Јанша заборавио неке жртве Од нашег сталног дописника Љубљана, 26. децембра – Држава нам није поклоњена већ је израсла из храбрости али и из крви, жуљева и патње, те много самоодрицања, нагласио је премијер Словеније Јанез Јанша на свечаности у Цанкарјевом дому поводом прославе Дана осамостаљења резервисаног за 26. децембар који „творци прављења словеначке државе”, на чијем челу је управо Јанша заједно са својим министром спољних послова Димитријем Рупелом, сматрају највећим државним празником. Јанша се и овом приликом осврнуо и на бившу браћу из некадашње заједничке државе, па је у негативном тону у посланици посвећеној празнику приметио да би „нам, као што нам показује поређење са нашим некадашњим судржављанима (из осталих република СФРЈ), било још много горе да нисмо остварили своје циљеве које смо величанствено и јединствено потврдили на референдуму 1990. године”. „Људски живот је прекратак и сувише драгоцен да бисмо, као некада (у СФРЈ), захтевали перманентно одрицање у име светле будућности, када би свако добијао према потребама”, рекао је шеф Владе Словеније, уз напомену да су Словенци гласали за самосталну државу зато „да бисмо после много векова добили само своју домовину, у којој можемо да живимо слободно и живот достојан човека”.
Јанша је честитао празник свим ветеранима рата за Словенију, не помињући троструко веће жртве на другој страни (ЈНА), нити десетак цивилних жртава – странаца, возача чији су камиони употребљени као живи штит на граничним прелазима ка Аустрији, при чему их словеначки територијалци ни полиција (који су стране камионе употребили као барикаде на путевима како би спречили тенкове ЈНА да користе саобраћајнице), нису упозорили на опасност ратних разарања уколико остану у својим возилима. Јанша није заборавио, међутим, да изрази наду да су стасале генерације које ће коначно раскрстити са комунистичком прошлошћу и смоћи снаге да покопају жртве црвеног терора. „Основно начело цивилизације јесте да се мртви покопају, да су и мртви део јавности и да заслужују поштовање”, нагласио је Јанша, додавши да „код нас није било тако”, јер „сваког дана прочитамо нове бројке о томе колико масовних гробница је уписано на словеначку географску карту, а последњи подаци сведоче о 571 гробници”. Да подсетимо, ради се о гробницама које су последњих година откривене по шумама око Кочевја и Марибора, а у које су по окончању Другог светског рата партизани бацали ликвидиране заробљенике, сараднике окупатора. Јанша није казао да у реченим јамама већином леже припадници других екс-ју народа односно да поред домобрана ту земљу већ шест деценија деле остаци цивила у збегу али и четничких, немачких и усташких формација, те да истраживачи јаме, за које закључе да скривају кости српских жртава, одмах затрпавају јер нема међудржавног споразума, а Љубљана одбија да сноси трошкове. Укратко, Јанша је љут што новооткривене гробнице у којима су завршили словеначки синови „никога нису гануле, већ сви то гурнемо у подсвест”, поставивши нацији реторичко питање о „величини оштећења моралне средине у којој нико не дигне глас када неки, који себе сматрају угледним, то покопавање мртвих називају пребројавањем костију”. Уверен да живи у морално контаминираној средини, Јанша се упитао зашто нема сагласности да се признају греси које су партизани починили над домобранима и другим противницима потоњег режима из Словеније, па да, „као у другим цивилизованим државама – после кренемо даље”. Светлана Васовић-Мекина [објављено: 27.12.2007.] http://www.politika.co.yu/
