Blic
6.7.
http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=7544
U Zagrebu smatraju da Srbija treba da isplati 10 milijardi dolara
Hrvatska na mala vrata traži milijarde kao ratnu odštetu
Autor: Tanja Nikolić-Đaković, Mira Šuvar | 05.07.2007 -
Srbiju ne interesuje paralelna sukcesija osim one koja ima snagu
međudržavnog ugovora. Nov sporazum, mimo postojećeg, neće praviti, niti
će se Srbija upuštati u „dalje podele imaginarne imovine“. To je odgovor
Beograda na zahtev Ministarstva odbrane Hrvatske koje potražuje deset
milijardi dolara, pozivajući se na procene svojih eksperata da je vojna
imovina SFRJ vredela 70 milijardi dolara.
Ovakva reakcija nadležnih u Srbiji usledila je nakon informacije da je
Želimir Latković, predsednik Saveta za sukcesiju vojne imovine pri
Ministarstvu odbrane Hrvatske, saopštio da Zagreb od Srbije potražuje
„svoj“ deo od deset milijardi dolara. Naime, to je računica Saveta za
sukcesiju vojne imovine, koji deluje pri hrvatskom Ministarstvu odbrane,
a koji čine 22 ekspertske grupe sastavljene od vojnih i civilnih
stručnjaka. Latković je izjavio za splitsku „Slobodnu Dalmaciju“ da se
taj iznos temelji na izdvajanjima Hrvatske u nekadašnji savezni budžet.
Prema njegovoj računici, iznos uključuje brojne nekretnine, ali i svu
„vojnu“ imovinu koja obuhvata stotine aviona i helikoptera, hiljade
tenkova, većinu pomorske flote, stotine hiljada pušaka i milione komada
municije. Latković je objasnio da Hrvatsku zanima nadoknada vojne
imovine „otete iz Hrvatske za vreme rata“. On tvrdi da je vojna imovina
najveća stavka celokupne deobne mase bivše države, između 80 i 90 odsto,
ali da Hrvatsku ne interesuje povratak „starog gvožđa“.
- Zanima nas isključivo finansijska odšteta za vrednost otete imovine, i
to u skladu sa procenom vrednosti deobne mase materijalnih sredstava JNA
na dan 31. decembra 1990. godine - rekao je Latković za hrvatske medije,
ističući kako službeni Beograd od razdvajanja vojne imovine beži „kao
vrag od tamjana“.
U Beogradu pak začuđeno objašnjavaju da ne postoji stavka „vojna
imovina“ u sporazumu o sukcesiji.
- Hrvatska potraživanja su besmislena i nerealna! A njihova navodna
matematika je potpuno proizvoljna - tvrdi Srboljub Panić, zamenik direktora
Direkcije za imovinu Republike Srbije.
- Postoji jedan dogovor o sukcesiji i u tom smislu nema govora o
nekakvim novim, paralelnim pregovorima.
On dodaje da hrvatsku stranu ne interesuje naoružanje, ali da su jako
zainteresovani za elitne srpske vojne objekte kao što su Vojnomedicinska
akademija, zgrada Generalštaba...
- Posle oslobađajuće presude povodom tužbe BiH protiv Srbije, naslućuje
se da će zbog naznaka da bi takav proces i Zagrebu doneo fijasko
Hrvatska odustati od tužbe protiv Srbije za nadoknadu ratne odštete.
Sada pokušavaju na neki drugi način da zavrte tu priču o ratnoj odšteti
- kaže Panić. To ni na koji način, kako kaže, ne može biti spor dogovora
o sukcesiji, niti ikakvih potraživanja.
Panić, takođe, objašnjava da je Srbija znatno veći poverilac u odnosu na
Hrvatsku i ubeđen je da je teg na vagi na strani Beograda, koji je u tom
smislu i najzainteresovaniji da se što pre sedne za sto i raspravi
pitanje sukcesije.
