RASPRODAJA

http://www.pressonline.co.yu/img/tackice.gifHrvati i Slovenci uložili u Srbiju 
čak 828 miliona evra, u ovom trenutku u našoj zemlji posluje oko 550 njihovih 
kompanija, dok u te dve zemlje rade samo ČETIRI srpske firme!!!


 

Slovenac se pita... „Droga Kolinska“ većinski vlasnik „Soko Štarka“

Slovenija i Hrvatska su za poslednjih nekoliko godina u Srbiju uložile čak 828 
miliona evra, a u ovom momentu u našoj zemlji posluje oko 550 kompanija iz te 
dve države! 

Istovremeno, u Sloveniji i Hrvatskoj svoja predstavništva imaju samo ČETIRI 
srpske firme, dok naših investicija u "deželi" i "lijepoj njihovoj" nema ni u 
najavi!!!

Prošlonedeljna kupovina lanca prodajnih objekata kompanije "Svislajon-Takovo" 
od strane hrvatskog koncerna "Agrokor", poslednji je u nizu hrvatskih poslovnih 
poteza u Srbiji. U našoj zemlji trenutno posluje 150 hrvatskih kompanija, a 
prema podacima Hrvatske gospodarske komore, tamošnje "tvrtke" su u Srbiju 
uložile ukupno 328,6 miliona evra.

- Srbija je druga zemlja po iznosu investicija koje naši biznismeni plasiraju u 
inostranstvu. Procentualno gledano, hrvatske kompanije investirale su u Srbiju 
17,4 odsto od ukupnih direktnih ulaganja u inostranstvu - s ponosom ističu u 
kabinetu predsednika HGK-a Nadana Vidoševića.

Međutim, kada je reč o srpskim privrednicima, slika je potpuno drugačija. U 
HGK-u kažu da u Hrvatskoj u ovom momentu samo dve srpske kompanije imaju svoja 
predstavništva.

- Osim Komercijalne banke i "Simpa" iz Vranja, koji imaju filijale, nemamo 
podatke o nekoj srpskoj firmi koja kroz partnerstvo ili samostalno posluje u 
Hrvatskoj - kažu u Gospodarskoj komori.


 

Stop za Miškovića

Miroslav Mišković jedan je od malog broja srpskih biznismena koji je više puta 
bezuspešno pokušao da investira u Sloveniju. Podsetimo, Mišković je najviše bio 
zainteresovan za kupovinu većinskog paketa akcija "Merkatora", ali ga je država 
Slovenija više puta sprečila. Naime, u prvom pokušaju kupovine većinskog paketa 
akcija, država je dokapitalizovala "Merkator". Ove godine Mišković je hteo da 
kupi i akcije slovenačkog "Krasa", ali je i taj pokušaj zaustavljen.

Prvi prodor na srpsko tržište napravio je "Agrokor" kupovinom fabrika "Frikom" 
i "Dijamant", da bi kasnije otvorio hipermarkete "Idea". "Nexe grupa" iz Našica 
pazarila je firmu "Jelen do", a poslednju veću kupovinu ostvarila je 
"Adriatika" koja je postala vlasnik beogradske firme "Džoli travel". U 
poslednje vreme, hrvatski investitori ulažu velike sume na Beogradsku berzu, u 
čemu prednjači investicioni fond "ZB aktiv".

Ofanziva Slovenaca

Razlika u količini uloženog novca još je drastičnija kada se radi o međusobnom 
odnosu Srbije i Slovenije. Prema podacima NBS-a, direktne slovenačke 
investicije u našu zemlju dostigle su čak 500 miliona evra. U Srbiji posluje 
400 slovenačkih kompanija, dok u Sloveniji svoja predstavništva imaju samo 
"Jat" i fabrika nameštaja "Dalas"!!! 

Slovenačka ofanziva počela je 2002. kada je "Impol" za sedam miliona evra kupio 
Valjaonicu aluminijuma iz Sevojna. Odmah zatim "Kolinska" je ušla u "Palanački 
kiseljak", a "Merkator" je uložio više od 40 miliona evra za izgradnju 
megamarketa na Novom Beogradu. Slovenački "Helios" kupio je fabriku boje i 
lakova "Zvezda" iz Gornjeg Milanovca, a Ljubljanska banka postala je vlasnik 
Prve preduzetničke banke. Slovenci su, takođe, kupili najbolje kragujevačko 
preduzeće "Zastava alati".


Ministarstvo trgovine: Nemamo mi para...

U Ministarstvu trgovine naglašavaju da je teško porediti Hrvatsku i Srbiju, jer 
su srpski privrednici "tek pre dve - tri godine akumulirali novac koji bi mogao 
da se investira".
- Činjenica je da je naša ekonomija bila u lošem stanju više od deset godina i 
da je srpskoj privredi potrebno vreme da se oporavi. Domaći privrednici su se 
od devedesetih pre svega trudili da se održe na domaćem tržištu. S druge 
strane, Hrvati su se mnogo brže oporavili i u trenutku kad se naše tržište 
otvorilo već su bili spremni da "uskoče na poznat teren". Ministarstvo trgovine 
priprema projekat koji treba da pomogne većoj konkurentnosti domaćih proizvoda 
u inostranstvu, a paralelno sa tim radimo i na projektu upućivanju građana da 
kupuju srpske proizvode - kažu u ministarstvu.

"Zmajčeki" se nisu libili ni da počinju od nule pa je, primera radi, "Gorenje" 
2005. kupilo šest hektara u okolini Valjeva, a potom "ni iz čega" izgradilo 
fabriku za proizvodnju kućnih aparata, uloživši u posao 20 miliona evra!
Ulaganja Slovenije u Srbiju i dalje vrtoglavo rastu, a trenutni podaci sa 
tržišta govore da gotovo nema industrijske ili privredne grane u kojoj se ne 
može naći bar jedna firma sa slovenačkim kapitalom. 

Pri tom, nije neuobičajeno i da jedan slovenački investitor poseduje više 
srpskih preduzeća. Tako, na primer, samo "Droga Kolinska" u svom vlasništvu ima 
udeo od 79,4 odsto "Palanačkog kiseljaka", 70,52 odsto "Štarka" iz Beograda, 75 
odsto "Grand proma", i u stopostotnom vlasništvu čak tri preduzeća "Grand 
kafu", "Bonito" i "Unikomerc".

Slovenci su optimistično ušli i u srpske finansijske tokove. Nova ljubljanska 
banka nedavno je kupila 50,1 odsto deonica novosadske Kontinental banke, a 
slovenačko osiguravajuće društvo "Triglav" vlasnik je 30 odsto "DDOR-a Novi 
Sad". Svoju poziciju na srpskom tržištu uspela je da izbori i "Ilirika 
investment", jedna od četiri slovenačke brokerske kuće.

Kupujmo domaće!

Toplica Spasojević, direktor kompanije "ITM" i najozbiljniji kandidat za novog 
predsednika Privredne komore Srbije, kaže da su hrvatske firme u Srbiji za 
kratko vreme zauzele strateške pozicije.

- Hrvatski investitori uspeli su da ostvare vlasništvo u kompanijama koje se 
bave poljoprivrednom proizvodnjom i veleprodajom, ali i da steknu lance 
ugostiteljskih objekata. To najbolje govori da naša država mora da insistira na 
ravnopravnosti, ukoliko je ona moguća. 


Skandalozni slučaj "King"

Dobar primer za prodor hrvatskih kompanija na naše tržište je i slučaj "King", 
o kome je Press opširno pisao u maju prošle godine. Naime, hrvatska kompanija 
"King ICT", kojom je doskoro rukovodio general Damir Krstičević, osumnjičen za 
zločine nad srpskim civilima u Mrkonjić Gradu, dobila je, kao podizvođač, posao 
nabavke kompjutera i prateće opreme za Vladu Srbije vredan deset miliona 
evra!!! Hrvatska kompanije je ovaj posao ostvarila preko svog predstavništva u 
Beogradu "Kim-Tec", sa osnivačkim kapitalom od 2,5 miliona dolara.

Takođe, mi moramo da utičemo na naše lakomislene potrošače koji još radije 
kupuju strane proizvode i nemaju svest o tome da će kupovinom domaće robe 
ojačati srpsku privredu, ali i našu poziciju u regionu - ističe Spasojević.

Prema njegovim rečima, srpskih investicija u Sloveniji i Hrvatskoj nema jer 
naši privrednici "imaju poteškoća da pronađu slobodna sredstva".- Prvo, našim 
privrednicima veoma je teško da pronađu sredstva za investicije, pogotovo što 
su ovde kamatne stope za takve kredite znatno više nego u inostranstvu.

Takođe, još ima ograničenja lokalnog karaktera jer često u Hrvatskoj nismo 
dobrodošli. Kad se naša firma konačno izbori sa poteškoćama, susreće se sa 
činjenicom da krajnji potrošači neće da kupe srpski proizvod! Nažalost, 
kampanja "Kupujmo domaće" u Hrvatskoj dala je mnogo bolje rezultate nego u 
Srbiji - kaže Spasojević.

IVANA PEŠIĆ

 

 

http://www.pressonline.co.yu/

 

 

 

<<image001.gif>>

Одговори путем е-поште