Džatras: Zbog obećanja Amerike, Šiptari neće kompromis

SAD neće grlom u priznanje


Amerika neće priznati Kosmet dok ne bude sigurna da će to i drugi učiniti, 
smatra srpski lobista


 

MOSKVA - Predsednik Američkog saveta za Kosovo i Metohiju i bivši saradnik 
američkog Senata Džejms Džatras ocenio je juče da Šiptari nisu motivisani za 
traženje kompromisa u pregovorima sa Beogradom, pre svega zbog podrške koju im 
pružaju Sjedinjene Američke Države.

Džatras, koji je proteklih nekoliko dana održao predavanja, na poziv fondacije 
„Gosudarstveni klub“, u više gradova Rusije, uključujući Moskvu, smatra da 
Šiptari neće jednostrano proglasiti nezavisnost sve dok ne budu sigurni da će 
taj potez priznati najpre SAD, a potom i druge zemlje.

- Međutim, ni SAD neće biti spremne da priznaju eventualno jednostrano 
proglašenu nezavisnost srpske pokrajine sve dok ne budu sigurne da će ih u tome 
pratiti druge zemlje, tradicionalni saveznici - izjavio je Džatras Tanjugu.

- SAD ne žele da budu izolovane u tome - uveren je srpski lobista, baš kao što 
je uveren da SAD nastoje u ovom trenutku da obezbede podršku nezavisnosti 
Kosmeta pre svega među svojim saveznicima van Evrope (Kanada, Izrael i Turska) 
- sve dok „stav Evropljana ne bude siguran“ i jasan.

- Za Ameriku je veoma važno da pridobije Izrael, ali u Izraelu postoje 
nagoveštaji da neće slediti američku liniju - rekao je Džatras.

On je, pred dolazak u Rusiju, boravio u Izraelu, gde su, kako je rekao, mnogi 
zabrinuti zbog „kosovskog presedana“, ali i zbog „džihada i terorizma“.

- Pristalice nezavisnosti kažu da „Šiptare izdaje strpljenje“, ali šta je to 
ako ne terorizam kad neko kaže: „Ili mi daj ono što želim, ili će biti 
nasilja“. Šiptari baš to čine, a njihove pristalice to koriste kao argument kad 
zahtevaju nezavisnost“.

Džatras smatra da stav Kanade, bliskog američkog saveznika, takođe nije sasvim 
izvestan.

- Kanađani vole da ponekad pokažu svoju nezavisnost, pa ako evropske zemlje ne 
budu pratile američku poziciju, mislim da bi Kanada mogla da prati više 
evropski nego američki primer, rekao je on, ilustrujući taj stav 
neprijateljskim raspoloženjem Otave prema „američkom ratu u Iraku“, 
protivljenjem učešću kanadskih snaga u Avganistanu i prijateljskim odnosima 
Otave sa Kubom.

Ni za Tursku se, prema Džatrasovim rečima, ne može sa sigurnošću reći kakav 
stav će zauzeti.

Prema njegovom mišljenju, Ankara bi mogla da prati poteze SAD u slučaju 
stvaranja još jedne muslimanske države na Balkanu, ali joj ostaje briga zbog 
mogućnosti formiranja kurdske države, ne samo unutar Turske, već i u Iraku.

Džatras smatra veoma značajnim mobilisanje američkog javnog mnjenja protiv 
eventualne nezavisnosti Kosova i Metohije: „Daćemo Amerikancima više 
informacija koje im se neće svideti - na primer, informaciju o paljenju 
hrišćanskog kulturnog nasleđa. Postavićemo pitanje prećutkivanja zločina na 
Kosmetu, a pitaćemo i šta je sa Albancima iz Makedonije, sa Kosova, šta je sa 
islamskim ekstremistima iz Turske i Jordana, uhapšenim u maju zbog planiranja 
napada na vojnu bazu u Fort Diksu u NJu Džersiju“, izjavio je Džatras.

Prema njegovim rečima, među kongresmenima i senatorima već ima dosta skeptika 
koji misle da je
nezavisnost Kosmeta loša ideja.
Među njima su kongresmen Den Berton iz Indijane i donedavni ambasador u UN Džon 
Bolton, čovek koga uvažavaju u konzervativnim krugovima u Vašingtonu, te 
kongresmeni iz Teksasa Ron Pol i Denis Kusinić iz Ohaja, koji nameravaju da se 
kandiduju za šefa države.


Autor:


E. G. <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/70> 

 

 

http://www.glas-javnosti.co.yu/

 

 

 

 

Одговори путем е-поште