Hrvatska bi mogla proci gore od Argentine
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=13>
Organizacija „Trkulja i prijatelji“ iz Novog Sada pokrenuce protiv Hrvatske
šest ustavnih i tužbu za naknadu štete, a ako ova država izgubi samo dve, to
bi za nju bilo pogubno. Kako je juce na konferenciji za novinare kazao prvi
covek ove organizacije Ðuro Trkulja, Hrvatska bi, u slucaju da, recimo,
izgubi spor oko stanarskih prava i naknade štete, mogla da ude u dužnicku
krizu, goru od argentinske, a nije iskljucen i potpuni bankrot ove države.
Tužbe ce biti podnete pred opštinskim sudovima u Hrvatskoj u neredne dve
nedelje, a prvi postupak bice pokrenut pred sudom u Zagrebu. Prva tužba ce,
kako je rekao Trkulja, biti podneta protiv hrvatske državne agencije za
promet nekretninama APN. Potom ce organizacija „Trkulja i prijatelji“
Hrvatsku tužiti za oteta stanarska prava, obnovu, naknadu štete, neisplacene
penzije, konvalidaciju radnog staža, staru deviznu i druge štednje.
- Ukoliko se redosled tužbi složi tako da, posle slucaja APN, na red dodu
stanarska prava i naknada štete, koje za sobom povlace sve zatezne kamate,
dovoljno je da Hrvatska prvo ude u dužnicku krizu naspram koje ce ona u
kojoj je bila Argentina izgledati kao školski benigni primer. Ukoliko se
nastavi sa autisticnim pristupom prema našoj organizaciji, što podrazumeva
da cemo mi nastaviti sa tužbama, Republika Hrvatska ce doživeti ekonomski
krah. Ukoliko ne dode do hitnih pregovora, a Hrvatska ne može da pregovara
sa vlastima u Beogradu jer one nisu naš klijent vec iskljucivo s nama, njen
dug ce biti ogroman - kazao je Trkulja, uz ocenu da je, da bi se izbegle
katastrofalne posledice, dovoljno da se ova država obrati na adresu „Trkulja
i prijatelji“ i razgovara, te da prati i poštuje svoj ustav i zakone.
Trkulja je izrazio ocekivanje da ni jedna od sedam tužbi nece doživeti
poraz, a nije precizirao koliki je ukupni dug Hrvatske gradanima srpske
nacionalnosti. Uglavnom, samo u aferi APN Hrvatska je oštetila Srbe otevši
im imovinu vrednu 6 milijardi evra. Kada je rec o naknadi štete, tražice se
obeštecenje za 27.000 srušenih objekata, kazao je Trkulja, dodavši kao
veliki problem obnovu i flagrantno kršenje jednog od osnovnih stubova svih
ustava, pa i evropskog, o pravima i slobodama gradana i ljudskim pravima,
jer su oni kojima su kuce obnavljane uslovljeni da tu moraju živeti tri
godine a narenih deset ih ne mogu prodati. Po Trkuljinoj oceni, ni tužbe
zbog naknade štete, penzija i konvalidacije ne mogu „preživeti“.
- Sutra ponovo odlazim u Zagreb i pokušacu da razgovaram sa državnim
tužiocem, predstavnicima srpske nacionalne manjine u Saboru i premijerom
Hrvatske Ivom Sanaderom. Cilj mog odlaska je podnošenje prve u seriji tužbi
protiv Republike Hrvatske i nada da ce uvidom u tužbeni materijal izvršna,
zakonodavna i sudska vlast Republike Hrvatske naci dovoljno pravne i
ekonomske mudrosti da postupi po nacelima ustava ove zemlje, njenih zakona i
medunarodnih konvencija, ciji je Hrvatska potpisnik - kazao je Trkulja.
On je osudio dogovor hrvatskog premijera Ive Sanadera i potpredsednika
SDSS-a Milorada Pupovca oko rešavanja problema stanarskih prava. Pupovac je,
kazao je Trkulja, u dogovoru sa Sanaderom, odlucio da „radi na vracanju
stanarskih prava nad stanovima u izgradnji i da u neko neodredeno vreme
potegne pitanja njihovog otkupa“. To je, ocenio je Trkulja, parcijalno
rešenje i marketinški pokušaj predstavljanja Evropskoj uniji da Hrvatska
radi na pitanjima od elementarnog znacaja za oblast ljudskih prava. Suština
onog što je Pupovac rekao je da ce stanarska prava kao institucija biti
vracena u zoni takozvane posebne državne skrbi, za stanove u izgradnji,
odnosno da ce neko ko je imao stan u Zagrebu dobiti samo parcijalno
stanarsko pravo i to u nekom malom mestu na obodu Hrvatske. Stanarsko pravo
mora da bude vraceno po medunarodnim normama u stanje koje je zateceno 31.
decembra 1990. godine i nikakva druga formulacija ne dolazi u obzir,
naglasio je Trkulja. S. G.
http://www.dnevnik.co.yu/
<<image001.png>>
<<image002.png>>
<<image003.png>>