Rešavanje pitanja sukcesije predviđeno je na nivou mešovitog komiteta,
sa predstavnicima svih bivših republika SFRJ. Taj komitet trebalo bi da
odredi parametre na osnovu kojih bi se regulisala sporna pitanja, a ako
to ne uspe, tražiće se međunarodna arbitraža. Ovaj komitet, međutim,
sastao se samo jednom, zarad utvrđivanja protokola o načinu rada, ali
suštinski još nije počeo da funkcioniše niti ima ikakvog nagoveštaja za
skori sastanak.
Srpsko Ministarstvo odbrane ne želi da se upliće u razrešavanje ovog
problema. „Blicu“ je rečeno da se pitanje sukcesije razmatra na državnom
nivou, te se oni ovim povodom neće ni oglašavati.
Za penzionisanog generala Ninoslava Krstića procena hrvatskog
Ministarstva odbrane nema nikakve veze sa faktičkim stanjem.
- Ako im nešto od naoružanja dugujemo, to se može lako rešiti. To onda
treba vratiti u naturi, ionako ne znamo šta ćemo sa tenkovima,
artiljerijskim oružjem... A ako u deobnu masu ne računaju ratni plen, to
je neprihvatljivo, jer je jasno da je taj plen od JNA koja je bila
zajednička vojska svih republika - naglašava Krstić i objašnjava da su
kompletno naoružanje i oprema teritorijalne odbrane razmešteni po
republikama u njima i ostali sa celokupnom infrastrukturom u koju je
čitava Jugoslavija ulagala.
- Tu su kasarne, luke, odmarališta, postrojenja vojne industrije... Sve
je ostalo tamo i sad oni traže pare! Smešno! Ako bi se tražila
sukcesija, neophodna je prava procena sve nepokretnosti bivše JNA u
Hrvatskoj u koju je ulagano daleko više nego u kasarne u Srbiji - navodi
Krstić.
============
Otkud računica od 70 milijardi dolara
U najavljenom zahtevu Hrvatske još javno nije precizirano šta su sve
hrvatski eksperti uzeli u obzir u proceni ukupne vojne imovine bivše
zajedničke države, koja je procenjena na 70 milijardi američkih dolara.
Jesu li u nekretnine uvrstili i ogromni fond vojnih stanova u Hrvatskoj,
čiji su stanari, vojna lica, kao i civilna lica na službi u JNA, masovno
početkom devedesetih godina napustili te stanove, ili su iz njih nasilno
deložirani, posebno u Splitu, Zagrebu, Rijeci, Sisku, Karlovcu i drugim
gradovima. Vlasništvo nad stanovima bivše JNA odmah je, nakon
osamostaljenja Hrvatske, preuzelo Ministarstvo odbrane, koje je nakon
toga odlučivalo ko može (od onih nosilaca stanarskih prava koji su
ostali u Hrvatskoj ili njihovih najbližih potomaka), a ko ne može da
otkupi stan. To je Ministarstvo dodeljivalo rešenja novim stanarima
(uglavnom pripadnicima Hrvatske vojske) u stanovima bivše JNA i
omogućavalo im da ih otkupe. Pretpostavlja se da su hrvatski eksperti
pri Ministarstvu odbrane u vojnu imovinu uvrstili ogroman broj
nekadašnjih vojnih odmarališta u Hrvatskoj, među kojima je najviše onih
duž jadranske obale i na ostrvima. Samo veliki kompleks bivšeg vojnog
odmarališta u Kuparima kod Dubrovnika, sa dve hiljade kreveta, prostire
se na površini od 81 hektara. To je odmaralište, kao i mnoga druga, još
uvek u devastiranom stanju.
=============
O INA može da se priča
- Srbija potražuje imovinu srpskih preduzeća, neosporna su i naša
ulaganja u jadranski naftovod, odmarališta..., a tu je i ogromna imovina
fizičkih lica koja su izgnana iz Hrvatske. Ono što oni mogu da potražuju
to je eventualno INA, od koje je nakon raspada formiran „Beopetrol“. To
je potraživanje o kome može da se razgovara - kaže Panić.
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
