GLAS ISTRAŽUJE Zašto u Srbiji protestuju srpski naučnici
Za pametne samo sitniš Razvijene zemlje u nauku ulažu između 150 i 300 evra po stanovniku godišnje, dok kod nas ova ulaganja dostižu jedva sedam-osam evra. Da bi se ostvarili ozbiljniji pomaci, potrebno je obezbediti minimum 20 evra po stanovniku godišnje - tvrdi Dragan Uskoković, direktor Instituta tehničkih nauka SANU http://www.glas-javnosti.co.yu/files/image_for_teaser/Thumb_dr%20karikatura_2.jpg Tesla, Milanković, Pupin za sobom su ostavili velika dela koja danas u praktičnoj primeni koristi ceo svet, međutim, značajni radovi svetski čuvenih naučnika iz prošlosti samo obasjavaju trenutno vrlo tmurnu sadašnjost naučne Srbije. Sindikat zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti Srbije protestovao je ovih dana zbog, kako su rekli, nekorektnog odnosa predstavnika vlade prema položaju zaposlenih u toj oblasti. Zatraženo je povećanje cene rada za 20 odsto, a koeficijenata za sedam procenata, kao i da plate zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti budu izjednačene sa zaradama zaposlenih u visokom obrazovanju. Sindikat je, takođe, najavio i da će tražiti smenjivanje ministarke za nauku Ane Pešikan i članova njenog kabineta „zbog pogoršanja materijalnog položaja zaposlenih u institutima u Srbiji“. U poslednjoj kategoriji Kad se pogledaju brojke, može se videti da se posle brzog napretka, nakon petooktobarskih promena, nauka u Srbiji od 2004. godine maltene nije pomerila sa mrtve tačke. Prethodno je, doduše, ostvaren relativni rast budžetskih sredstava za istraživanje sa drastičnih 1,5 evra po stanovniku, koliki je bio 2000. godine, na 7,5 evra četiri godine kasnije. Uprkos tome, Srbija, prema rečima profesora doktora Dragana Uskokovića, direktora Instituta tehničkih nauka SANU, i dalje pripada „poslednjoj kategoriji zemalja“, dakle onih koje za nauku izdvajaju manje od 20 evra po stanovniku. - Najrazvijenije zemlje i zemlje koje se najbrže razvijaju izdvajaju najviše i u relativnom i u apsolutnom iznosu. Ova izdvajanja se kreću od 2 do 3,5 procenata od bruto domaćeg proizvoda (BDP), od čega iz budžeta 0,6-1 odsto, a od direktnih korisnika preko dva odsto. To zajedno čini od 150 do 300 evra po stanovniku godišnje. Da bi se kod nas ostvarili ozbiljniji pomaci u naučno-istraživačkom radu potrebno je obezbediti minimalno 20 evra po stanovniku, a do toga se u Srbiji može doći kada izdvajanja iz budžeta za istraživanja budu 0,8, umesto sadašnjih 0,37 odsto - ističe Uskoković. Iako je prva vlada posle petooktobarskih promena planirala da do ovoga dođe već 2005. godine, plan nije ostvaren. Naime, Ministarstvo za nauku je na kraju svog mandata 2003. godine predložilo da se izdvajanja iz budžeta u periodu od 2003. do 2006. godine povećavaju za po 0,2 odsto svake godine, tako da je trebalo da dostignu od 0,4 odsto 2003, a jedan odsto 2006. godine, nakon čega bi svake naredne godine rasla za po 0,1 odsto, tako da bi 2010. izdvajanje za nauku stiglo do 1,4 procenta BDP-a. Sumnja u harvardsku diplomu Međutim, izdvajanja od 2004. godine stagniraju. - Ulaganja u nauku do 2000. godine bila su katastrofalno mala. Kada je došla demokratska vlast, zatekla je ulaganja od 0,1 odsto BDP po stanovniku. Pre tri godine stiglo se do 0,35 procenata. Uključujući ovu i narednu godinu, tu neće biti većih