Istočni <http://www.novinar.de/2007/05/20/istocni-front.html> front putin1.jpg“Tajna uspešne politike je dobar sporazum sa Rusijom” govorio je tvorac Drugog rajha kancelar Oto fon Bizmark. Zahvaljujući savezništvu sa Rusijom, Prusija je uspela da pobedi i Napoleona Prvog i njegovog unuka Napoleona Trećeg. I Hitler je, između ostalog, zahvaljujući sporazumu Ribentrop – Molotov sa Staljinom osvojio, bez po puke, celu Evropu. Ujedinitelj Nemačke Helmut Kol, mnogo teže bi ostvario svoj uspeh i srušio «Berlinski zid» da u Moskvi nije imao saradnika u tadašnjem prvom čoveku Kremlja Mihailu Gorbačovu. Dakle, Nemci su naučili Bizmarkovu lekciju, ali prva kancelarka u istoriji Nemačke, ipak, sada mora da se suočava i sa interesima, egoizmima, tvrdoglavošću i kočopernošću, novih članica EU, nekadašnjih država satelita komunističke imperije. ANTIKOMUNIZAM U odnosima Nemače i Rusije, kao i EU i Rusije sve je bilo mnogo jednostavnije i lakše do proširenja EU u 2004. godini. Vođeni čuvenom engleskom maksimom “svakodnevni posao” Moskva i zapadni deo Evrope sarađivao je koliko su to pronalazili za shodno i poštovali su dogovore. Čak i u vreme “najledenijeg” perioda “Hladnog rata”, SSSR je uredno snabdevao zapadnu Evropu energentima. Zapadni deo kontinenta sa padom “gvozdene zavese”, nije video zlodela komunističkih režima i u njihovom kolektivnom sećanju apsolutno zlo predstavljao je samo nacizam. S dolaskom pribaltičkih republika, Poljske, Mađarske, Češke, Slovačke, zapadni deo EU se suočio sa antikomunizmom, kakav nije poznavao, mnogo žešćim i mnogo isključivijim nego evropski antinacizam i antifašizam. Budući da je komunizam nestao, on je pretvoren u antiruski stav novih istočnih članica EU. U međuvremenu, Putinova Rusija koračajući krupnim koracima na putu povratka u klub najmoćnijih zemalja sveta, pole desetogodišnje Jeljcinove “pijanke”, nošena vrtoglavim rastom cena energenata, počela je da podiže glas. PIJANKA Tako je postalo samo pitanje vremena kada će EU i Rusija početi sa sukobljavanjeg. Moskva nemoćna da spreči promene režima u Gruziji, Moldaviji i Ukrajini, koje tretira kao zemlje u svojoj zoni interesa, možda bi nekako i progutala da se radilo samo o SAD (Gruzija) ali kada su se drznuli Poljska i Litvanija (Ukrajina i Belorusija), “Veliki Medved” se razbesneo. Budući da je vreme vojnih intervencija prošlo, Moskva je posegla za još ubojitijim i ubedljivijim oružjem, snabdevanje energijom po tržišnim principima i pre svega cenama. Zavrnula je «slavinu» na gasovodima zbog ukrajinskog odbijanja da plati gas po tržišnoj ceni i pola Evrope je drhtalo od straha da će se smrznuti. Od zime 2005/2006, broj sporova između Rusije i EU počeo je da se progresivno umnožava. Zahvaljujući tzv. «Novoj Evropi» , kako ju je zvao bivšia američki državni sekratar za odbranu Donald Ramsfeld, koja mnogo više gleda u Vašington nego u Brisel, stigli smo do definicije evropskom komesara za trgovinu Pitera Mendelsona: “Odnosi EU i Rusije se nalaze na najnižoj tački od završetka hladnog rata”. VELIKI MEDVED Počelo se od energetskih problema koje su forsirale bivši sateliti komunističke Moskve koji su najveći potrošači ruskog gasa. Pribaltičke republike i Poljska nisu svarile sporazum Putina i Šredera da naprave gasovod ispod Baltičkog mora koji će direktno spojiti Rusiju i Nemačku. Zato su pokrenule akciju da Rusija, ispoštuje sporazume iz devedesetih i dozvoli da zapadne firme mogu ravnopravno da učestvuju u eksploataciji gasa i nafte. Rusi su odgovorili: može ali kada vi našim preduzećima dozvolite direktan pristup do krajnjih potrošača. Pored energenata pojavio se i problem zabrane uvoza poljskog mesa u Rusiju po preferencijalnim linijama iz trgovinskog sporazuma EU - Rusija. Naime, Poljaci su izvozili u Rusiju meso iz trećih zemalja koje su samo pakovali u Poljskoj. Onda je Varšava iskoristila pravo veta i onemogućila početak pregovora o novom sporazumu o strateškom partnerstvu EU-Rusija. BALTIK Zatim su na red stigli Litvanci. Već više od deset meseci Rusi ne isporučuju energente litvanskoj rafineriji Mazejki, preko naftovoda, već vozovima i brodovima što značajno povećava cenu. Moskva kaže da je to zbog tehničkog kvara na naftovodu, Viljnus tvrdi da je reč o odmazdi jer su rafineriju prodali Poljacima. Sad je eksplodiralo i u Estoniji, najmanjoj pribaltičkoj republici. Okidač je bio premeštanje spomenika sovjetskom borcu iz centra glavnog grada Talina. Sve u svemu, odnosi EU i Rusija su obeleženi brojnim sporovima. Moskva se nalazi u prednosti iz prostog razloga što EU ne govori jednim glasom. Na jednoj strani su Nemačka, Italija, Austrija i u dobroj meri Francuska koje se zalažu za strateško partnerstvo sa Rusijom i spremni su da zatvore jedno oko za mnoge stvari, s druge strane se nalaze zemlje “Nove Evrope” koje bi da preko leđa EU ostvare svoje pojedinačne, ali i američke interese na Starom kontinentu. Željko Pantelić za Novosti http://www.novinar.de/
<<image001.jpg>>
