LJILJANA STALETOVIĆ - NOVI KOSOVSKI BOJ
Sudbina se čudno poigrava s Kosovom i Metohijom. Istoričari ni danas, šest vekova posle Kosovske bitke, ne mogu da se slože oko toga ko je pobedio u velikom boju? Srbi ili Turci? Isto je, međutim, i sa aktuelnim zbivanjima. Albanci misle da su pobedili u ratu iz 1999, dok Srbi veruju da će im biti vraćen suverenitet nad nesporno njihovom teritorijom. Kompromisno rešenje, zato, mnogi danas i vide kao jedinu mogućnost za uspostavljanje trajnog mira mada je, realno, teško odgovoriti na pitanje kako da se obezbedi trajni mir na prostorima na kojima je svakim danom sve više Albanaca namernih da se žestoko bore za proširenje životne teritorije na kojoj je, nekako, sve manje mesta - za ostale. Znaju to dobro i svetski moćnici, koji ne bi da se zamere ratobornim Albancima. Živeći ovih sedam i po godina među njima shvatili su, valjda, da je kosovski vilajet taman da tamniji ne može biti, da je osveta česta, a oproštaj redak. Da na Kosovu i Metohiji, među Albancima, prirodu uvrede i težinu kazne određuje isključivo onaj kome je uvreda naneta, ili misli da mu je naneta, te da su, kako je psiholog Milenko Karan primetio dok je izučavao krvnu osvetu kod Albanaca, „ljudi na ovim prostorima škrti na rečima i preobzirni s onim nezgodnima, pa se klone razgovora gde bi njihova reč mogla da povredi drugog, čak i kada je tačna i svima poznata...“ Izgleda da su, zato, i stranci postali preobzirni s nezgodnim Albancima. Čini se da im je lakše, i bezbolnije, da se zamere Srbima, uprkos tome što njihovi političari uporno ponavljaju da ne žele da im se oduzme teritorija koja se smatra dušom i srcem srpskog naroda. Pred veliko finale, postavlja se pitanje da li treba ponavljati čiji je Kosmet bio i šta jeste. Treba, naravno. Ali bi valjalo jasnije i još glasnije reći i zbog čega Srbija ne sme da izgubi Kosmet, bez straha da će nam biti zatvorena vrata u Evropu. Šta će Srbija stvarno izgubiti eventualnom nezavisnošću Kosmeta, osim dela svoje teritorije? Čini se da to najbolje znaju oni koji Beogradu s vremena na vreme ponude par miliona dolara u razmenu za teritoriju koja će im donositi milijarde godišnje u narednim vekovima. Geološke rezerve uglja lignita na Kosovu procenjene su na 15 milijardi tona. Kosovski basen učestvuje u ukupnim rezervama uglja Srbije sa 76 odsto, pri čemu su otkopana samo dva procenta. Vremenski rok eksploatacije je - narednih 200 godina. Ako izgubi Kosmet, Srbija će izgubiti i rudnike olova, nikla, zlata, srebra, a procenjuje se da u Drenici ima i nafte. Na severu Pokrajine otkriveno je i bogato nalazište zeolita, retke rude nezamenjive u avio-industriji i svemirskim programima, a koja služi i za dekontaminaciju. Kosmet je značajan i zbog svog geopolitičkog položaja, dok se njegovim odvajanjem gubi i važna saobraćajnica Kraljevo - Skoplje - Solun. Kosovska, a posebno Metohijska kotlina, ispresecane brojnim rekama, mogle bi, kada bi se obrađivale, da nahrane čitav Balkan. Kosmet obiluje i brojnim izvorima obične i termomineralnih voda. Malo je prostora da se nabroje sva prirodna bogatstva i lepote, baš kao i sve ono što je deo izuzetno bogatog kulturnoistorijskog nasleđa - srpskog, turskog, albanskog, a i onog iz prethrišćanskog doba, ilirskog ili rimskog. Jer, svi su ostavili tragove na ovim prostorima. I nastojali da se što duže zadrže. Kao što to žele i oni koje su Albanci dočekali kao oslobodioce juna 1999. Uprkos tome Srbija nikada ne bi smela da prihvati da zauvek izgubi deo svoje vekovne teritorije koja se, uz to, smatra i njenom kolevkom. Jer bi se u tom slučaju moglo desiti da ta kolevka postane i rak-rana cele Evrope. Valja se samo nadati da ni Evropa to, nikako, ne bi želela. Autor: Ljiljana <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/13> Staletović http://www.glas-javnosti.co.yu/
