NSPM
http://www.nspm.org.yu/prenosimo2006/2007_lajmenet.htm
PRENOSIMO
Prenosimo LajmeNet (Tirana)
Kočo Danaj
Zašto strahujete od ujedinjenja?!
Izgleda da tokovi i događaji koji se u poslednje vreme odvijaju oko
Kosova odnosno o Kosovu i njegovom statusu, kao i izjašnjavanja nekih
njegovih najbližih saveznika, kao što su SAD i Velika Britanija, odnosno
protivizjave Rusije i nekih evropskih zemalja - neizbežno vode u novi
stadijum.
Sada je svakom ko makar malo poznaje regionalnu politiku i tokove jasno
da je Ahtisarijev plan prevaziđen.
Poslednji nacrt rezolucije OUN u vezi sa statusom Kosova dokazuje da
Ahtisarijev plan praktično ne postoji. A, Ahtisarijev plan je smatran
planom «A».
Njega su prevazišli svi - i oni koji su ga nekad prihvatali i oni koji
su mu se oduvek protivili.
Gledajte pažljivo - oni koji su ga nekad podržavali, sada kažu albanskim
političarima da je potrebno još četiri meseca vremena. Ali i ne samo to,
već i da će posle četiri meseca ponovo početi razgovori o statusu.
Šta su ova četiri meseca?
Zvanično se kaže da oni predstavljaju vreme za ubeđivanje Rusije.
Zvanično se kaže da je to vreme namenjeno Albancima i Srbima da se
sporazumeju.
Ali, o čemu da se sporazumeju?
Srbi ne prihvataju nezavisnost, dok Albanci ne napuštaju nezavisnost.
Dakle, sledi neuspeh i pre samog početka.
Međutim, nije reč ni o jednom ni o drugom. Realno, izgleda da je to
vreme za SAD i ostale prijatelje Albanaca koji žele da se pređe na plan «B».
Kakav je plan «B»?
Plan «B» je, izgleda, ujedinjenje Kosova sa Albanijom.
Za sve trenutno zbunjene, ponudićemo jednostavno obrazloženje:
Prvo, ni Rusi ni Srbi ni srpski lobi u Evropi nisu se složili sa Planom
«A» koji je zapravo predstavljao kolosalan ustupak Albanaca Srbima, a
bio je ustupak jer su Albanci prepustili 24% svoje teritorije u ruke 7%
Srba sa Kosova. Bio je ustupak jer su oni prihvatili da na Kosovu budu
dva zvanična jezika - srpski i albanski. Bio je ustupak jer su Albanci
prihvatili da naprave hibridnu srpsko-albansku zastavu, umesto zastave
koju imaju vekovima i kojoj se povinuju.
Zašto se Srbi nisu složili?
Izgleda da Srbi žele da uzmu severno Kosovo, a posle toga i Republiku
Srpsku. A da bi to uspeli, oni uz pomoć Rusa neće dozvoliti prihvatanje
Plana «A».
Sa druge strane, izgleda da SAD ne nameravaju da popuste u vezi sa
budućnošću Kosova. Skriveni smisao otvorene i odlučne izjave predsednika
Buša u Tirani u vezi sa Kosovom i ulogom Albanije u njegovom statusu bio
je razumljiv i prethodi izradi Plana «B».
Tirana i Priština treba na politički sto da iznesu Plan «B», što znači
ujedinjenje Kosova sa Albanijom.
Tirani je lako, ona je sada u fazi izbora predsednika Albanije. A to je
najbolja prilika da se ne izabere ni rusofil ni srbofil, već da se,
jednostavno, izabere Albanac na čelo države. (Međutim, Tirana se do sada
ponašala kao da je Kosovo Darfur, a ne deo albanske nacije. Tirana se do
sada ponašala kao da se ništa nije dogodilo i kao da nije u situaciji
«Hanibal ante portas».).
Drugo, Plan «B» se odnosi na činjenicu da je ideja ujedinjenja Kosova sa
Albanijom deo univerzalne teze o samoopredeljenju. Dakle, ne radi se ni
o kršenju niti se radi o herezi, već je jednostavno reč o demokratiji.
Da podsetimo, nacionalne države su višestruko efikasnije u sprovođenju
demokratije od multinacionalnih ili veštačkih država. (Jugoslavija i
SSSR su najadekvatniji primer koliko su šovinističke višenacionalne države.)
I, na kraju, promena veštačkih granica između država je neprihvatljiva
nasiljem, ali je prihvatljiva kada se nasilje isključi. Tako kažu
Helsinki, odnosno Kopenhagen.
Albanci sada imaju izvanredan mehanizam u svojim rukama: dijalog uz
kredo «dijalog o svemu» - bez odlučivanja o bilo čemu.
Srbi i prosrpski lobi u Evropi i u svetu zahtevaju podelu Kosova.
Albanci u Tirani, u Prištini, u Tetovu i drugde treba da zahtevaju
ujedinjenje u jednu državu. Posle ovog demokratskog zahteva i prosrpski
Brisel će početi da govori albanski!!!
Ali, da se vratimo na početak. Izgleda da deo političara u Tirani, u
Prištini, odnosno u Tetovu, nemaju želju da razrađuju Plan «B». Oni
nemaju želju da se Kosovo ujedini sa Albanijom!
Zato se prirodno postavlja pitanje: Zašto strahujete od ujedinjenja?
Zarad vaše nesposobnosti? Zarad komoditeta na položajima? Zarad «kore
hleba»? Zarad balkanske stabilnosti? Zarad internacionalizma?...
Pitanja traže odgovore. A taj odgovor postaje još neophodniji sada, kada
se bira predsednik.
(Objavljeno 15. jula 2007)
Copyright by NSPM
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
