Dejvid Bajnder 

Da li je iko čuo buć 

Čini se da je Srbija, uz veliku pomoć Putina, uspela da torpeduje Ahtisarija, 
parališe Savet bezbednosti i zaustavi albanski pohod ka nezavisnosti. Bar na 
trenutak 

http://www.nspm.org.yu/slike_2007/bajnder_mmm.jpgSećate li se kako su zimus i 
proletos stajale stvari sa kosovskim pitanjem? Jedva da je i jedan jedini dan 
prošao bez neke izjave ili predviđanja da će rešenje biti postignuto u roku od 
nekoliko dana, nedelja, jednog meseca. Nezavisnost je bila na pomolu, odmah tu, 
iza ćoška. Kondoliza Rajs, Nikolas Berns, Danijel Frid, Frenk Vizner i onaj 
jadni Majkl Polt izlazili bi pred mikrofone i kamere sa prividnom sigurnošću 
biblijskih propovednika, i u to se zaklinjali u ime Bušove administracije. 
Njihove reči su kao eho ponavljali zagovornici nezavisnosti Kosova (neke od 
njih Albanci i plaćaju) poput Ričarda Holbruka, Mortona Abramovica, kongresmena 
Toma Lantoša i Januša Bugajskog. I samo su se ti Amerikanci oglašavali. 

Onda je 3. aprila Marti Ahtisari podneo Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija 
svoju verziju rešenja – rezolucije. Da li je tog trenutka iko čuo „buć”, kao da 
je nešto bačeno u Hadson, tamo iza zgrade UN? 

Od tada se tišina zgušnjava. 

Čini se da je Srbija, uz veliki podsticaj Vladimira Putina i njegove ekipe 
veštih diplomata, uspela da torpeduje Ahtisarija, parališe Savet bezbednosti i 
zaustavi albanski pohod ka nezavisnosti. Bar za trenutak Srbija tako može da se 
nada da će moći da postigne više nego što je zimus mogla očekivati, dok se 
kosovski Albanci, opet, ne mogu nadati da će ostvariti ono na šta su računali, 
još koliko minulog aprila. 

Sada imamo pauzu. (Jednom Amerikancu to može da prizove u sećanje prvi veliki 
reklamni slogan Koka-kole, još iz 1929. godine: „Pauza koja osvežava”.) 

Šta možemo očekivati kad se ta pauza, negde na jesen, završi? Spoljnopolitička 
predviđanja su opasna, posebno kad je reč o Balkanu. Ipak, mislim da možemo 
uočiti nekoliko promena koje bi mogle da utiču na raspravu o Kosovu. 

Čak i pre no što se početkom jula sastao sa Putinom u državi Mejn, predsednik 
Buš je, kako izgleda , bio u procesu smanjivanja planova SAD za Kosovo, što ga 
je dovelo u jednu od onih tipičnih „Šta li sam zapravo mislio kad sam to rekao” 
situacija. U Rimu je 9. juna rekao: „Što se tiče rokova, za njih nema potrebe”. 
Samo jedan dan kasnije, u Tirani, zaboravio je da je uopšte pomene reč „rok”, 
pa je kazao: „Pitanje je da li će se voditi ili se neće voditi beskonačni 
dijalog o temi o kojoj smo mi već doneli svoj sud. Mi verujemo da Kosovo treba 
da bude nezavisno”. Nešto kasnije, rekao je i ovo: „U nekom trenutku, morate da 
kažete: Što je dosta – dosta je, Kosovo je nezavisno”. 

Nije poznato da li je u Mejnu izneo Putinu te svoje tugaljive misli. Bilo je, 
međutim, jasno da su dvojica predsednika odlučila da se ne zapliću u to pitanje 
već da ga delegiraju svojim šefovima diplomatije. 

Konačno je, makar na trenutak, kosovsko klatno doseglo takvu visinu među 
velikim silama kakvu nikada ranije nije uspelo da dosegne. 

Pojavio se i drugi činilac koji bi mogao da ima izvesnu težinu u narednoj fazi 
rasprava o Kosovu: pad političkog uticaja SAD kako se bliži kraj mandata 
predsednika Buša. 

U junu su objavljeni rezultati jednog istraživanja javnog mnjenja koje je 
obavio centar Pju anketirajući po 1.000 ispitanika u 47 zemalja: pokazalo se da 
u 26 zemalja ne vole Sjedinjene Države. Nemci, Francuzi, Kanađani i Britanci 
kažu da imaju više poverenja u Putina nego u Buša. Dve trećine Nemaca kažu da 
im se ne sviđaju američke ideje o demokratiji. Tri četvrtine anketiranih 
Francuza imaju isti stav. 

Deluje logično da bi se takva osećanja tu i tamo mogla prevesti u ravan vladine 
politike. 

Ipak, Bušova administracija i dalje je neosetljiva za tuđe interese i 
opredeljenja. Izgleda je je Kondoliza Rajs jedna od najneosetljivijih. Evo šta 
je izjavila 28. juna, na sastanku Američko-indijskog poslovnog saveta: „Šta 
uopšte znači nesvrstanost? Taj pojam je izgubio značenje. Niko se ne svrstava 
uz interese i moć jednog ili drugog bloka, već uz zajedničke ljudske 
vrednosti”. 

Sutradan je indijski ministar spoljnih poslova Pranab Muherdži ledeno uzvratio: 
„Indija je jedan od osnivača pokreta nesvrstanih i ubeđena je da je taj pokret 
bitno doprineo borbi protiv kolonijalizma i aparthejda”. 

Autor je dugogodišnji bivši dopisnik „Njujork tajmsa” iz Beograda 

[objavljeno: 07.07.2007.] 

 

 




        



 http://www.nspm.org.yu/debate_2007/2007_bajnder2.htm

Copyright by NSPM

 

<<image001.jpg>>

<<image002.png>>

Одговори путем е-поште