Povratnici prodaju imovinu i ponovo beže iz Bosne       
        
                                
                Aktuelno

BRANKO TODOROVIĆ, IZVRŠNI DIREKTOR HELSINŠKOG KOMITETA U REPUBLICI SRPSKOJ, 
TVRDI ZA „DNEVNIK” SE U BiH PONOVO STRAHUJE OD RASPLAMSAVANJA KONFLIKTA

Visoke međuetničke i međureligijske tenzije, do kojih je u novije vreme došlo u 
Bosni i Hercegovini, utiču direktno na ljudska prava, pogotovo na povratnike u 
sredinama gde su oni nacionalna manjina.


Posle sedam-osam godina stabilnog povratka, sada beležimo slučajeve da 
povratnici žele da prodaju svoju imovinu i da se presele u entitet u kome je 
njihov narod većinski ili, čak, da napuste Bosnu i Hercegovinu, kaže za 
„Dnevnik” Branko Todorović, izvršni direktor Helsinškog komiteta za ljudska 
prava u Republici Srpskoj.

– Iako za sada mali broj povratnika govori o prodaji imovine, oni su realno, 
tamo gde su nacionalna manjina, najveće žrtve tenzija. To možemo posmatrati kao 
refleks etničkog čišćenja sa višegodišnjom zadrškom. Nestabilnost objektivno 
utiče na ljudska prava, ali i na subjektivni osećaj slobode. Nakon očekivanja 
građana da će doći do trajnog i stabilnog mira, sada se u BiH ponovo govori o 
rasplamsavanju konflikta, čak o ratu. LJudi koji su već preživeli traume, 
izbeglištvo i stradanja, ne žele da im se to ponovi. I oni imaju prag 
tolerancije – upozorio je Todorović.

On za komplikovanje prilika u BiH krivi tamošnje političare, ali i međunarodnu 
zajednicu, odnosno njenog visokog predstavnika Miroslava Lajčaka čije nedavne 
odluke ocenjuje kao deo šire strategije za region, a pre svega u odnosu na 
budući status Kosova. On dodaje da se u delu međunarodne zajednice pogrešno 
procenjuje kako bi Srbija preko destabilizacije BiH želela da stvori dodatni 
manevarski prostor u pregovorima sa Prištinom, i da je Lajčakovo „treniranje” 
strogoće neka vrsta preventivnog delovanja protiv takvih ambicija Beograda.
– Mislim da bi apsolutno bilo dobro da se iz Beograda ne pomaže Banjaluci 
vrućim izjavama, jer takva vrsta pomoći deluje kontraproduktivno za Srbe u 
Bosni i za Republiku Srpsku. To, zapravo, samo dodatno komplikuje situaciju i 
daje razlog za razmahivanje ekstremizma – napominje Todorović, dodajući da niko 
od ozbiljnih političara u Banjaluci, kao ni najveći deo građana ovog entiteta, 
nije spreman da stavlja dejtonsku sudbinu Srpske na kocku kroz radikalizaciju 
odnosa u Bosni i zato konstatuje da su marginalne ideje poput one o referendumu 
za izdvajanje RS.
G. Brkić

Igmanska inicijativa

U Beogradu je juče održana 17. Sesija Igmanske inicijative, koja je okupila 
predstavnike nevladinog sektora iz Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore. Zbog 
najnovijih tenzija u BiH i međusobnih prepucavanja političara iz Beograda i 
Sarajeva, skupu nisu prisustvovali državnici pomenutih zemalja što je, inače, 
bio slučaj prethodnih godina. Izaslanik predsednika Hrvatske pročitao je poruku 
Stejpana Mesića u kojoj on izražava zabrinutost zbog najnovijih događaja u 
regionu, što je okarakterisao kao odstupanje od politike pomirenja i 
stabilizacije Balkana.

I Vojvodina ugrožena

Aleksandar Popov, koordinator Igmanske inicijative kaže za „Dnevnik” da se sva 
loša dešavanja iz ostatka Srbije, ali i regiona, reflektuju na Vojvodinu. U tom 
smislu on ocenjuje da bilo kakva destabilizacija prilika u Bosni i Hercegovini 
vodi u nestabilnost Srbije i Vojvodine, jer, kaže, ako se ponovo otvori pitanje 
BiH, onda će moći da se otvore i sva druga pitanja u regionu. Popov dodaje kako 
sve ukazuje na to da nekome u Beogradu odgovara neprestano stvaranje novih 
žarišta, pa čak i u samoj Srbiji. U tom svetlu on posmatra i dešavanja u 
Sandžaku, ali i upozorava da se iza sve te priče možda valja jedan novi dil, 
koji bi, recimo, podrazumevao i etničku autonomiju na severu Bačke.

http://www.dnevnik.co.yu/





                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште