Uloga Kolina Pauela u prodaji „Sartida“
Državni sekretar SAD je Srbiju posetio 1. aprila 2003, samo dan po potpisivanju ugovora o prodaji „Sartida“. - Da li je cena od 23 miliona dolara realna? Da li bi trebalo da još malo razgovaramo o tome - pitao je vladin službenik. - Ne, nema potrebe. Da li jednoglasno prihvatamo? - pitao je Labus. Ni Đelić, ni Dinkić, ni bilo ko drugi u kancelariji na Trgu Nikole Pašića nije ima ništa protiv Glas ekskluzivno otkriva kako je posle višemesečnih pregovora „Sartid“ ekspresno prodat za samo tri dana. U petak, 28. marta 2003, na večernjem sastanku u Agenciji za sanaciju, likvidaciju i stečaj banaka, doneta je jednoglasna odluka tadašnjeg potpredsednika i ministara srpske vlade o konačnoj prodaji „Sartida“, u ponedeljak su potpisani svi ugovori, što je raskošno proslavljeno. U utorak, 1. aprila, u iznenadnu posetu Beogradu došao državni sekretar SAD Kolin Pauel. Pohvalio je Srbe za doprinos demokratiji, reformama i odleteo za Tursku. Ovako, ukratko, izgleda siže tri sudbonosna dana za prodaju jedine srpske železare. O sudskim odlukama, dokumentima, datiranju, antidatiranju, odgovornosti najviših državnih funkcionera i pravosuđa od tada se raspravlja na svakih nekoliko meseci. Bez epiloga. Glas posle opsežnog istraživanja, u sledećih nekoliko dana, otkriće sve relevantne detalje o ovoj aferu bez presedana. Afera „Sartid“ počela je skoro odmah po potpisivanju ugovora o prodaji ovog koncerna crne metalurgije američkom Ju-Es stilu. I danas, posle više od četiri godine, srpska javnost ne zna detalje pod kojima se odigrao ovaj „istorijski“ posao. Sagovornik Glasa, jedan od visokih funkcionera Vlade Srbije u vreme dok je premijer bio Zoran Đinđić, za naš list otkriva sve nepoznanice vezane za prodaju „Sartida“. U narednih nekoliko dana Glas će otkriti kako je Ju-Es stil uopšte dobio prevagu nad ostalim konkurentima, kako je decenijama sistematski uništavana najveća železara SFRJ, kako je u vreme sankcija „Sartid“ bio zlatna koka za nekoliko istaknutih državnih funkcionera i njihovih zaštitnika u tajnim službama i politici, kako su nastajali astronomski dugovi „Sartida“ i kako su vraćani, kome je sve prodaja „Sartida“ bila važna kao strateški posao od kojeg zavisi budućnost još krhke srpske demokratije, i konačno - kako je „Sartid“ prodat. Ko je sve bio umešan u pregovore, ko se još interesovao za kupovinu i pod kojim uslovima, šta je tačno prodato i za koliko novca, koje banke su se ovajdile, a koje ne, šta je ostalo državi, a šta je zaista Ju-Es stil dobio ovom kupovinom... Ono što je nesporno jeste da je ugovor između Ju-Es stil i „Sartida“a. d. u stečaju potpisan 31. marta 2003. Srbija je bila u vanrednom stanju, „Sablja“ je kosila i levo i desno, a glavna vesta bila su mnogobrojna hapšenja pripadnika raznih klanova. Novinari su informacije dobijali na brifinzima, što, po samoj prirodi vanrednog stanja, nikome nije ni bilo čudno. Malo ko je, međutim, povezao dolazak tadašnjeg državnog sekretara SAD Kolina Pauela u Srbiju sa prodajom „Sartida“. Objavljeno je da je Pauel posetio udovicu premijera Ružicu Đinđić, izjavio saučešće, podržao demokratiju, reforme i borbu protiv organizovanog kriminala. Državni