RUSKI IZBORI ODLAŽU REŠENJE ZA KOSOVO?
http://www.gradjanski.co.yu/pic/isprekidana4.gif Novinar: B. Despotović, Fotoreporter: http://www.gradjanski.co.yu/pic/isprekidana4.gif http://www.gradjanski.co.yu/lib/cSmanjenaSlikaDana.php?sIzvor=/cms/mestoZaUploadFajlove/vejvoda_193.jpg&umanji4=1NOVI SAD – Sledećeg četvrtka u Beču počinju pregovori koje će predvoditi predstavnička trojka Kontakt grupe i posle kojih bi konačno trebalo da se nađe rešenje za budući status Kosova. Prethodnih nedelja bilo je mnogo reči o tome da li Beograd i Priština mogu naći kompromisno rešenje i da li se, recimo, može dogoditi da se dogovore o podeli Kosova, ili možda o formiranju konfederacije. Izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju i bivši savetnik za spoljnu politiku pokojnog premijera Zorana Đinđića Ivan Vejvoda kaže za GL da je sada teško reći kakvo će to rešenje biti, ali da je sve manje moguće da će biti podele. Podela Kosova više nije opcija – Ambasador Išinger rekao je da podela više nije na kartama, jer su se tome suprotstavile pregovaračke strane i u Beogradu i u Prištini. Govori se o korekciji granica, o nekoj administrativnoj korekciji. Ne mora to biti podela, ali može biti nešto što će uzeti u obzir trenutnu realnost da je severni deo Kosova nešto drugo od središnjeg i južnog dela. Čini se da je ova varijanta s konfederacijom isto malo verovatna, mada se pominjala. Mislim da su oni koji su izvana upućeni na to da pomognu da se nađe kompromis, u htenju da se postigne to rešenje, izneli na sto razne varijante koje su bile moguće u drugim nekim sličnim situacijama. Šta će se od svega toga na kraju naći u završnom papiru koji će 10. decembra ići generalnom sekretaru zaista je sada teško reći, jer razgovori nisu ozbiljno ni počeli. Mislite li da Beograd i Priština mogu sami postići neko kompromisno rešenje, ili će to rešenje naći pregovaračka trojka pa kasnije i njih naterati da ga prihvate? – Čini mi se da ukoliko sami Beograd i Priština ne predlože nešto trojki, pa da ona kaže: evo, dve strane su se same dogovorile, onda će trojka sama predložiti neke moguće varijante. Verovatno će obema stranama reći da vide šta je od ponuđenog realno, s obzirom na to da ova situacija nerešenog statusa ne može ići u neku beskonačnost. Mogu li pregovori trajati duže od 120 dana? – Mogu trajati duže. Jasno je da postoji taj tvrdi rok – 10. decembar, kad generalnom sekretaru UN mora ići prvi izveštaj o tome šta se postiglo, ali sigurno se to može produžiti za još neko vreme, ali ne u nedogled. Verovatno se teži tome da se pre sledećeg leta nađe neko rešenje, i to unutar UN i Saveta bezbednosti. Mislim da će rešenje možda sačekati april ili maj sledeće godine. Postoje neki nagoveštaji da će se čekati završetak predsedničkih izbora u Rusiji, koji se održavaju 9. marta. Priče o NATO državi su kontraproduktivne Ova priča pojedinih ministara o NATO državi na Kosovu, da li je to nova strategija da se dodatno podbuni Rusija? – Iskreno rečeno, ja ne razumem ako je to neka strategija. To je krajnje kontraproduktivno za našu zemlju i za naše nacionalne interese. S obzirom na to da smo mi evropska zemlja, da težimo ulasku u EU i da budemo deo tog kolektivnog bezbednosnog sistema koji je evroatlantski. Mora se podvući da se na Kosovu nalaze grčke, slovenačke, češke, slovačke, bugarske i rumunske trupe i da je najmanje američkih – oko 1.300 od tih 17.000 vojnika. Frenk Vizner je nekoliko puta ponovio da Ahtisarijev plan nije mrtav i da bi on mogao ponovo postati aktuelan ako pregovori propadnu. Da li je to, možda, i želja Amerikanaca u ovom procesu? – Bez obzira na to šta ambasador Frenk Vizner rekao i mislio, kompromis će biti pronađen u okviru trojke. Među njima mora biti saglasnosti o tome šta je za njih realno. Onda će i Beograd i Priština naći rešenje koje će najviše pospešiti njihov ekonomski razvoj i uključenje u evropske odnosno evroatlantske procese. S druge strane, taj plan je jedan veliki dokument, koji ide u detalje oko toga kako treba zaštititi položaj SPC, svetinja, manastira. Predviđa razne oblike u praksi lokalne samouprave, obrazovanja, sudstva, policije, pravosuđa, itd. Znači, u tom smislu to više nije Ahtisarijev plan, ali elementi koji su tu nađeni ne mogu se ponovo izmisliti. Ne verujem da će biti nasilja na Kosovu General Kater je najavio moguće nerede na Kosovu ako ne bude postignut dogovor. Da li je to poruka Srbiji da mora spustiti gard i prihvatiti neko rešenje? – Ne verujem da je to poruka niti da se general Kater obraća Srbiji, on se obraća celom regionu i govori o tome kako se što pre treba naći jedno rešenje, jer to otvara jednu izvesniju sutrašnjicu za sve građane ovog regiona. On kao komandant tih 17.000 vojnika i kao ozbiljan strateg i taktičar mora, naročito posle onoga što se dogodilo marta 2004. i onog nasilja prema srpskom stanovništvu, uzeti u obzir sve moguće scenarije i razmatrati tu varijantu i pribojavati se da, ukoliko ne dođe do nekakvog rešenja, to može podignuti tenziju. Zoran Dragišić je za naš list izjavio da bi u slučaju ofanzive Albanaca na Kosovu i Vojska Srbije mogla reagovati da zaštiti Srbe na severu. On kaže da to možda ne bi bio legalan potez, ali da bi svakako bio legitiman. Kakvo je vaše mišljenje? – Mislim da nasilja uopšte neće biti. Hipotetički je sve moguće, pa i zamišljati da mogu izbiti sukobi. Ali, čini mi se da je u sklopu serije mogućih scenarija to najmanje verovatno. Ne zaboravite da su naš predsednik i premijer, a i ministar odbrane i načelnik Generalštaba u nekoliko navrata govorili da se neće ići u rat oko ovoga i da će se koristiti sva raspoloživa diplomatska i institucionalna sredstva da bi se našlo rešenje. Od toga treba poći, ali, naravno, mora se otvorenih očiju gledati i treba suditi na osnovu okolnosti i svega što se dogodilo od devedesetih naovamo, kad je sukob i počeo. http://www.gradjanski.co.yu/navigacija.php?vest=7269&naslovna=1
<<image001.gif>>
<<image002.jpg>>
