Милорад Вучелић

 

Право име транзиције

 

 

Гола жена у по бе­ла дана усред Србије  приморана да уздуж и  попреко шета 
градом.  Муж који је, наводно,

наркоман натерао је  своју жену да шета го­ла Књажевцем. 

      Дични Срби и Срп­киње су мирно прати­ли овај догађај и у  правом маниру 
по­штовања политичке  коректности нису ре­аговали нити приско­чили у помоћ овој 
же­ни. Шта их се тиче. То  је и политички ко­ректно и у пуној са­гласности са 
начели­ма транзицијског мо­рала који овде непри­косновено влада.

 

Некад и сад

Тим поводом један  Књажевчанин каже  да је био запањен јер  се нешто овако 
магло  догодити у прошлом  веку, али сада... ? ? ?  Не, то се на овај на­чин 
није могло дого­дити у Србији у про­шлом веку, нити се  догађало. То је у 
Ср­бији било и остало  могуће једино сада у  транзицији и дивљем  капитализму. 
Раније  би то грађани спречи­ли и осујетили, али  данас Срби не пома­жу, јер 
они знају да ће за то бити задужена  нека већ оформљена   или нова невладина 
организација. Ту ће  одмах бити ангажоване неке наше дичне  женске перјаницe и  
успијуше доказујући  како је све то после­дица оних фамозних  „десет година'' и 
Ко­штунице. У исто време ће се и оне и меди­ји из све снаге борити  за 
друштвене односе  и морал транзиције  који и производи овакве ситуације. Дан 
на­кон овог догађаја то, се одмах могло 

јасно  видети у дискусијама  у Скупштини Србије. 

 

Индолентност

Грађане и Србе  треба учинити морално индолентним и апатичним да би се  лакше 
довршила  транзициона пљачка, а онда да би се отклонила њихова 
незаинтересованост, треба  направити невладинеорганизације које ћe  и сама 
влада финансирати да би се отклањале неке од последица настале битком  за дивљи 
капитализам и његове „вредности". Сaмo не дирати  у узроке.

 

Таблоидска  свест

У Србију се уводи  капитапизам у свом  најгорем првобитном  облику. Српски 
медији постају ништа друго до канализациона  цев кроз коју се излива-најгоре 
ђубре разних реалити  шоуа,  најгорих филмова са  најмонструознијим  насиљем, 
афирмација  и промоција дроге...  Таблоидска свест је  потпуно овладала. Не  
разпикује се истина и  пресна .лаж што погодује једино лажовима.  
Приватизациона крађа се цени као  пожељна вештина  коју прате комплименти попут 
оног - играч. То је онај који  не поштујући никаква правила и не гледајући на 
жртве  -  успева.

Милион незапослених и милион слабо  плаћених радника,  као и сви остали могу  
да изразе свој патриотизам или навијачке  страсти навијајући за овог или оног 
тајкуна  против другог или  других тајкуна.

 

Туђи живот

У  одсуству властитог живота који је лишен елементарног  достојанства они живе  
живот својих капиталиста који им се та6лоидно и агресивно  предочава. И пошто  
је живот негде другде, Срби почињу да  отаљавају своје животе у којима их се 
мало  шта тиче. а понајмање нечија гола жена  која пребијена шега  њиховим 
градом

 

Транзиција

Колико јуче, у прошлом веку, ти су исти  Срби усред Београда  сами савладали 
терористу с пиштољем у  руци који је непосредно пре тога извршио атентат на 
турског дипломату.

Од Срба којих се  све тицало транзиција и приватизација направила је Србе којих 
 се ништа не тиче, сем  да већински гласају за  странке  чија је основна 
врeдност - дивљи  капитализам.

        Наши грађани морају да схвате да већ  углавном живе у свету остварених 
идеала,  транзиција се примиче

крају.Приватизациона пљачка се окончава. Остварени  су идеали љутих бораца за 
капитализам и  демократију. Наша  транзиција је нешто  специфичнија, јер ће  по 
нашем моделу приватизације   НATO извршити приватизацију Космета. Дословно  по 
истом моделу, који  почива на основама  да је држава Србија  лош власник, да је 
 прошлост Србије само ужас и страхота,  да треба продати много тога и зa један 
долар да би се успешно  пословало, те  да све  то ионако није важно  - јер ћемо 
сви бити  евроатлантски интегрисани... И на крају;  најважнији је бољи  живот 
грађана. Ето модела који примењује НАТО На Космету,  а Срби у Србији.

 

Боља страна

Капитализам, по ред свог ружног лица  које данас драстично  видимо, рећи ће 
неко,  има и своју нетшто бољу страну.

Тачно, али у изградњу тих нешто бољих особености уграђено је преко два века 
борбе радничке  класе, синдиката и  левих политичких  партија, као и прила 
гођавање капитализма у борби са СССР ом и социјализмом. Данас тога нема. А у   
Србији ни трага ни  ` гласа од било какве  радничке класе, синдикалне борбе или 
 левог ангажмана.

Србија је "вестернизована", и то готово дословно. Тајкун у  спрези са шерифом  
терорише град и  пљачка га, људи живе  у страху...

Али се онда у вестерн филму појављује главни јунак,  „младић" који ослобађа 
град и доноси  ослобођење и правду. У „каубојцима"  који се приказују у  Србији 
нема позитивног главног јуна­ка. Ни на екранима  ни у животу.

Главни јунак нашег филма - како би  рекао покојни Душко Трифуновић  отишао је 
негде да се  жали.

 

 

НОВИНЕ  „ПРАВДА“  15-16.09.2007.

 



__________ NOD32 2532 (20070916) Information __________

This message was checked by NOD32 antivirus system.
http://www.eset.com

Одговори путем е-поште