U Srbiji legalno 1.103.300 komada vatrenog oružja, nelegalno preko tri miliona

Svako drugo domaćinstvo je naoružano

Autor: Irena Radisavljević | 05.08.2007 - 00:01

Svako drugo domaćinstvo je naoružano

Masovnih ubistava bi, nažalost, moglo da bude sve više. Ona polako, ali sigurno 
dolaze i u Srbiju. Višestruka ubistva u kojima stradaju nedužne osobe zapravo 
su nuspojava tranzicije, koja je primećena u većini sada već razvijenih 
zemljama. Da bi se to sprečilo, nije dovoljno samo uvesti povremene psihološke 
preglede, već uspostaviti saradnju policije i građana koji bi prijavljivali 
sumnjivce. To je, ipak, u Srbiji prilično daleko - rekao je za „Blic nedelje“ 
kriminolog Dobrivoje Radovanović.

Najveća zaplena
Tokom akcije „Sablja“ sprovedene 2003. godine oduzet je do sada najveći broj 
nelegalnog oružja. Tada je, prema saopštenju Dušana Petrovića, ondašnjeg 
ministra policije, oduzeto oko 10.000 komada oružja, a građani su 
samoinicijativno predali 35.304 ubojite cevi. U istom periodu podneto je i 
23.484 prijave za legalizaciju, ali prema rečima kriminologa Dobrivoja 
Radovanovića, ona baš i nije uspela, i to zbog nimalo jednostavne procedure 
legalizovanja.
Svirepi zločin nadomak Negotina u kome je iz lovačke puške psihičkog bolesnika 
Nikole Radosavljevića mučki smaknuto devetoro ljudi otvorio je pitanje 
odgovornosti države koja nije obavezala vlasnike oružja da prilikom traženja 
dozvole prilože i lekarsko uvrenje.
- To je moralo da se uradi još pre sto godina, a doskoro sam bio ubeđen i da je 
nužno. Potpuno je sumanuto da za vozačku imate zdravstveni pregled, a za 
smrtonosno oruzje ne - kaže dr Zlatko Nikolić, savetnik Instituta za 
kriminološka i sociološka istraživanja.
Iako se to već dugo praktikuje u Makedoniji, Hrvatskoj, CG i većini evropskih 
zemalja, Srbija je izuzetak. Kod nas je za dobijanje dozvole dovoljno proći 
obuku rukovanja, biti punoletan, neosuđivan niti u sudskom procesu, kao i 
poslovno sposoban.
Međutim, Dobrivoje Radovanović tvrdi da se u državnim službama dugo 
raspravljalo o tome da li je lekarski pregled neophodan, ali da je prevagnulo 
suprotno mišljenje.
- Većina je smatrala da je od toga bitnije da budući korisnik prođe obuku za 
korišćenje oružja. Bez obzira što su te odluke donete kada smo živeli u donekle 
mirnijem društvenom sistemu, nadležni su morali da učine sve da vatreno oružje 
ne dođe u ruke lečenih psihičkih bolesnika. Neko je u tom procesu zatajio i taj 
mora da odgovara - kaže Radovanović.

„To nije naš posao“
Kada smo se obratili MUP-u da nam dostavi podatke od javnog značaja koji se 
tiču broja i tipova registrovanog oružja u Srbiji, nakon tri dana čekanja 
dobili smo slikovit odgovor njihovog PR-a:
- Dostavila sam dopis nadležnim službama, ali oni imaju svoja posla i nije im u 
opisu radnog mesta da sarađuju s medijima (predstavnicima javnosti, prim. aut.) 
tako da ne znam kada će odgovoriti - odgovara osoba koja bi trebalo da sarađuje 
s medjima.
I sve do masovnog ubistva u Jabukovcu se ćutalo o „jednostavnosti“ procedure za 
dobijanje dozvola. Tek posle ovog krvavog pira Dragan Jočić, ministar policije, 
odlučio je da pooštri mere i, napokon, uvede neophodne preglede kod psihijatra 
i psihologa. Radovanović, međutim, smatra da lekarski pregledi nisu dovoljni.
- Takve kontrole se rade povremeno, a između dva pregleda čovek može potpuno da 
poludi. Baš zato je neophodna saradnja građana s policijom, jer oni u svom 
okruženju primećuju i ono što bi psihologu moglo iz raznih razloga da promakne 
- objašnjava Radovanović.
Daleko veću potrebu za ovom vrstom neformalne saradnje pokazuje i činjenica da 
bi tako policija lakše dolazila do velikog broja nelegalnog oružja. A procene 
kažu da na svaku od 1.103.300 legalnih cevi, dolazi makar dve nelegalne. Tako, 
kaže Zlatko Nikolić, kroz našu zemlju zapravo cirkuliše više od tri miliona 
ubojitih komada različitih kalibara. Kada tu cifru uporedimo s brojem punoletne 
populacije u Srbiji (6.652.105), ispada da na svakog drugog građanina ide po 
jedna smrtonosna cev. I to je, nažalost, samo donji minimum!
S Nikolićem se slaže i Dobrivoje Radovanović, koji još dodaje da je ta cifra 
verovatno i veća, pa da je gotovo svako drugo domaćinstvo opremljeno vatrenim 
oružjem. Inače, u Srbiji se godišnje dogodi između 60 i 70 ubistava ovim 
naoružanjem, a poređenja radi, čak 80 odsto svih krivičnih dela koja spadaju u 
red najtežih i društveno najopasnijih počinjeno je oružjem u nelegalnom posedu.

Lovci i puške
Iako u Srbiji postoji oko 456.000 lovačkih pušaka, broj registrovanih lovaca je 
daleko manji - 90.000. Jedna od tih pušaka je prošle nedelje je usmrtila 
devetoro ljudi. U Lovačkom savezu Srbije kažu da je za dobijanje dozvole 
neophodno da osoba ne bude osuđivana, da položi lovački ispit i obuku za 
rukovanje.
- U svim zemljama zdravstveni pregledi su normalna stvar i naša je preporuka da 
se to što pre uvede - kaže Aleksandar Ćeranić, viši lovni savetnik.
O tome zašto ljudi posežu za nabavljanjem ilegalnog oružja Nikolić kaže da u 
nesigurnim i neuređenim sredinama, poput naše, ljudi strah pokrivaju 
naoružavanjem. On to poredi sa zatvorskim sredinama i osećajem nesugurnosti 
koji fizički ili moralno slabiji zatvorenici pokazuju.
- Ista pravila važe i za slobodne, samo što je u zatvorima opasnost i 
nesigurnost više koncentrisana. Oni slabiji znaju da su ugroženi, pa strah 
eliminišu naoružavanjem - smatra Nikolić, i dodaje da na srpskom crnom tržištu 
oružja, pištolja s kratkim cevima kojima su izbrisani serijski brojevi ima u 
izobilju. Toliko skladištenje ilegalnog vatrenog naoružanja posledica je 
decenija ratovanja, razvijene korupcije i kriminala. I u tim okolnostima, kaže 
Nikolić, razlog naoružavanja je bio strah za život. Sada na državnim službama 
ostaje da uspeju to da iskorene
http://www.blic.co.yu



                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште