Kompromis je neminovan

Milenko Marković
Od predstojećih pregovora Beograda i Prištine o budućnosti Kosova svet očekuje 
da zaista budu suštinski i konačno dovedu do nekog racionalnog ishoda. Bitno je 
da se shvati da novi pregovori nastaju kao izraz stvarne potrebe za pravim 
pregovorima koji to nisu bili u vreme Miloševića, u Rambujeu, ili u vreme 
Ahtisarija kada su više ličili na diktat unapred smišljenog ishoda, nego na 
pregovore ravnopravnih partnera. Da bi doista bili "suštinski" budući pregovori 
morali bi da ispune nekoliko preduslova: da na pregovaračkom stolu budu 
ravnopravno zastupljene opcija nezavisnosti i sve druge opcije, da se ne 
prejudicira nijedno rešenje, da se vode uz nepristrasno međunarodno 
posredovanje, da nisu vremenski oročeni i da su lišeni pretnji silom.
Kao prvo, nema racionalnog opravdanja za kategoričke stavove srpske strane koja 
odbacuje svaki razgovor o nezavisnosti Kosova, ali ni za tvrdokorne stavove 
albanske strane koja za Kosovo ne prihvata nijedno drugo rešenje osim 
nezavisnosti. Aktuelna vlast u Srbiji veoma bi dobila u očima svetske javnosti, 
ako bi u predstojećim pregovorima prvi put bila otvorena i za tu opciju, ne 
zato što - kako neki evropski zvaničnici misle - Srbiju treba kazniti zbog 
prethodne Miloševićeve politike prema Kosovu, već zato što je nezavisnost 
Kosova jedno od legitimnih zahteva, ali ne i jedino, i ne po zamisli kosovskih 
Albanaca. Suštinsko pitanje nije da li nezavisno Kosovo već kakva nezavisnost 
Kosova - da li kao još jedna nacionalna država albanskog naroda na Balkanu, što 
nije prihvatljivo, ili kao zajednička država dvaju ravnopravnih naroda, 
albanskog i srpskog, što bi trebalo da je prihvatljivo svim zainteresovanim 
stranama. To bi bila jedna atipična federalna država,!
  na izvestan način utemeljena i u istoriji dvaju naroda, jer Kosovo je oduvek 
bilo ne samo srpsko već i albansko. Federalno rešenje kosovskog problema moglo 
bi da omogući proces istorijskog pomirenja Srba i kosovskih Albanaca, susedne 
države mogle bi se bezbednije osećati i konačno, takvo rešenje predstavljalo bi 
dobru osnovu procesima evropske integracije. Štaviše, federalno koncipirana 
multikulturna država mogla bi biti model za slične komplikovane slučajeve u 
svetu.


NEPRISTRASNI POSREDNICI
Federalno Kosovo ne mora da povlači nužno i promenu državnih granica Srbije. 
Ono je moguće da se nađe u konfederalnom odnosu sa Srbijom, da ima sedište u 
UN, ali bez narušavanja teritorijalnog integriteta Srbije - nešto poput statusa 
Belorusije i Ukrajine u bivšem Sovjetskom Savezu. Nema razloga za bojazan od 
eventualnog napuštanja konfederacije od strane Kosova, jer bi za takvu odluku 
bila neophodna saglasnost srpske zajednice kao konstitutivnog činioca kosovske 
federacije.
Zato nam se čini da ideja konfederacije, koja se ovih dana pojavila i u Evropi, 
i nije takva "besmislica" kako ju je okarakterisao premijer Koštunica. Pre bi 
se moglo reći da je dobrodošla "osmislica" za Srbiju, s obzirom u kakvoj se 
pregovaračkoj poziciji nalazi. Ali je pitanje nije li se možda i zakasnilo s 
tom idejom.
Posrednička uloga međunarodne zajednice od presudne je važnosti za uspeh ovih 
pregovora. Umesto da favorizuje stavove jedne strane, ona bi trebalo da koristi 
sav svoj ugled da privoli pregovarače da izlaze iz ukopanih pozicija i idu u 
susret uzajamnim kompromisima. Jer kompromis nije primoravanje jedne strane da 
prihvati stanovište druge strane u sukobu, već traganje za rešenjem koje bi 
moglo da bude prihvatljivo za obe strane. Veliki uspeh međunarodne zajednice u 
tom smislu bio bi, ukoliko bi izdejstvovala da se osim šatl-diplomatije povedu 
i direktni pegovori između Beograda i Prištine.
S tim u vezi, veoma je značajno da se pregovori vremenski ne ograničavaju. Jer 
već sada albanska strana shvata četvoromesečni rok za pregovore, samo kao 
odlaganje nezavisnosti kojoj, po njenom shvatanju, nema alternative. Jedino 
vremensko merilo ili uslov treba da bude onoliko vremena koliko je neophodno da 
se pronađe održivo rešenje za budućnost Kosova.


