Zašto se krije ugovor Vlade Srbije o prodaji Maršalata Amerikancima
Srpskih tri miliona evra za novu ambasadu SAD Uprkos činjenici da Amerikanci nisu uplatili ni simboličnih 600.000 dolara, kao prvu ratu po ugovoru, već tri nedelje raščišćava se lokacija za novo diplomatsko zdanje. Ni mesec dana posle zahteva da se Glasu javnosti stavi na uvid sporni ugovor, iz Direkcije za imovinu se ne oglašavaju Pre dvadesetak dana počeli su radovi na raščišćavanju lokacije bivšeg Maršalata u Topčideru, prodate za novu američku ambasadu. Nedavno je i Skupština grada Beograda usvojila izmene Generalnog plana za tu lokaciju, a radovi su u punom jeku. I sve to uprkos činjenici koju je javno izrekao direktor Direkcije za imovinu Republike Srbije, gospodin Tomić: da su radovi počeli, a da Amerikanci nisu uplatili ni prvu tranšu novca po slovu ugovora koja iznosi simboličnih 600.000 dolara. Jednom rečju, Srbija finansira raščišćavanje ekskluzivne lokacije za potrebe SAD i to - o svom trošku. Troškovi tih poslova dostižu cifru od skoro tri miliona evra! U Direkciji za imovinu Srbije nedeljama uporno ćute i izbegavaju razgovor na temu prodaje 4,2 hektara zemlje (Maršalat i Komandni centar Balkana) od izuzetnog značaja za državu - Amerikancima za gradnju ambasade i drugih pratećih objekata. To se desilo u junu 2005. godine i do današnjeg dana taj ugovor je sakriven od javnosti „iza sedam brava“. I pored uredno poslatog pismenog zahteva za razgovor na ovu temu, sa direktorom Tomićem, njegovim zamenikom Panićem ili nekim drugim iz stručnih službi - odgovora nema! Jednostavno su ostali gluvi i nemi, prepuštajući sekretaricama da kako znaju i umeju eskiviraju dogovor za razgovor! Te na putu su, na odmoru, sastancima, na hitnim konsultacijama u Vladi Srbije i šta sve ne još... Kao da i nisu čuli za skoro svakodnevne vapaje Rodoljuba Šabića, državnog poverenika za dosledno sprovođenje Zakona o dostupnosti svih informacija od javnog značaja iz državnih službi... IZBEGAVANJE NOVINARA SKORO MESEC DANA! Pismeni zahtev za razgovor sa direktorom Direkcije za imovinu Srbije ili njegovim zamenikom ili nekim od stručnih (u tematiku upućenim) saradnikom poslat je iz naše redakcije pre skoro mesec dana - 13. avgusta 2007. godine. Tražili smo, u zahtevu koji je poslat direktno direktoru Miletu Tomiću, pozivajući se i na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, razgovor na sledeću temu: 1. Prodaja zemljišta (imovine) na Topčideru državi SAD! 2. Odgovore na sve bitne detalje toga ugovora... 3. Posebno smo insistirali da vidimo ugovor radi što konkretnijeg (preciznijeg) razgovora! Iako nam je obećano da će nam biti udovoljeno za dva-tri dana, posle tog roka prvo nam je rečeno da je direktor na odmoru, a da ćemo razgovor obaviti sa njegovim zamenikom gospodinom Srboljubom Panićem, ali tek za nekoliko dana. A, kad je i taj rok istekao, „ljubazna“ sekretarica nas je obavestila da je i on na putu i da ćemo biti kroz koji dan obavešteni o tačnom terminu susreta! I kad je prošlo duplo više dana od obećanog roka, a oni se nisu javljali na naš, po ko zna koji poziv - rečeno je da još čekaju ko će razgovarati sa novinarom. I kad smo uzastopno nekoliko dana podsećali na njihovu i zakonsku obavezu - stalno su ponavljali da su mnogo zauzeti i „da još uvek nemaju“ sagovornika na traženu temu. Do jučerašnjeg dana... A, šta ih to muči? Zbog čega izbegavaju susrete samo sa onim novinarima, za koje unapred znaju da će im postavljati ne (prijatna) pitanja i tražiti NA UVID famozni ugovor sa Amerikancima, koji su potpisali sada već bivši funkcioneri obeju država, Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i Majkl Polt, ambasador SAD u Beogradu? Prvo, što vrlo dobro znaju, da najekskluzivniju lokaciju u Srbiji nisu „ni smeli“ da prodaju! A, kad su to ipak, daleko od očiju i ušiju javnosti i bilo kakvih valjanih konsultacija, učinili - tek tada su pokazali kako granice podaničke snishodljivosti apsolutno nemaju granica: otuđili su najbolje parče topčiderske zemlje za mizernih 15 miliona evra, što je skoro tri puta jeftinije od tržišne vrednosti imanja na ovoj lokaciji!? Bivši potpredsednik srpske vlade, ugledni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Miroljub Labus, pregovarao je gubeći sve prethodno iz vida. On i njegov bivši kolega sa Pravnog, Milan Parivodić, imali su petlju (vezu) da urade to što nije htela (smela) prvo Đinđićeva, pa ni Živkovićeva vlada... Drugo, ono što ih danas možda i više peče od samog štetnog posla po državu i narod su pojedine stavke ugovora. Ono što je do sada procurilo u javnost, odnosno u „njihove medije“ je naša obaveza da o sopstvenom trošku očistimo kompletan teren. Budući da SAD nisu, prema našim saznanjima uplatile prvu tranšu, bitno su povređene obaveze o dinamici plaćanja po slovu ugovora potpisanog pre više od dve godine, što je po tumačenju stručnjaka dovoljan i neoboriv argument da se traži hitno poništenje ugovora. Pri tome, u ovom slučaju nije reč ni o političkom pitanju, niti javnom demonstriranju ljubavi ili mržnje prema Americi, kako su ovih dana ovaj slučaj u javnosti hteli da predstave neke vladajuće političke stranke. Niti ima ikakve veze sa rešavanjem sudbine Kosova i Metohije. I treće, možda i najintrigantnije pitanje, zašto je baš lokacija bivšeg Maršalata i tajnog vojnog kompleksa na Topčideru zapala za oko Amerikancima? U slučajnom susretu sa neimenovanim američkim diplomatom, na mestu na kome on nikako nije trebao (smeo) biti, tokom sednice u Skupštini grada Beograda, čuli smo da je Srbija mogla (da je htela) ponuditi neku drugu lokaciju slične površine umesto Topčidera?!? Ali nije. Pri tom, još niko ne reče, ko je i zbog čega baš ovu lokaciju (pro)dao Amerikancima? Da li su moćni pojedinci hteli da izleče višedecenijske topčiderske frustracije prošlosti, ili je reč o nečem mnogo opipljivijem i realnijem. Autor: Agencija <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/30> SINA http://www.glas-javnosti.co.yu/