promena. Sa druge strane, ostaje ogromna budžetska pogača od 99,6 odsto i onaj koji je seče potrebno je da samo malo više zareže. Jer se zna da, recimo, Slovenija ulaže 150 evra po stanovniku, dok smo mi na samo 7,5 evra - rekao je Uskoković. DOBRO DOŠLI U EU Profesor Uskoković kaže da ipak ima i dobrih stvari, jer je broj publikacija od 2000. godine u stalnom porastu. - Stvoreni su uslovi koji omogućavaju da se kreativnije stvara. Preko saradnje sa EU, koja je nedavno i oficijelno krenula, omogućen je pristup fondovima EU. Samim tim, od polovine ove godine naši istraživači ravnopravno mogu da učestvuju sa drugim istraživačima na svim projektima. Kupljeno je i dosta opreme koja je omogućila ljudima da rade na projektima. Pre tri-četiri godine urađene su i baze podataka za časopise i to tako da svaki istraživač u zemlji može da dođe do svih informacija koje pomažu u upoznavanju sa onim što se danas primenjuje u svetu - kaže Uskoković. Suštinski problem srpske nauke je status naučnika. Srednja klasa je uništena devedesetih godina i to je dovelo do „odliva mozgova“. Povratiti ranije stanje očigledno iziskuje dugačak vremenski period. Međutim, kao što postoji odliv mozgova, tako postoji i priliv mozgova koji se postavlja kao moguće rešenje. Postoje mnogi slučajevi gde su države sa znalačkom strategijom okrenule stvari na drugu stranu. Najtipičniji primeri su Kina, Južna Koreja, Singapur... - Kao i oni, moramo naći mehanizam koji bi omogućio da se stručnjaci vrate i da svoje ogromno znanje i iskustvo iskoriste za interes ove sredine. Međutim, neko ko je napravio karijeru napolju neće doći ovde da radi za platu od trista evra. Ne možete tako lako očekivati da se vrhunski ljudi čiji se projekti mere milionima dolara vrate. Ali mogu bar delom da učestvuju. Imate u mnogim zemljama u razvoju sistematsku strategiju privlačenja svetski afirmisanih naučnika koji su osnovno obrazovanje stekli u svojoj matičnoj zemlji, a naučnu karijeru ostvarili u inostranstvu. Jednostavno, ponude čoveku profesorsku katedru u matičnoj zemlji s tim da povremeno dolazi, ali da okupi mlade saradnike i organizuje rad na projektu koji on definiše. Tako se bogato iskustvo stečeno izvan zemlje vraća nazad, a mladi saradnici odlaze kod svog profesora u inostranstvo gde svakako postoji bolja oprema. Tako se razmenom znanja i ljudi postiže napredak nauke u zemlji - matici. Takvih primera ima jako puno - tvrdi Uskoković. Nauka im poslednja rupa U Srbiji sve to ide malo teže. Da bi došao naučnik koji je doktorirao na Oksfordu ili Harvardu, on mora da prođe vrlo komplikovanu proceduru u kojoj se čak proverava da li je njegova diploma - dovoljno dobra! Nakon toga mora da se šeta od fakulteta do fakulteta i plati od 500 do 700 evra kako bi nostrifikovao diplomu. Takođe, ako hoće da učestvuje na projektima, a ima samo reference sa Zapada, on mora biti proveren po raznim kriterijumima, odnosno mora da se utvrdi gde pripada. Taj postupak ne ograničava čoveka samo vremenski, već nije ni dostojanstven. U Nemačkoj se, na primer, nostrifikacija dobija za pet dana, dok je u Srbiji potrebno najmanje šest meseci da bi se završila ova procedura. - Nauka je jednostavno na rubu interesovanja ljudi koji kreiraju budućnost ove zemlje. LJudi istinski ne promovišu nauku, odnosno ne shvataju da nauka i znanje nerazvijenim