MANJINE I SAMOOPREDELJENJE
Srpska vlast bi morala ovoga puta da ulazi u pregovore bez insistiranja na 
spornim stavovima i prevaziđenim pogledima na nacionalno pitanje. Recimo, veoma 
je tvrd stav reći da su kosovski Albanci manjina i da oni kao i sve druge 
manjine u svetu nemaju pravo na svoju državu. Formalnopravno možda je tako, ali 
sa istorijskog, političkog, geografskog itd. stanovišta, ne može se 
izjednačaviti milion i osamsto hiljada kosovskih Albanaca sa, recimo, 
četrdesetak hiljada Slovaka. Nije isto raštrkanost ili etnička kompaktnost neke 
manjinske nacionalnosti. Te osobenosti kosovskih Albanaca priznavane su i u 
bivšoj SFRJ. Kosovo u toj državi nije bila federalna jedinica, na šta se danas 
neosnovano pozivaju albanski separatisti, ali je kao deo države Srbije 
predstavljalo i elemenat federalizma. Iz te nacionalne zajednice imali smo u 
sistemu rotirajuće vlasti, i predsednika jugoslovenske države.
Najzad nije sasvim tačna ni tvrdnja da Ujedinjene nacije kategorički ne 
dozvoljavaju nacionalnim manjinama pravo na samoopredeljenje. Ako je nekoj 
nacionalnosti ugrožena samobitnost, ako ne može drukčije da se zaštiti od 
državnog terora većinske nacije, nijedan organ UN ne bi bio protiv takvog 
rešenja. Srbija sa sasvim drugom argumentacijom treba da se suprotstavi ne 
ideji nezavisnosti kao takvoj, već nezavisnosti kojom se implementira još jedna 
albanska nacionalna država na Balkanu. Nema ozbiljnog razloga za nezavisnost 
Kosova na etničkom principu osim što je obećana od strane SAD. To obećanje 
moglo je imati nekog rezona pod uslovom da je u Srbiji na vlasti Slobodan 
Milošević. Ili ako se veruje da i postmiloševićevska vlast ugrožava nacionalnu 
samobitnost i samostalnost kosovskih Albanaca. Ali, onda bi teško bilo razumeti 
zašto se Srbija pod tom istom vlašću prima u Partnerstvo za mir i zašto se 
uveliko otvaraju vrata za njen prijem u članstvo Evr!
 opske unije.


VID KAŽNJAVANJA
Najlošije bi bilo ako bi se nezavisnost Kosova tretirala kao vid kažnjavanja 
Srbije zbog politike Miloševićevog režima. Nijedna zemlja nije kažnjavana 
oduzimanjem dela teritorije, mada ima primera i drastičnijih kršenja 
nacionalnih prava (Turska, na primer). Ali, ako neko smatra da Povelja UN 
sadrži i takvu pravnu normu, nju, u svakom slučaju, može izricati i 
primenjivati samo SB i Generalna skupština UN, a ne bilo koja pojedinačna 
zemlja ili grupacija svetskih sila.
Od bitnog je značaja za budući tok pregovora o Kosovu kakvu će ulogu odigrati 
Evropska unija. Hoće li njena uloga biti jača u rešavanju kosovskog problema 
nego što je bila na počecima rešavanja jugoslovenske krize? Ne samo što je 
Kosovo najviše njen problem, već i zato što ona ima najviše iskustva u 
rešavanju manjinskih problema. Međutim, njena pozicija je više nego delikatna. 
Ona mora da izražava svoje stavove ne narušavajući strateško partnerstvo sa 
Amerikom i ne kvareći odnose s Rusijom. S druge strane, ne može joj biti 
svejedno koje će snage u Srbiji odnositi prevagu - demokratske ili 
nacionalističke. Njoj pedstoji da prevazilazi razlike o tome da li treba 
povezivati ili tretirati odvojeno proces rešavanja statusa Kosova i ulaska 
Srbije u Evropsku uniju, da li to rešenje treba da ima pečat Saveta bezbednosti 
UN, ili se ono može donositi i bez njega. Drukčije rečeno - da li je Srbija 
podobna za Evropsku uniju koja zvanično, podržava Ahtisa!
 rijev plan o "nadziranoj nezavisnosti" Kosova, a koji Srbija decidirano 
odbacuje? Morala bi da prevazilazi i vrednosni kliše po kojem je Srbija 
okrenuta demokratskoj budućnosti ili nacionalističkoj prošlosti u zavisnosti od 
toga da li priznaje ili ne priznaje nezavisnost Kosova. Takav pristup 
"ili-ili", ne pruža mogućnosti za racionalna rešenja, već je pretpostavka za 
stvaranje novih konfliktnih situacija u Evropi i svetu uopšte. Stoga je od 
presudnog značaja koliko će u Evropskoj uniji preovladavati stanovište da njenu 
podršku može imati samo kompromisno rešenje za Kosovo koje bude usvojeno u 
Savetu bezbednosti, a ne mimo njega. Autor je član Foruma za međunarodne odnose 
Evropskog pokreta u Srbiji

http://www.danas.co.yu/


                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште