zgazite, bre. Pa kada prođu izbori, vi se smanjite kao miševi. Miloš Aligrudić (DSS): Gospodine Petroviću (...) očigledno da neko među vama, ne mogu sve za to da vas optužim jer nemam osnova da to uradim, ima tu nameru da sprovodi diktate van ove zemlje (...) da se van ove zemlje uređuju ministarstva i sastav naših ministarstava i sastav naše vlade i naš sistem bezbednosti. Dušan Petrović (DS): Gospodine Aligrudiću, vidi se da ulazite u jedan potpuno jasan način govora koji pokazuje na koju stranu ste nepovratno krenuli. Vi pokušavate da budete veći katolik od pape, ali to ne biva. Teško ćete vi biti gori od radikala, samo ćete propasti (...), gospodine Aligrudiću, da li ste vi svesni da nas optužujete za izdaju? Aleksandar Vučić (SRS): Siguran sam da većina birača u Srbiji kada glasa za listu DS, listu na kojoj se nalazi stranka Rasima Ljajića i podružnica HDZ u Vojvodini, da oni znaju da glasaju za ljude koji bi trebalo da vode interes o Srbiji, a ne o interesima Cobela ili bilo koga drugog. Nenad Čanak (LSV): Završiću rečima mudrijih od mene, koji su zbog sličnih rasprava u ovom visokom domu, pre 60 ili 70 godina između dva rata izgovorili: „Sačuvaj me bože srpskog junaštva i hrvatske kulture“. Ja ću sada reći - sačuvaj me bože radikalskog patriotizma i DSS-ovog legalizma. Aleksandar Vučić (SRS): Šta još treba? Još malo štapa i šargarepe, još malo pa da budemo magarci? Vi prihvatajte ulogu magarca koliko hoćete, ali mi nećemo da budemo magarci i imamo svoj narod o kome moramo da brinemo... E, malo je Kosova što ste nam uzeli, nego, dragi Cobel, uzmi nam i Rašku, dragi Cobel, uzmi nam i Vojvodinu, uzmi nam ne znam šta. E, ne može, gospodine Čanak. Nenad Čanak (LSV): Pre svega, kada govorite o Vojislavu Šešelju, nismo ga mi poslali u Hag, nego ste ga vi sa trubačima ispratili. Drugo, oko predaje i prodaje Kosova, nije to urađeno Rezolucijom 1244 nego Kumanovskim sporazumom koji je potpisan kao vojna kapitulacija od strane Miloševića, vašeg patrona, čime je on napravio akt veleizdaje za koji se predviđa najteža kazna u svakoj zemlji. Miloš Aligrudić (DSS): Gospodine Šutanovac, to što ste vi izgovorili, sem uvredljivog tona i načina na koji razgovarate s poslanicima koje je narod birao u ovaj parlament, što služi vama na čast, nikakve veze, gospodine, nema s politikom, a, nažalost, ni sa mozgom. Dragan Šutanovac (DS): Gospodine Aligrudiću, kad sledeći put budete rekli da ja nemam veze s mozgom, molim vas, skinite hulahopke pre toga, pa se spremite da vam i uši izvučem kako zaslužujete. Aleksandar Vučić (SRS): Gospodine Ristiću (...), tačno je, kaže naš narod, postoji poslovica - što je tikva praznija, to je bezobraznija http://www.blic.co.yu
