BOLJE JEDNA NAŠA, NEGO STO TUĐIH Izvor: Glas Javnosti, 18.05.2007; Strana: 20
Milka Canić o najezdi engleskih reči na srpski jezik Mnogobrojne reforme u svim društvenim sferama, prilagođavanje stranim sistemima i propisima neminovno su ostavile trag i na srpski jezik. Nedovoljna saradnja sa stručnjacima, kao i nemar odgovornih prema tom problemu, povukli su za sobom lavinu nove terminologije, koja nije prilagođena srpskom jezičkom sistemu. O sve češćoj upotrebi engleskog jezika u sredstvima javnog informisanja i govoru na televiziji uopšte, za Glas javnosti svoj stav iznosi Milka Canić, lektor i stručni konsultant, koja više od četiri godine vodi računa o regularnosti u najgledanijem kvizu kod nas, TV Slagalici na RTS- u. Ona proverava tačnost pitanja i odgovara i brine o rečima u srpskom jeziku. Kroz njene ruke prošlo je više od hiljadu knjiga iz različitih oblasti, radila je kao profesor srpskog jezika i napisala pet udžbenika za srpski jezik i književnost. Najnoviji od njih je "Srpski jezik za strance" (za englesko govorno područje), koji je izdala sa koleginicom Draganom Ćećez- Iljukić. Da li se danas na televiziji pravilno govori? Ima savesnih novinara, čija je dikcija odlična, koji su obrazovani i vode računa o jeziku. Takvih je, verujte mi, najviše na RTS-u. Mogu poimence da ih navedem: Nataša Jeremić, Vlada Petrović, Maja Žeželj, Ivona Đorđević i još nekoliko. Oni su odgovorni, stručni, sigurni u sebe i razmišljaju o onome što govore. Imamo i novinare koji ne govore savršeno, nemaju dobru dikciju, čak ni prijatnu boju glasa, ali prave izvanredne reportaže. Kada ih slušate vi se prosto zaljubite u njihovu reč. To su ljudi iz druge priče kojima je jezik sredstvo da istaknu neki problem, da otkriju zaboravljene predele i da dočaraju prave životne priče. Međutim, govor na televiziji i u ostalim medijima je, blago rečeno, očajan. Kako komentarišete sve učestaliju upotrebu engleskih reči? Tehnologija, nauka i Internet učinili su svoje. Uvek se setim jednog francuskog lingviste koji je rekao: "Mi više nemamo francuski jezik, ili ga imamo vrlo malo, jer su ga preplavile mnoge engleske i američke reči". Ništa bolja situacija nije ni sa nama. Engleski jezik preti da postane srpski pod B, a to znači da ćemo uskoro imati srpski koren reči, a nastavak na engleskom i obrnuto. Svakoga dana čujemo fešn vik umesto nedelja mode, biznis umesto posao, no koment umesto bez komentara itd. Pošto je jezik živ i stalno se razvija, strane reči će uvek postojati u komunikaciji među ljudima. Zadatak svih nas, koji brinemo o jeziku, jeste ne da zabranimo njihovu upotrebu u srpskom jeziku, nego da srpski jezik sačuvamo od stranih reči. Koliko se u sredstvima javnog informisanja pravilno koriste strani izrazi? Danas postoji nekoliko pravopisa i lektori su na muci da odaberu pravi. Više se ne zna šta je norma koja se mora poštovati. Veliki problem predstavlja i izgovor stranih reči, jer naši stručnjaci nisu akcentovali sve reči, niti propisali pravila za njihovo čitanje i izgovaranje. Najgore je to što smo engleske reči prihvatili iz mode, i iz naše lude potrebe da se dodvorimo svetu. Meni se to ne dopada i smatram da je bolja jedna naša reč nego sto tuđih. Žargon se, takođe, uvukao u govor na televiziji? Žargon u medijima i javnim institucijama postao je manir, ali ne bi smeo da bude pravilo. Svaka generacija imala je svoj žargonski govor, njega je bilo i uvek će ga biti, ali mu nije mesto u javnim glasilima. Pomenula bih i ružne reči i psovke koje se danas čuju na radiju, televiziji ili čitaju po novinama. U haosu koji je nastao kada je reč o govoru na televiziji, čija je odgovornost najveća? Osim medija, veliku odgovornost imaju stručnjaci za jezik, koji još nisu odredili šta je u našem jeziku pravilo od kojeg nema odstupanja. Bilo je reči o formiranju Odbora za standardizaciju, ali ne znam dokle se u tome stiglo. Bitnu ulogu u očuvanju jezika imaju i roditelji, profesori, autori udžbenika, prevodioci... Šta je to što, pored engleskih reči, ruži govor naših voditelja? Najveća mana je što novinari govore, kao da negde žure. Još ne stignu da završe jednu reč, već imaju drugu misao, tako da reči jedna drugu sustižu. Koliko je rada potrebno da bi voditelj mogao da stane ispred kamera? Po pravilu, svako ko se opredeli za ovaj poziv, mora da prođe jedan opšti test kulture i da se mesecima priprema i usavršava. Čini mi se da nisu utvrđeni kriterijumi po kojima se novinari primaju na posao. Na televiziji ima dosta ljudi, koji ne znaju da izgovaraju pojedine glasove, koji šuškaju, čak i mucaju ili gutaju samoglasnike i pojedine grlene glasove. Ranije se tome poklanjala veća pažnja. Pomenula bih da je nekada voditelj bio profesionalno zanimanje, kojim su se, primera radi, bavili Dušanka Kalanj, Ljiljana Marković, Mića Orlović i drugi. Oni su se svakodnevno usavršavali i učili pored najboljih lektora. Danas se malo vodi računa o govoru i pisanju, neke redakcije čak nemaju lektore. http://www.glas-javnosti.co.yu/