zemljama omogućavaju da se uzdignu na nivo razvijenih, a to jedino može prilivom mozgova da se postigne. To treba da bude jedna sinhronizovana akcija koja će da omogući stvaranje jednog kreativnog ambijenta u kome će najuspešniji ljudi bez ikakvih problema ostvariti ono što žele. Naučnici moraju imati platu od najmanje 500 evra, i mogućnost da otputuju po potrebi kako bi bili u koraku sa svetom - uverava Uskoković. (Sutra: Da li naučnici treba da štrajkuju) Autor: Dejan Baić <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/91> * Dodaj novi komentar <http://www.glas-javnosti.co.yu/comment/reply/10871#comment-form> * <http://www.glas-javnosti.co.yu/node/10871/print> Verzija za štampu Komentari Čet, 13/12/2007 - 20:12 — nenad Toliki priliv naučnog kadra u Srbiji samo bi štetio politickim elitama koje su na vlasti, a posebno ovim novima koji su pučom došli na vlast 2000 godine. Ljudi koji mnoogo znaju, a jos znaju da postavljaju nezgodna pitanja ( na primer pred izbore) nisu dobro došli. Posebno bih istakao uticaj tog stručnog kadra na familiju i prijatelje koji ne razumeju baš to o čemu politicari lažu narod. Partijama u Srbiji nije u interesu da se u Srbiji stvori kritična masa ljudi koja bi na izborima glasali onako kako njima ne odgovara. Partijama u Srbiji trebaju mase koje veruju u ono što oni pričaju (citaj lažu). Pored toga, u takvoj Srbiji gde bi postojala kritična masa školovanih ljudi, kapital stečen kriminalom ne može dugo da opstane. Korupcija u insitucijama morala bi da se drastično smanji. Ozbiljni projekti (koji bi imali praktičnu upotrebu) na kojima bi radili ovi kadrovi ne trpe korupciju u sistemu. Posebno bih naglasio položaj kvazi naučnika u Srbiji koji imaju samo titutle i nista više i čije znanje je neupotrebljivo. Njima se ova situacija nikako ne bi svidela. Imamo i slučajeve redovnih profesora na Univerzitetu u BGu koji u zadnjih 10 godina nisu objavili ni jedan rad u nekom boljem stručnom časpisu u svetu. Pored toga imamo dosta projekata koje finansira država a samo su mtrvo slovo na papiru. Na primer, iz ličnog isksutva znam, projekat automobila na vodu koji nikada nije zaživeo, a finansiran je iz budzeta. U slučaju povratka ljudi koji razumeju ovu problematiku, ovakve stvari ne bi mogle da se dešavaju. Ima dosta sličnih primera. Namerno se donose loši zakoni da se talentovani kadrovi oteraju napolje, kako ne bi smetali. Završio bih sa rečenicom koju je izgovorio Zoran Djindjić: "U Srbiji ima mnogo trutova a malo radilica". E, ti trutovi su ga i ubili, jer je hteo da vrati radilice u Srbiju. * odgovori <http://www.glas-javnosti.co.yu/comment/reply/10871/11936> Čet, 13/12/2007 - 21:13 — zeka Žalosno bi bilo davati novac za plate tzv. naučnicima jer se godinama vrši negativna selekcija i zapošljava po nepotizmu na univerzitetima i institutima. Uz veće plate privućiće se još više ljudi koji ne žele da se bave naučnim radom već da džabalebare na radnim mestima dobijenim preko veze. Pošto su stvorili rođačke institute i fakultete neka sada naprave projekte za industriju i konkurišu na tržištu i tako zarade novac. Moraju da snose posledice za svoju politiku zapošljavanja, a država treba da izgradi nove naučne institucije od početka a ovima da postepeno ukine finansiranje. http://www.glas-javnosti.co.yu/
<<image001.jpg>>
<<image002.gif>>
