Šta bi Beograd mogao da izvuče podelom Kosova i Metohije Srbiji samo šaka jada
Vukadinović: Mnogo manje nego što bi moglo da nas zadovolji. Knežević: Srbi žive u više enklava, pa bi značajan broj ostao van teritorije koja bi ostala srpska BEOGRAD - Srbija, prema sadašnjem stanju stvari, neće biti zadovoljna onim delom teritorije Kosmeta koji bi mogla da dobije ako se status pokrajine reši podelom. Analitičari tvrde da nam principi deobe, koji bi najverovatnije bili primenjeni, ne ostavljaju mnogo prostora i da je jedino izvesno da bi Beogradu pripao sever pokrajine. Dve trećine siluete Kosmeta se graniči sa Srbijom, a ostatak sa Crnom Gorom, Albanijom i Makedonijom, pa bi nam prema najuobičajenijem stanovištu i prema nauci o granicama, pripao upravo pojas uz našu granicu, objašnjava za Glas analitičar Miloš Knežević. http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif SVETINJE POSEBNO SPORNE Za Srbiju bi posebno sporno bilo rešenje za pravoslavne svetinje. Manastiri i crkve pokrivaju teritoriju celog Kosmeta, pa bi i oko njih morala da se naprave zaštićena područja, jer bi se, prema objašnjenju stručnjaka, većina njih našla na prostoru koji bi pripao Albancima. http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif - Međutim, ako se u obzir uzme stanovništvo i ako se zna da su Albanci brojno nadmoćniji, podela bi bila teža. Naročito zbog toga što Srbi žive u više enklava, tako da bi značajan broj ostao van teritorije, koja bi podelom ostala srpska - upozorava on. Dakle, i faktori kao što su broj, gustina i raspored stanovništva, naročito srpskog, određuju da Srbiji pripadne sever Kosmeta sa Severnom Mitrovicom. Da li bi tu bila reč o 10, 20 ili 30 odsto teritorije, prema Kneževiću, ostaje "stvar otvorenih pregovora". Podela teritorije proporcionalno broju stanovnika, takođe bi se završila loše po Srbiju. Knežević podseća da je veliki broj Srba izgnan i da je na Kosovu sada samo ostatak onoga što je nekada bio srpski živalj, da se veliki broj Albanaca doselio u pokrajinu, odnosno da nije poreklom sa Kosmeta i da im se uopšte ne zna tačan broj. - Treći kriterijum je kvalitet zemlje, odnosno da li su na podeljenoj teritoriji prirodna bogatstva, rude, saobraćajnice, vodeni tokovi, urbana sredina i tako dalje. Problem je što ni to nije ravnomerno raspoređeno - ukazuje naš sagovornik. Pri podeli državne teritorije, pravila nalažu da novonastale celine budu prohodne, kompaktne i u ovom slučaju, funkcionalno spojive sa Srbijom. U suprotnom, morali bi da se prave koridori što bi, prema Kneževiću, moglo da bude žarište novih problema. Zato je, prema njemu, podela nešto što bi možda došlo u obzir ako i samo "to bude krajnje sredstvo, jer Kosmet pripada Srbiji"! Analitičar Đorđe Vukadinović ide korak dalje i upozorava da sa tom varijantom sada uopšte ne treba licitirati jer nije u skladu sa državnim pregovaračkim pozicijama. - Podela nije u opticaju, niko nam je nije ponudio ili tražio. Sem toga, koji god način bi neko mogao da odabere za takvo rešenje, sigurno je da bismo dobili mnogo manje nego što bi moglo da nas zadovolji- upozorava on. D.M http://www.glas-javnosti.co.yu/
<<image001.gif>>
<<image002.png>>
<<image003.png>>
<<image004.png>>