sekretar je Srbiju posetio 1. aprila 2003. Samo dan po potpisivanju ugovora o prodaji „Sartida“ - seća se naš sagovornik koji iz razumljivih razloga nije želeo da bude imenovan. Odluka o konačnoj prodaji „Sartida“ u stečaju doneta je u petak, 28. marta 2003. Tada su svi važni činioci, državni i pravosudni funkcioneri pozvani na hitan sastanak u Agenciju za sanaciju, likvidaciju i stečaj banaka. Božidara Đelića, Mlađana Dinkića i mnoge druge iz samog vrha države pozvao je predsednik Saveta Agencije, tada potpredsednik vlade - Miroljub Labus. Lokacija: sedište Agencije na Trgu Nikole Pašića (kasnije sedište Eksim, potom HVB banke). Vreme 20 sati. Nikome od pozvanih nije bilo čudno što se tako važan sastanak saziva u nedoba, što je tako hitan... U petak uveče, relativno brzo, predsedavajući Saveta Agencije i samog sastanka ukratko je izložio temu, cilj i svrhu ovog okupljanja - Ugovor o prodaji Sartida mora hitno da se potpiše. Niko od prisutnih nije imao zamerki, niti je šta pitao. Osim jednog, tada ne visoko pozicioniranog službenika. Glas je imao uvid u jednu (možda i jedino sačuvanu) kopiju zapisnika sa ovog sastanka, a nesporno najvažniji detalj je samo pitanje već pomenutog funkcionera. Posle uvodnog, naizgled i konačnog izlaganja gospodina Labusa, dama koja je bila neka vrsta konferansijea, pružila je priliku učesniku sastanka da postavi pitanje potpredsedniku vlade. - Da li je cena od 23 miliona dolara realna? Da li bi trebalo da još malo razgovaramo o tome? - pitao je vladin službenik. - Ne, nema potrebe. Da li jednoglasno prihvatamo? - pitao je Labus. Ni Đelić, ni Dinkić, ni bilo ko drugi u kancelariji na Trgu Nikole Pašića nije imao ništa protiv. - Tada se javio problem, tako kasno uveče u Agenciji nije bilo nikoga iz stručnih službi. Niko nije mogao da otkuca ugovor, ni zapisnik, pa je čitav posao prebačen za ponedeljak, 31. mart - nastavlja sagovornik Glasa. Baš vikend između 28. i 31. marta 2003. stvara mnogobrojne nedoumice i sumnje koje traju još danas. Naime, u svi dosadašnji pokušaji javnosti da donekle prokljuvi kako se prodavao „Sartid“ svođeni su manje-više na neka neslaganja u datumima, antidatiranje i nelogičnostima koje su dovele do ovakve odluke, a vezane su za datume. (Zbog toga je pre nekoliko dana Alen Selimović osuđen na pet godina, uslovno, ali Glas će više o nelogičnostima u datumima pisati već sutra). Naravno, u ponedeljak, 31. marta, najpre je potpisan ugovor o prodaji Sartida koji su potpisali tadašnji stečajni upravnik i Tomas Keli, u svojstvu direktora Ju-Es stil „Balkan“, a potom je potpisan i Sporazum između Vlade Srbije i Amerikanaca. Već isto veče, Ju-Es stil je svojski proslavio potpisivanje ugovora, zajedno sa srpskim ministrima, a sutradan, 1. aprila, na surčinski aerodrom sleteo je specijalni avion američke vlade. Državni sekretar Kolin Pauel trebalo je da poseti Tursku, ali u poslednjem trenutku, pošto je obavešten da je ugovor sa Ju-Es stil potpisan, promenio je plan. Doputovao je u Beograd. Od tada nijedan državni sekretar SAD nije posetio Srbiju. Sutra: Prodaja „Sartida“ uništila srpske banke Autor: E. G. <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/70> http://www.glas-javnosti.co.yu/
