ИЗРАЕЛСКА МИСИЈА БОРАЦА ЗА СРПСКО КОСОВО Срђа Трифковић
К осовска криза улази у пресудну фазу. Наћи чак и у овом позном тренутку нове савезнике спремне и способне да утичу на исход, од пресудног је значаја. Улога Израела, државе која се нашла на удару џихадиста од првог дана свог постојања, у том контексту има посебно место. Иако влада у Јерусалиму није директно ангажована у процесу доношења одлука које се тичу будућности Косова и Метохије, ставови израелских коментатора и аналитичара могу имати знатну тежину у спољном свету, пре свега у Вашингтону, где многи истакнути пријатељи јеврејске државе у Конгресу већ годинама следе тврдо проалбански курс. Text Box: Чланови мисије на Хебрејском универзитету Сходно наведеном, Амерички савет за Косово и Фондација лорда Бајрона за балканске студије организовали су посету Израелу четворочланог тима од 28. априла до 4. маја. Осим аутора ових редова, делегацију су чинили амбасадор Џејмс Бисет, иначе председник Фондације лорда Бајрона; колумнисткиња Џулија Горин; и Џејмс Џатрас, директор Америчког савета за Косово. (Еп. Артемије није могао да нам се придружи, као што је било предвиђено, услед доласка мисије Савета безбедности УН на Косово.) Обе ове невладине организације залажу се, у Северној Америци пре свега, за праведно, трајно и легално решење косовско-метохијског питања. Оне сматрају да би независност КиМ представљала крупну и тешко поправљиву грешку, са трајним негативним последицама не само за балканску и европску стабилност, већ и за интересе оних западних земаља чије су владе у овом тренутку из било којих разлога склоне Ахтисаријевом плану. Сврха наше посете Израелу била је да се државне, научно-истраживачке, академске и медијске институције те земље упозоре на последице евентуалне независности Косова, уз посебан акценат на проблем џихад-тероризма – заједнички именитељ како српских тако и израелских безбедносних проблема и геополитичких изазова. Сходно томе, мисија је имала четири главна циља: · Да се домаћини упознају са тренутном ситуацијом на Косову, са политичко-дипломатским играма око Косова на Ист Риверу, у Вашингтону, Москви, Бриселу, Београду и другде, као и са последицама евентуалне независности за остали свет. · Да се укаже да је у интересу самог Израела, а не само мира, права и стабилности, да се спречи исход косовске кризе који би представљао непотребан и штетан уступак глобалном џихаду који угрожава и јеврејску државу и западни свет. · Да се упозори да би одвајање Косова од Србије имало поразне последице по принцип територијалног интегритета држава са знатним етничким и верским мањинама које су географски концентрисане (нпр. Курди у Турској и Ирану, Мађари у Трансилванији и Словачкој, Руси на Криму, Арапи у Галилеји...). · Да се истакне да би легитимизација наметање тобожњег решења од стране спољних сила без сагласности сукобљених страна успоставило опасан преседан за будуће правце решавања израелско-палестинског питања. ОСТВАРЕНИ ПРОГРАМ ПОСЕТЕ ИЗРАЕЛУ СКУПОВИ · 30. април: Панел дискусија Будућност Косова на Трумановом институту за мир, Хебрејски универзитет у Јерусалиму, у организацији проф. Рафаела Израелија. · 3. мај: Округли сто Косово: Импликације за Израел на Ротберговој међународној школи Хебрејског универзитета, у организацији проф. Мордехаја Нисана. Скупу су између осталих присуствовали др Јоханан Рамати, директор Јерусалимског института за одбрану Запада; др Џоел Фишман из Јерусалимског института за јавне послове; Роберт Каплан, др Мајкл Видлански и други. · 3. мај: пријем у Амбасади Србије у Тел Авиву у организацији амбасадора Исакова и сусрет са водећим личностима Друштва српско-израелског пријатељства. СУСРЕТИ (по азбучном реду) Др Лоренс Вајнбаум, директор истраживања у Светском јеврејском конгресу Проф. Мартин Ван Крефелд, историчар, Хебрејски универзитет у Јерусалиму Каролајн Глик, колумниста и заменик уредника дневног листа Џерузалем Пост Дани Гросман, директор израелског бироа Америчко-јеврејског конгреса Шмуел Евјатар, бив. саветник Ехуда Олмерта за хришћанска питања Посланик Кнесета Јули Едељштајн (Ликуд) Др Ефраим Зуроф, директор за Исраел Центра Симона Визентала Проф. Др Ефраим Инбар, директор Бегин-Садат центра за стратешке студије Пук. др Мордехај Кедар са Бегин-Садат центра за стратешке студије на Бар Илану Др Давид Кимхе, председник Израелског савета за иностране послове Зви Рав-Нер, директор одсека за централну Европу у Министарству иностраних послова Арие Осаливан, директор Антидефамационе лиге за Израел Његова светост Теофило Трећи, грчко-православни патријарх јерусалимски Посланица Надиа Хилоу (лабуристкиња, прва хришћанка у Кнесету) Пук. др Шаул Шеј са Бегин-Садат центра, аутор књиге Исламски терор и Балкан УТИСЦИ И РЕЗУЛТАТИ Мисија је имала богат програм. Знатно смо проширили постојећу мрежу контаката са израелским личностима и институцијама, а успешна реализација посете потпомогнута је залагањем јеромонаха Јована (Ћулибрка), јерусалимског координатора СПЦ. Све личности са којима смо се срели испољиле су висок степен разумевања косовског проблема и сагласност са непожељношћу независности Покрајине, поготову уколико би она била наметнута без сагласности Београда. Већина саговорника је добро информисана о балканским питањима и свесна демонизације Срба и Србије која је још увек присутна у јавном и медијском дискурсу Запада. Више њих истакло је свест о заједничкој борби и заједничким патњама Срба и Јевреја током Другог светског рата и о разликама у односу према јеврејској заједници Срба са једне стране и Хрвата или босанских и косовских муслимана са друге. Симпатије за српски став по питању Косова присутне су и код оних саговорника који не поседују детаљни увид у то сложено питање, али који су свесни релевантности косовског проблема у контексту џихад-тероризма, на чијем удару се Израел налази пуних шест деценија. Посебно разумевање и сагласност саговорника испољена је у погледу опасног преседана који би насилно одвајање Косова од Србије имало по Израел – не само у вези са проблемом Јудеје и Самарије (Западне обале) него и у односу на оне делове Израела унутар граница од пре јуна 1967. у којима муслимани имају већину (нпр. делови Галилеје). Више саговорника изразило је изненађење и негодовање чињеницом да се међу жестоким поборницима косовске независности налазе и познати пријатељи Израела у америчком јавном и политичком животу. Посебно су изразили неслагање са ставом појединих законодаваца у САД да подршком независности могу зарадити благонаклоност исламског света Америци. Из сопственог искуства Израелци су свесни да је такав приступ не само неплодан него и контрапродуктиван. Посебно је важно што смо код многих саговорника наишли на спремност да помогну. Узимајући у обзир чињеницу да Израел и САД имају посебно присне односе и да многи Израелци одржавају блиске везе са утицајним политичким и медијским круговима у САД, сагласили смо се да је потребно да се упозорења о последицама косовске независности чују и из Јерусалима и Тел Авива, поготову с обзиром на искуства Израела у борби против џихад-тероризма. Врата за проактивни наступ поборника српских ставова широм су отворена, али је неопходна континуирана и осмишљена акција даљег развијања веза успостављених током нашег пута. Boba Borojevic [EMAIL PROTECTED] http://serbianna.com/columns/borojevic/ http://f2.pg.briefcase.yahoo.com/pertep (613) 852-1971
<<image001.png>>
