Rešenje koje 'leba ne jede

Na Menhetnu, gde će se sudariti srpska ponuda megaautonomije za problematičnu 
pokrajinu, albanski predlog sporazuma o dobrosusedskim odnosima, ali i 
beznadežno razjedinjene velike sile

 

        
http://www.nin.co.yu/img/spacer.gif

Rešavanje statusa Kosova, posle dužeg lutanja Evropom, vratiće se krajem 
sedmice u Njujork, gde će najviši zvaničnici međunarodne zajednice, Srbi i 
kosovski Albanci, pokušati da izmeste ovaj problem iz ćorsokaka, u koji je 
zapao sveopštim nedostatkom plana kako ga rešiti na dostojanstven i civilizovan 
način. Ili, pre, kako ga rešiti, uopšte. U kancelarijama Evropske unije na 
Menhetnu, gde će sastanak biti održan, tako, sudariće se srpska ponuda 
megaautonomije za problematičnu pokrajinu, albanski predlog sporazuma o 
dobrosusedskim odnosima, ali i beznadežno razjedinjene velike sile, podeljene 
na zaštitnike međunarodnog poretka, “pragmatične” pristalice brze nezavisnosti 
i masu neodlučnih, čije oklevanje da se priklone kojoj od strana proizlazi 
mahom iz straha od ukusa gorčine, koji će neminovno ostati u ustima mnogih 
zvaničnika, ukoliko se Zapad odluči da i ovaj problem “prelomi preko kolena”.

Scenografija za novu predstavu razmišljanja o načinima rešavanja statusa 
Kosova, ovog puta u formatu dvočinke, ostavljena je još tokom govora svetskih 
lidera pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, gde je sudbina 
dvomilionske pokrajine, povremeno, nalazila put do centralne pozornice. Ili kao 
što su, prevedeno na pučki jezik, rekli državni sekretar SAD Kondoliza Rajs i 
nova zvezda zapadne politike, francuski predsednik Nikola Sarkozi, nezavisnost 
Kosova je najbolje rešenje – “jer ‘leba ne jede”. Posle uvodnih nota za 
govornicom Generalne skupštine, kosovska rasprava “spustiće” se koji sprat niže.

Istovremeno, šestočlana Kontakt grupa, od koje se, mada ne obavezno ove 
sedmice, očekuju ključni odgovori vezani za rešavanje statusa Kosova, 
delegirala je ministre spoljnih poslova, te najviše zvaničnike EU i NATO-a, 
čiji je osnovni zadatak da se dogovore o bilo čemu pre nego što, dan kasnije, 
koplja ukrste predstavnici Beograda i Prištine.

Sudeći prema prilično konfrontirajućim izjavama ruskog ministra spoljnih 
poslova Sergeja Lavrova, koji je Zapad optužio za prejudiciranje neuspeha 
pregovora, te neoprezno promovisanje jednostranog proglašavanja nezavisnosti 
Kosova kao jedinog izlaza iz krize, u kojoj se Kosovo, istini za volju, nalazi 
već deceniju, šanse za neki dramatični napredak njujorške predstave su više 
nego minimalne. “Mnogi bi želeli da Beograd i Priština postignu sporazum, ali 
neki kažu da, ako do toga ne dođe, treba da se suočimo sa stvarnošću – 
jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova”, rekao je Lavrov u Njujorku. “Mi 
mislimo da je to pogrešno.”

U jasnom sukobu stavova SAD i Rusije, koji je početkom leta rezultirao 
odustajanjem od daljeg “guranja” plana bivšeg finskog predsednika Martija 
Ahtisarija kroz proceduru Saveta bezbednosti, “vrući krompir” rešavanja statusa 
Kosova, očigledno, prebačen je u ruke Evropske unije, koja će, kako god problem 
bio rešen, preuzeti brigu o toj zlosrećnoj i siromašnoj pokrajini. “Mnogo 
mudrosti i veliko strpljenje”, kako je opisao srpski predsednik Boris Tadić, 
biće potrebno da bi se ovaj sve komplikovaniji problem priveo u mirnije vode i 
stvorili preduslovi za istinski kompromis dveju strana, Srba i Albanaca, koji 
će i podneti najveći teret budućeg rešenja, kakvo god bilo. “Moramo da 
pronađemo kompromisno rešenje prihvatljivo za obe strane. Za to je potrebno 
veliko strpljenje i velika mudrost i potrebno je da međunarodna zajednica izađe 
iz inercije oličene u Ahtisarijevom planu”, rekao je Tadić tokom diplomatskog 
maratona.
Za kosovske Albance, kako se čini, nezavisnost do kraja ove ili već početkom 
naredne godine, gotova je stvar o kojoj je svaka dalja rasprava, suštinski, 
suvišna. Upravo zbog toga, kako se čini, njihov pregovarački tim dolazi u 
Njujork veče uoči pregovora, smatrajući da više nema apsolutno nikakve potrebe 
da vlast u Prištini ubeđuje predstavnike međunarodne zajednice u ispravnost 
svojih stavova.

“Nezavisnost Kosova je gotova stvar... “, rekao je kosovski premijer Agim Čeku, 
nekoliko dana pred polazak na pregovore, upozoravajući da će Albanci, ukoliko 
bude neophodno, sami proglasiti nezavisnost. Računajući na jasno manifestovanu 
podršku SAD ovakvom načinu rešavanja problema statusa Kosova, Čeku je, takođe, 
rekao i da famozni izveštaj “trojke” međunarodnih pregovarača, u sastavu 
Aleksandar Bocan Harčenko (Rusija), Volfgang Išinger (EU) i Frenk Vizner (SAD), 
u suštini, neće ni na koji način uticati na poslednju epizodu sage o traženju 
državnosti. „Mi ćemo doneti tu odluku”, rekao je Čeku, odgovarajući na pitanje 
šta će se dogoditi ako do 10. decembra međunarodni posrednici ne budu 
predložili Savetu bezbednosti UN nezavisnost Kosova.
Problem za ovakav plan Prištine, koji diplomati na Ist riveru ocenjuju kao 
dodatni pritisak pred nastavak pregovora, predstavlja činjenica da čitav niz 
članica EU nije pokazao preteran optimizam kada je u pitanju takav razvoj 
situacije, pri čemu se stav Grčke sve češće opisuje kao “noćna mora zajedničke 
evropske politike”. Problematični su i Španija, koja se zalaže za rešenje u 
okviru međunarodnog prava, Kipar, Malta, kao i Slovačka, koja pokušava da 
pronađe politički balans između sopstvenih stavova i zajedničke politike EU.

Posle porođajnih muka srpskih zvaničnika da se oslobode aveti pokojnika iz 
Požarevca, kako se čini, stavovi Beograda nailaze na pristojniji prijem u 
međunarodnim krugovima, što, mada ohrabruje, ne znači preterano mnogo pred 
sledeću rundu, ovaj put direktnih pregovora između Srbije i kosovskih Albanaca. 
Povelja UN, kojom se između mase ostalih stvari, čvrsto štite granice država 
članice, tek povremeno provejava kroz izjave, mahom Srbiji naklonjenih svetskih 
zvaničnika. Upravo stoga i umereni pesimizam svih učesnika u pregovorima da bi 
baš ove sedmice mogao biti postignut ozbiljan napredak. Na Kosovu će se, u 
međuvremenu, zahuktati predizborna kampanja, što će dodatno suziti ionako mali 
prostor za kompromis.


Rade Maroević

http://www.nin.co.yu/pages/article.php?id=33785

<<image001.gif>>

Одговори путем е-поште