KOSOVO: PRINUDA NA KOMPROMIS
1.10.2007.
12:54
KOSOVO: PRINUDA NA KOMPROMIS Dmitrij KOSIREV, politicki komentator
RIA “Novosti” (Moskva, RIA “Novosti”)
Ruska diplomatija je po pitanju Kosova postigla ono sto je zelela. Rezutat
odrzanog zasedanja Kontakt grupe u stabu OUN na ministarskom nivou u sustini
je prinuda kosovskih albanaca na pregovore sa Srbijom. Oni su i odrzani
tamo, u OUN, narednog dana. Ovde treba napomenuti da se Kosovo, koje je u
sastavu Srbije, od 1999. godine, nalazi pod protektoratom OUN prema
rezoluciji Saveta bezbednosti broj 1244. Smisao rezolucije je u tome, da se
odluka o daljem statusu Kosova mora donositi putem pregovora dve strane,
koje su krajem 90-ih godina fakticki ucestvovale u gradjanskom ratu. Smisao
postojanja Kontakt-grupe, u cijem sastavu su Velika Britanija, Nemacka,
Italija, Rusija, SAD i Francuska – jeste da situira realizaciju rezolucije.
Nesto poput izvrsnog komiteta Kontakt grupe – to je “Trojka” u cijem sastavu
su Rusija, Evropska unija i SAD. Njeni predstavnici su i doveli albansku i
srpsku delegaciju za istio sto, prvi put za dve godine. Za mnoge, koji su
upoznati sa raspolozenjem kosovskih albanaca, sve sto se dogadjalo u OUN
izgledalo je kao nepotrebni ritual. Albanci zele potpunu nezavisnost i
izjavljuju da je besmisleno govoriti o necem drugom. Srbi su upravo sa
tribine OUN preko svog predsednika Borisa Tadica izneli novu ideju – najsiru
autonomiju sa posebnim pravima, koji se temelje na principima Evropske
unije. Albanci samo slezu ramenima. To se i dogodilo na pregovorima pod
budnim okom “trojke”. Napori ruske diplomatije bili su, u sustini, usmereni
u pravcu da se eliminise iluzija o osudjenosti Kosova na nezavisnost. Kako
je izjavio, odgovarajuci na pitanja dopisnika RIA “Novosti” ministar
spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, “kada pojedine zemlje, pored ostalog
i one koje ulaze u “trojku” daju javne izjave o tome da je, ma kako se
pregovori zavrsili, nezavisnost Kosova neizbezna, onda to prosto provocira
jednu stranu pregovarackog procesa da ne pristine ni na kakve ustupke”. Cilj
ruske diplomatije uspesno je dosegnut. Prema informacijama koje su dosle iza
zatvorenih vrata zasedanja Kontakt grupe, njeni ucesnici su zatrazili
kompromis od Kosova i Srbije i na njih nalozili podjednaklu odgovornost za
ishod pregovora. Tojest, sve je bilo u duhu rezolucije 1244. Postavljha se,
medjutim, pitanje – a zasto to Rusija cini? Zemlja koju je spomenuo Sergej
Lavrov i koja otvoreno govori o neizbeznosti nezavisnosti Kosova su
Sjedinjene Americke Drzave. Ali i ostali clanovi Kontakt grupe misle isto i
govore isto. Rusija, u sustini, u toj kompaniji nastuipa sama protiv svih,
sto kod tih “svih” izaziva iritiranost razlicitog stepena. Jer je za konacno
resenje sudbine Kosova potrebna nova rezolucija Saveta bezbednosti, a nje
nece biti ako Rusija stavi veto. Cela ta situacija ozbiljno komplikuje
rusko-evropske i rusko-americke odnose. Pitanje, u krajnjoj liniji
Evropljanima, mozemo postaviti ovako: rasparcavanje nacija do beskonacnosti
jeste tendencija nasih dana, ali se protiv nje moze boriti pomocu
nadnacionalne strukture po imenu Evropska unija. Tojest, EU namerava da
sazzvace sve probleme Srba i albanaca pomocu opsteevropske integracije. Cime
se Rusija tu moze suprostaviti? Mozda je pred nama jednostavno pokusaj da
oslabimo jedinstvenu Evropu? Nije tesko primetiti, medjutim, da od svoje
upornosti Rusija nece izvuci ama bas nikakvu neposrednu korist. Njeni
poslovni i politicki interesi na Balkanu i u Evropi u celini nece
uznapredovati zbog toga sto ce Kosovo biti nezavisno u realnosti i deo
Srbije na recima. Stvar ovde uopste nije u odnosima sa Evropom, vec u opstim
principima kako se mogu i treba da regulisu posledice takvih konflikata,
kakav je izmedju Srbije i stanovnistva njene pokrajine – Kosova. Pitanje
nezavisnosti Palestine, na primer, resava se duze od pola veka. Ali niko ne
kaze da se ne treba time baviti posto je Palestina ionako dve enklave
izraelske teritorije I nije sposobna da samostalno egzistira. Ne, u slucaju
sa Bliskim Istokom svi se nekako slazu u tome da postoji takav princip – dve
strane u konfliktu treba da se medjusobno dogovaraju, a stvar je svih onih
okolo da im u tome pomazu. To je jedan od onih principa na kojima se gradi
medjunarodno pravo i takva organizacija kao OUN (sto je prakticno sinonim,
zato sto se medjunarodno pravo u OUN i pravi). Kada neko pokusa da nesto
cini mimo OUN, to se dobrim ne zavrsava, bilo da je rec o ratu u Iraku ili,
u konkretnom slucaju, Kosovu. I nije vazno ko je bio u pravu ili kriv u
konfliktu. Albanska strana je za konflikt kriva po visegodisnjoj taktici
izgona Srba sa njihovih zakonskih teritorija, pored ostalog i putem
podrivacke oruzane delatnosti. Srbi su krivi zbog pokusaja da to sprece. Ali
u rezultatu obe strane treba da se dogovaraju. Razgovori sa neposrednim
ucesnicima zasedanja potvrdjuju: Moskva se ne bori za obavezno ocuvanje
Kosova u sastavu Srbije, ona ce prihvatiti ono resenje koje ce biti
prihvatljivo i dobrovoljni kompromis za obe strane. Pri tom moji sagovornici
nisu nasli neposredne analoge kosovskoj situaciji, koji su se ticali ili se
mogu ticati Rusije u blizoj buducnosti. Ako bi, na primer, Rusija zelela da
prosiri svoje teritorije na racun nepriznatih republika, poput Juzne
Osetije, Abhazije ili Pridnjestrovlja, onda bi se ona, obrnuto, trebala
radovati kosovskoj nezavisnosti kao presedanu. Analoga, ponovimo to, nema,
ali ako se oni iznenada i pojave, onda i Rusija, i ko hocete u svetu treba
da decidno znaju kako se moze i treba delovati u slicnim slucajevima. – 0 –
Misljenje autora ne mora se podudarati sa stavom redakcije. Moskva,
01.10.2007. RIA “Novosti”
http://www.rian.ru/
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
