Русија за ограничену мисију ЕУ на Космету
На седници Савета безбедности Москва саопштила да Брисел може да преузме само
испуњавање оних делова Ахтисаријевог предлога који се односе на повратак
прогнаних Срба
Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 10. маја – „Косовско питање” остаје један од приоритета међународне
заједнице која о њему и даље нема нема јединствен став, утисак је са данашње
седнице Савета безбедности УН, на којој је размотрен извештај белгијског
амбасадора Јохана Вербекеа о недавној посети делегације тог тела Космету. Деобе
су се испољиле нарочито у погледу процене вредности предлога Мартија Ахтисарија
за „међународно надзирану независност” те покрајине, наговестивши продужетак
разноврсних консултација с још неизвесним исходом.
Америка, која овог месеца председава Савету, као и Британија и овога пута су
поновиле залагање за брзу примену „Ахтисаријевог плана”, уз напомену да би се
могле „појачати” неке његове одредбе, поготову оне које говоре о потреби
повратка прогнаних Срба. Русија и Кина су, међутим, остале при ставу да је
потребно да се дође до „договорног решења” Београда и Приштине, који треба да
наставе преговоре у том циљу, а уз поштовање одредби међународног права.
Разлика је регистрована и у оценама домета решавања овог „тешког случаја”.
Поменуте западне силе истрајавају на тези да је „Косово јединствен случај чије
решавање неће утицати на друге”, док источни актери наглашавају обрнуто – да би
се последице решавања косметског питања могле осетити широм света.
Сви се, додуше, слажу да је постојеће стање на Космету неодрживо. Али,
Вашингтон и Лондон сматрају да га треба заменити „међународно надзираном
независношћу”, док Москва и Пекинг препоручују да се исход не намеће, већ да се
уложе додатни напори за постизање резултата који би био прихватљив и Београду и
Приштини. „Боља је надзирана него ненадзирана независност”, упозорио је нови
шеф мисије САД при УН Залмај Халилзад, који је на ту функцију дошао с положаја
амбасадора у Ираку. Одлагање примене Ахтисаријевог предлога би, рекао је,
деловало „дестабилизујуће”, док се његовом применом „затвара последње поглавље
распада бивше Југославије.
Руски амбасадор Виталиј Чуркин је, уз остало, потврдио да се пред чланицама
Савета налазе два предлога приступа Космету. Москва, како је и раније јављено,
сматра да треба наставити преговоре између Београда и Приштине уз даљу примену
важеће Резолуције 1244, док САД и водеће чланице ЕУ траже примену
„Ахтисаријевог плана” коме „нема уверљиве алтернативе”. Неке разлике између та
два нацрта делују „непомирљиво”, констатовао је руски дипломата.
Чуркин је пред новинарима рекао и да је за Русију прихватљиво да мисија ЕУ
преузме задатке на Космету које сада имају УН, уз напомену да би могли да се
примене делови Ахтисаријевог предлога који препоручују поправљање услова за
бржи повратак прогнаних Срба. Али, нагласио је, пре разматрања Ахтисаријевог
предлога треба да се утврди како се остварује Резолуција 1244. Одбацио је,
потом, ставове које сугеришу да у одређивању статуса Косова треба имати у виду
и „могућност избијања насиља”.
Какав је однос снага у Савету тешко је рећи. Халилзад је у разговору с
новинарима рекао да мисли да Ахтисаријев предлог има већинску подршку. Чуркин
је казао да „сада не би говорио” о текућој диференцијацији, претходно
нагласивши да је „још дуг пут до испуњавања стандарда на Косову”.
М. П.
http://www.politika.co.yu/
