INTERVJU NEDELJE: DR ZORAN STOJILJKOVIĆ Visoka cena političkog šoka u Srbiji
Na putu smo da kao zemlja izgubimo sve političke kredite u Evropi, već vidimo posledice u menjačnicama i kretanjima na berzi, a uskoro možemo očekivati i kulminaciju svih vrsta protesta, upozorava poznati politički analitičar i dodaje da bi nove izbore obeležile negativne kampanje i sukobi stranaka bivšeg DOS-a http://www.politika.co.yu/ilustro/2521/2.jpg Želeo je, kao i njegovi studenti, da živi u normalnoj zemlji, da taj život bude pristojan i da sledeće generacije imaju perspektivu i zato se još od protesta 1991. godine aktivno uključio u kampanje za promene kako u okviru nevladinih organizacija, tako i u Ujedinjenim granskim sindikatima "Nezavisnost" čiji je sada potpredsednik. Na tu borbu dr Zoran Stojiljković (54), profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, na predmetu politička sociologija savremenog društva, potrošio je dobar deo svog života poslednjih sedamanest godina. Na pitanje da li je gledao prenos prvog dana zasedanja Narodne skupštine Srbije i izbor Tomislava Nikolića za predsednika parlamenta, odgovara potvrdno. A na sledeće: "I, kako se osećate?", kratko kaže: "Ja sam šokiran." S obzirom na to da smo ponovo slušali kvalifikovanje političkih protivnika, kao u stara, neki sada kažu, i dobra, Miloševićeva vremena, kakav smo mi to parlament dobili? - Dobili smo jednu strukturu parlamenta i jedan politički vokabular koji je ispod svake kritike. Dobili smo poruku da se ovde isplati fajterski, ratoborni politički stil, stil uvreda, idenje na čoveka i batinom, krajnje necivilizovano ponašanje i međusobno ophođenje. Sve to liči na politički kič i neku vrstu elektronskog tabloida čiji su glavni akteri ključni predstavnici političkih elita. Bez obzira koliko kritički mislili o sebi, siguran sam da Srbija zaslužuje kompetentnije, odgovornije i razumnije političke elite nego što ih trenutno imamo. Da li će nas ova politička elita koja sedi u Skupštini vratiti u 20. vek, a da, pri tom, svi ćute, niko ne protestuje, nema naroda na ulicama? - Iako se u ovom trenutku svi aranžmani čine mogućim, lično ne verujem da će se to desiti. Meću građanima je dominantan ton razočaranosti u kombinaciji sa pomirenošću sa sudbinom i letargijom koja je najmanje socijalno i politički produktivna. Sva istraživanja poslednjih godina pokazuju da je odnos pristalica takozvanog demokratskog bloka i stranaka bivšeg režima, čiji su radikali stožer, već dosta dugo dva i po prema jedan i po. Taj veći deo građana je u političkom šoku. Nakon duge pripreme i dogovora svima nama se činilo da je na vidiku sastavljanje nove vlade. Ako napravimo analogiju sa religijsko-političkom simbolikom koja je omiljena pre svega u DSS-u, očekivali smo da ćemo preći put od jovandanjskih izbora do uskršnje vlade. Uoči Uskrsa izgledalo je da je đurđevdanska vlada sigurna. U razgovorima na tradicionalnom susretu pred 1. maj predstavnika sindikata sa premijerom Koštunicom i njegovim saradnicima mi smo dobili uveravanja da će vlade biti. Onda je sve puklo ne zbog koncepta i programa nego oko raspodele vlasti u resorima sile. Kao da je to bitan resor za razvoj Srbije. Očigledno da jeste mnogo, mnogo bitan. Pitanje je samo zbog čega? - Činjenica je da su u domenu ministarstva policije i posebnih službi bezbednosti datoteke o mnogima od nas. Moguće je da tu ima i podataka o finansijskim malverzacijama koji se mogu koristiti protiv političkih partnera ili oponenata, svejedno. Ja ne verujem u priču da je reč samo o tome da će neko ko ima taj resor u posedu sarađivati ili neće sarađivati sa Haškim tribunalom, izručiti ovoga ili onoga. Normalno je očekivati da će svaki predstavnik vlasti, koja je kako-tako opredeljena za konsolidaciju demokratije ovde i za evropske integracije, to učiniti kad-tad. Što pre to bolje. Ali građani su očekivali da se poštuju izborni rezultati, a ne to što neko smatra da ima ekskluzivno pravo na neko ministarstvo? - Građani Srbije moraju da shvate da oni kroz izborni rezultat ne utiču na formiranje vlade nego samo ko može biti u prilici da sastavlja vladu. Tu su igrači sami lideri stranaka i nekoliko najbližih saradnika, ostali se mnogo ne pitaju, važni su i veto igrači, ključni predstavnici međunarodne zajednice i velikih interesnih grupa u zemlji. Iako je DS bila najjača u demokratskom bloku, pogotovo od trenutka kada je G17 plus sa pričom o šestom principu, odnosno balansiranju i raspodeli vlasti na svim nivoima i svim funkcijama prišao uz bok DSS-u i narodnjacima, došlo je do potpune ravnoteže snaga. Posle zatezanja i podizanja uloga da se testira spremnost i volja druge strane na kompromis, DSS se odlučila da igra na kartu dogovora da predsednik Skupštine neutralno, "tehnički" bude predstavnik najjače parlamentarne stranke, Tomislav Nikolić. Iako nikad u politici ne treba reći nikad, čini mi se da je DSS napravio potez iza koga nema povratka. Tehnički predsednik Skupštine ponovo poteže savez sa Rusijom i Belorusijom, a Rusija je, čini se, blagonaklona prema SRS. Šta će nam to doneti? - To je enti put, i u novijoj