Politika <http://www.novinar.de/category/politika/> , Aktuelno <http://www.novinar.de/category/aktuelno/> | 20. avgust 2007. Momir <http://www.novinar.de/2007/08/20/momir-lazicdindica-ubili-amerikanci-zvezdan-je-nevin.html> Lazić:Đinđića ubili Amerikanci, Zvezdan je nevin Dr. Zoran Đinđić <http://www.novinar.de/wp-content/uploads/2007/08/zoran-djindjic.thumbnail.jpg> Dr. Zoran Đinđić Premijer ubijen zbog Kosmeta, Sartida, preleta aviona za Irak i JSO. Književnik Momir Lazić kaže da je suđenje za ubistvo Zorana Đinđića „velika farsa, iza koje se kriju oni koji znaju da su ga ubili Amerikanci“. – Amerikanci su imali više motiva: Kosovo i Metohija, zabrana preleta američkih aviona na putu za Irak, „Sartid“, koji Đinđić nije hteo da proda Amerikancima i želja da se rasformira JSO, najjača vojno-policijska struktura u Srbiji. Oni su ga doveli na vlast i posle ubili, a određen broj njegovih saradnika to zna. Ubica Đinđića je došao, obavio posao i vratio se nazad, a Zvezdan Jovanović i ostali su nevine žrtve, kojima se pokriva ubistvo. Ja sam ubeđen da majka Zorana Đinđića zna celu pozadinu slučaja – smatra Lazić. V. M, PRAVDA, Đinđić ubijen zbog Sartida Dragaš: Pokojni premijer odbio je da proda smederevsku železaru Amerikancima. Đinđića su izveli na streljanje, a ministri i novi premijer odmah su izvršili prodaju. Kada je neko u žalosti, ne bavi se biznisom, kaže Branko Dragaš Iz Pensilvanije je otišlo 552 miliona dolara namenjenih za kupovinu „Sartida“, a u Srbiju je stiglo samo 21,3 miliona Smederevska železara „Sartid“ mogla je da bude prodata za najmanje 500 miliona dolara, a ne 21,3 miliona. Da Zoran Đinđić nije ubijen, kompanija ne bi ni bila prodata tako jeftino jer se pokojni premijer usprotivio prodaji Amerikancima – tvrdi u izjavi za „Pravdu“ ekonomista Branko Dragaš.On podseća da je „Sartid“ prodat u vreme vanrednog stanja odmah nakon ubistva Đinđića i kaže da „nije reč o slučajnosti“. Iskoristili priliku– Da nije ubijen, ne bi uspeli u svojoj nameri. Đinđića su izveli na streljanje, a ministri i novi premijer koji su bili u dubokoj žalosti imali su i duboke interese da odmah izvrše prodaju. Kada je neko u žalosti ne bavi se biznisom, a oni čak nisu sačekali da se situacija malo slegne nego su se odmah okoristili novonastalom situacijom – podseća Dragaš koji je izrazio zadovoljstvo što je ova afera počela da se razotkriva. On tvrdi da je prodaja „Sartida“ jedna od najvećih korupcionaških afera u našoj zemlji. I Savet za borbu protiv korupcije sa Vericom Barać na čelu, bavio se spornom prodajom „Sartida“ američkom „Ju Es stilu“ i zaključio da je na delu bila velika korupcija. – Prema mojim izvorima, iz Pensilvanije je otišlo 552 miliona dolara namenjenih za kupovinu „Sartida“, a u Srbiju je stiglo samo 21,3 miliona. Za tu cenu prodato je svih pet „Sartidovih“ fabrika, a samo fabrika belog lima u Šapcu vredi oko 120 miliona dolara. To pokazuje koliko su oni nisko otišli prilikom privatizacije. Ceo dug „Sartida“ od 1,7 milijardi dolara je prenet na državu. Fabrika je prodata iz stečaja, po nalogu tadašnje Vlade tako da su za ovaj zločin odgovorni premijer i svi ministri – objašnjava Dragaš. On kaže da su poverioci „Sartida“ bili spremni da svoj dug konvertuju u akcije što bi bilo mnogo povoljnije za državu. FBI zainteresovan– Država bi dugove pretvorila u akcije i „Sartid“ bi postao akcionarsko društvo, a sigurno je da bi se poverioci nagodili sa radnicima i penzionerima. Umesto toga Vlada Srbije je fabriku koja vredi oko 500 miliona dolara prodala za 21,3 miliona. Smatram da je bila ogromna korupcija u kojoj je učestvovao vrh države zajedno sa predstavnicima američke diplomatije. Naša policija treba da se poveže sa FBI u Americi jer je sigurno da su i oni zainteresovani da se sve razreši – uveren je Dragaš. Inače, marta 2002. godine tadašnji generalni direktor „Sartida“ Živomir Novaković i predsednik kompanije „Ju Es stil“ Košice sklopili su sporazum o saradnji dve kompanije. Potpisivanju ugovora su prisustvovali premijer Zoran Đinđić, ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović i ambasador SAD u Beogradu Vilijam Montgomeri. Ipak, saradnja smederevskog giganta sa slovačkom filijalom „Ju Es stila“ nije donela neke koristi, jer je „Sartid“ ipak uvučen u stečaj, a njegova imovina prodata je 31. marta 2003. godine kao stečajna masa upravo američkoj kompaniji za preradu čelika. U jeku vanrednog stanja, kada su svi mediji bili strogo pod kontrolom tadašnjeg Biroa za komunikacije Vlade Srbije, u medijima je jedva provučena informacija da je prodat „Sartid“. Izvor „Pravde“ iz policije kaže da su pripreme za prodaju „Sartida“ vršene duže vreme unazad, ali da je čudno što je firma prodata baš u vreme vanrednog stanja. – U pitanju je posao meren milijardama dolara. Samo dug koji je država preuzela na sebe iznosi 1,7 milijardi. Za te pare nekom bi se isplatilo čak i ubiti premijera – kaže on. __._,_.___ <http://geo.yahoo.com/serv?s=97476590/grpId=11562106/grpspId=1705172237/msgId=12852/stime=1187629477> http://www.novinar.de/
