U Srbiji legalno 1.103.300 komada vatrenog oružja, nelegalno preko tri miliona
Svako drugo domaćinstvo je naoružano Autor: Irena Radisavljević | 05.08.2007 - 00:01 Svako drugo domaćinstvo je naoružano Masovnih ubistava bi, nažalost, moglo da bude sve više. Ona polako, ali sigurno dolaze i u Srbiju. Višestruka ubistva u kojima stradaju nedužne osobe zapravo su nuspojava tranzicije, koja je primećena u većini sada već razvijenih zemljama. Da bi se to sprečilo, nije dovoljno samo uvesti povremene psihološke preglede, već uspostaviti saradnju policije i građana koji bi prijavljivali sumnjivce. To je, ipak, u Srbiji prilično daleko - rekao je za „Blic nedelje“ kriminolog Dobrivoje Radovanović. Najveća zaplena Tokom akcije „Sablja“ sprovedene 2003. godine oduzet je do sada najveći broj nelegalnog oružja. Tada je, prema saopštenju Dušana Petrovića, ondašnjeg ministra policije, oduzeto oko 10.000 komada oružja, a građani su samoinicijativno predali 35.304 ubojite cevi. U istom periodu podneto je i 23.484 prijave za legalizaciju, ali prema rečima kriminologa Dobrivoja Radovanovića, ona baš i nije uspela, i to zbog nimalo jednostavne procedure legalizovanja. Svirepi zločin nadomak Negotina u kome je iz lovačke puške psihičkog bolesnika Nikole Radosavljevića mučki smaknuto devetoro ljudi otvorio je pitanje odgovornosti države koja nije obavezala vlasnike oružja da prilikom traženja dozvole prilože i lekarsko uvrenje. - To je moralo da se uradi još pre sto godina, a doskoro sam bio ubeđen i da je nužno. Potpuno je sumanuto da za vozačku imate zdravstveni pregled, a za smrtonosno oruzje ne - kaže dr Zlatko Nikolić, savetnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. Iako se to već dugo praktikuje u Makedoniji, Hrvatskoj, CG i većini evropskih zemalja, Srbija je izuzetak. Kod nas je za dobijanje dozvole dovoljno proći obuku rukovanja, biti punoletan, neosuđivan niti u sudskom procesu, kao i poslovno sposoban. Međutim, Dobrivoje Radovanović tvrdi da se u državnim službama dugo raspravljalo o tome da li je lekarski pregled neophodan, ali da je prevagnulo suprotno mišljenje. - Većina je smatrala da je od toga bitnije da budući korisnik prođe obuku za korišćenje oružja. Bez obzira što su te odluke donete kada smo živeli u donekle mirnijem društvenom sistemu, nadležni su morali da učine sve da vatreno oružje ne dođe u ruke lečenih psihičkih bolesnika. Neko je u tom procesu zatajio i taj mora da odgovara - kaže Radovanović. „To nije naš posao“ Kada smo se obratili MUP-u da nam dostavi podatke od javnog značaja koji se tiču broja i tipova registrovanog oružja u Srbiji, nakon tri dana čekanja dobili smo slikovit odgovor njihovog PR-a: - Dostavila sam dopis nadležnim službama, ali oni imaju svoja posla i nije im u opisu radnog mesta da sarađuju s medijima (predstavnicima javnosti, prim. aut.) tako da ne znam kada će odgovoriti - odgovara osoba koja bi trebalo da sarađuje s medjima. I sve do masovnog ubistva u Jabukovcu se ćutalo o „jednostavnosti“ procedure za dobijanje dozvola. Tek posle ovog krvavog pira Dragan Jočić, ministar policije, odlučio je da pooštri mere i, napokon, uvede neophodne preglede kod psihijatra i psihologa. Radovanović, međutim, smatra da lekarski pregledi nisu dovoljni. - Takve kontrole se rade povremeno, a između dva pregleda čovek može potpuno da poludi. Baš zato je neophodna saradnja građana s policijom, jer oni u svom okruženju primećuju i ono što bi psihologu moglo iz raznih razloga da promakne - objašnjava Radovanović. Daleko veću potrebu za ovom vrstom neformalne saradnje pokazuje i činjenica da bi tako policija lakše dolazila do velikog broja nelegalnog oružja. A procene kažu da na svaku od 1.103.300 legalnih cevi, dolazi makar dve nelegalne. Tako, kaže Zlatko Nikolić, kroz našu zemlju zapravo cirkuliše više od tri miliona ubojitih komada različitih kalibara. Kada tu cifru uporedimo s brojem punoletne populacije u Srbiji (6.652.105), ispada da na svakog drugog građanina ide po jedna smrtonosna cev. I to je, nažalost, samo donji minimum! S Nikolićem se slaže i Dobrivoje Radovanović, koji još dodaje da je ta cifra verovatno i veća, pa da je gotovo svako drugo domaćinstvo opremljeno vatrenim oružjem. Inače, u Srbiji se godišnje dogodi između 60 i 70 ubistava ovim naoružanjem, a poređenja radi, čak 80 odsto svih krivičnih dela koja spadaju u red najtežih i društveno najopasnijih počinjeno je oružjem u nelegalnom posedu. Lovci i puške Iako u Srbiji postoji oko 456.000 lovačkih pušaka, broj registrovanih lovaca je daleko manji - 90.000. Jedna od tih pušaka je prošle nedelje je usmrtila devetoro ljudi. U Lovačkom savezu Srbije kažu da je za dobijanje dozvole neophodno da osoba ne bude osuđivana, da položi lovački ispit i obuku za rukovanje. - U svim zemljama zdravstveni pregledi su normalna stvar i naša je preporuka da se to što pre uvede - kaže Aleksandar Ćeranić, viši lovni savetnik. O tome zašto ljudi posežu za nabavljanjem ilegalnog oružja Nikolić kaže da u nesigurnim i neuređenim sredinama, poput naše, ljudi strah pokrivaju naoružavanjem. On to poredi sa zatvorskim sredinama i osećajem nesugurnosti koji fizički ili moralno slabiji zatvorenici pokazuju. - Ista pravila važe i za slobodne, samo što je u zatvorima opasnost i nesigurnost više koncentrisana. Oni slabiji znaju da su ugroženi, pa strah eliminišu naoružavanjem - smatra Nikolić, i dodaje da na srpskom crnom tržištu oružja, pištolja s kratkim cevima kojima su izbrisani serijski brojevi ima u izobilju. Toliko skladištenje ilegalnog vatrenog naoružanja posledica je decenija ratovanja, razvijene korupcije i kriminala. I u tim okolnostima, kaže Nikolić, razlog naoružavanja je bio strah za život. Sada na državnim službama ostaje da uspeju to da iskorene http://www.blic.co.yu Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