istoriji, da mi pokušavamo da igramo na kartu velikih podela među svetskim silama i budemo zemlja u kojoj će se interesne zone preplitati, računajući da ćemo na kontu toga nešto profitirati. Isuviše je mali značaj ovog prostora i isuviše je drugih prioriteta da bi to zaista bilo tako čak i u izmenjenim okolnostima snaženja Rusije. To je račun koji će se pokazati krajnje pogrešnim. Mi treba da vodimo realnu nacionalnu i državnu politiku koja na takve zaokrete ne može da računa. Dakle, sve smo dalje od Kosova u okviru Srbije? - Vrlo je teško braniti svoje interese u situaciji kada su izvesni novi izbori, nemate do kraja konstituisan parlament, kredibilnu vladu, ni mnoge druge institucije kao što su tužilac i Ustavni sud, ni četvrte vlasti, agencije koje kontrolišu vlast. Sve to je signal za one koji žele da što pre reše pitanje statusa Kosova, da ga vode ka nadgledanoj nezavisnosti. I sve je izglednije da ćemo vrlo brzo imati rezoluciju UN i rasplet nepovoljan za nas. Da li je Havijer Solana svojom izjavom da predsednik Tadić mora da ima pod svojom kontrolom ministarstvo policije i BIA napravio slučajan ili nameran gaf? - Time što se takvi gafovi ponavljaju pitanje je da li se to može okarakterisati samo kao slučaj i nepoznavanje političkog mentaliteta i prilika u Srbiji. Ne dešava se prvi put ta koincidencija između pritisaka stranaka koje su dobro procenile da u tranzicionoj i siromašnoj Srbiji uvek na bis ide zapaljiva smeša nacionalnog populizma i socijalne demagogije sa kontraproduktivnim izjavama ključnih predstavnika međunarodne zajednice. Solanin izjava, slučajna ili ne, poslužila je kao pokriće, opravdanje ili stvarni razlog da dođe do dodatnih sukoba unutar stranaka demokratskog bloka i da, kada je formiranje vlade bilo izvesno, do toga ne dođe. S druge strane, EU je munjevito reagovala na izbor Tomislava Nikolića, nazvala bih to, mekim sankcijama. Da li će se nastaviti tendencija odlaganja iz "tehničkih" razloga važnih pregovora, potpisivanja ugovora, investicija, što će na kraju prerasti u prave sankcije, sa mnogo težim posledicama? - To su vrlo jasne poruke da je Srbija na putu da izgubi sve političke kredite kada je reč o njenom integrisanju u EU. Većina građana je svesna posledica koje se već vide u menjačnicama, po kretanjima na berzi, večitom prolongiranju usvajanja buxeta. Ipak, neće biti klasičnih sankcija jer bi to samo slabilo poziciju onih koji su skloni demokratskoj razrešnici i pojačalo argumentaciju onima koji govore da nam Evropa nikad nije dobro mislila. Da li možemo očekivati proteste radnika? - Ulazimo u period veoma visokog socijalnog i političkog rizika. Posle obamrlosti i šoka kulminiraće sve vrste protesta jer, prosto, nema alternative. Sindikati neće moći da računaju na operativnu vlast s kojom se da pregovarati i razgovarati o strategiji razvoja i privatizaciji, restruktuiranju i socijalnim programima i onda će biti naterani da, u mnogo većoj meri, idu na proteste. To neće biti sutra, ali ukoliko sada ne bude formirana vlada ili raspisani izbori do 10. jula i brzo formirana vlada koja će stabilizovati prilike, čeka nas krajnje neugodna jesen. Ako bude izbora, kakva se kampanja može očekivati? - Kampanja maksimalne mobilizacije birača. U situaciji kada je biračko telo apatično i letargično takva mobilizacija se ne može postići samo na pozitivnim programima. To će biti intenzivne i negativne kampanje koje će se voditi na nekoliko nivoa. Sem pozitivnog projektovanja svojih kapaciteta i sposobnosti da se reše problemi, to će biti kampanja koja će ići na političke protivnike i još više će biti usmerena na borbu za onaj deo biračkog tela koji je bio sklon demokratskom bloku, ali nije do kraja precizirao svoju orijentaciju. Obeležiće je sukobi i borbe za dominaciju nad tim delom biračkog tela koje će se voditi između stranaka nekadašnjeg DOS-a. Kažu da je Koštunica podržao Nikolića iz inata. Da li će Srbi na izborima, opet iz inata, glasati u još većoj meri za SRS? - Glasanje iz inata jeste prisutno u Srbiji od 2002. godine. To je ta potreba da se uvek proba nešto treće. Naše pamćenje je selektivno i kratko pa većina građana doživljava radikale kao stranku koja nikada nije bila na vlasti, što, naravno, nije tačno. Onda, taj njihov opozicioni status i prisutnost u medijima i političkom životu stvara kod jednog broja građana uverenje da će se oni najuspešnije obračunati, recimo, sa endemski raširenom korupcijom i sa mnogobrojnim aferama koje je vlast proizvela od 2000. godine. Ta nacionalna i socijalna retorika je nešto što se opoziciono da naplatiti, ali je pitanje koliko neko ima kapaciteta da kvalitetno i odgovorno upravlja i vlada. Mislim da će se građani skloni demokratskim strankama, posle letargije, razočaranosti pa i ljutnje i zaricanja da više neće ići na izbore i praviti greške, ako izbora opet bude i suoče se sa polarizacijom na one koji hoće u Evropu i njene integracije i one koji nas vraćaju u prošlost i na margine ovog prostora, ipak odlučiti da izađu na izbore. Milica STAMATOVIĆ Snimio Vladimir MARKOVIĆ http://www.politika.co.yu/
<<image001.jpg>>
