Danas počinje upis za dodelu besplatnih akcija u šest javnih preduzeća - NIS-u, EPS-u, Jatu, Telekomu, Aerodromu i Galenici trajaće do 31. jula
Građani će sigurno dobiti do 100 evra u kešu Za evidenciju potrebna lična karta i kartica banke sa tekućim računom uuu Prijava se u Pošti mora obaviti lično, osim za nepokretna lica i pritvorenike uuu Prve besplatne akcije građani će dobiti šest meseci nakon prodaje firme uuu Procenjuje se da će ukupna vrednost akcija u svih šest preduzeća biti oko 1.000 evra, a novčana nadoknada do 100 evra za svakog građanina uuu Pravo na besplatne deonice imaju i građani sa Kosova i Metohije BEOGRAD - Prijavljivanje građana za besplatne akcije šest javnih preduzeća - Naftne industrije Srbije, Elektroprivrede Srbije, „Telekoma“, Aerodroma „Nikola Tesla“, „Jata“ i „Galenike“, kao i za novčane naknade od akcija već prodatih firmi koje se nalaze u Privatizacionom registru počinje danas i trajaće do 31. jula ove godine, a obavljaće se u svim poštama na teritoriji Srbije. Ko se ne prijavi lično gubi pravo na besplatne akcije, a one pripadaju svim građanima koji ispune pet uslova - da su postali punoletni do 31. decembra, prošle godine, a da su stekli državljanstvo do 3. januara ove godine, da imaju prebivalište u Srbiji, zaključno sa 30. junom 2007. godine, da su upisani u birački spisak i da dosad nisu dobili besplatne akcije. Godine radnog staža nisu važne jer taj kriterijum i nije unet u Zakon o podeli besplatnih akcija. Očekuje se da će 3,85 miliona građana ostvariti ovo pravo. Deonice bez naknade ne može dobiti, kako se procenjuje, najmanje 1,1 milion građana koji su, prema ranije važećim zakonima, već dobili ove vrednosne papire. Jedini dokumenti koji će biti potrebni za prijavljivanje na šalterima pošta su lična karta i kartica banke sa tekućim dinarskim računom. Svima onima koji nemaju račun u banci, „Poštanska štedionica“ će besplatno otvoriti na licu mesta. Građani će moći da se prijave na bilo kojem od 3.500 poštanskih šaltera, koji se nalaze na 1.400 lokacija. Službenik pošte popunjava formular u dva primerka na osnovu podataka iz lične karte i kartice dinarskog računa korisnika. Jedan primerak ostaje u pošti, a drugi pripada vlasniku akcija. Potpisivanjem prijave koju ispuni radnik pošte građanin potvrđuje pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su podaci u prijavi tačni. Nepismena lica na prijavi ostavljaju otisak prsta. Evidencija će moći da se obavi, kako su obećali nadležni u Pošti, u roku od tri do pet minuta, pa, kako kažu, nema potrebe da se prvih dana stvaraju gužve na šalterima. Međutim, među onima koji dosada nisu dobili besplatne deonice je i znatan broj starijih građana koji će sigurno požuriti sa prijavom, pošto danom evidentiranja, u slučaju njihove smrti, porodica stiče nasledno pravo na novčanu naknadu i besplatne akcije šest javnih preduzeća. Agencija za privatizaciju proverava tačnost podataka i građane koji se prijave u predviđenom roku upisaće u evidenciju nosilaca prava na besplatne akcije i izdaće im potvrdu do 31. decembra ove godine, koja će im biti dostavljena na adresu iz lične karte. U slučaju da podaci koje je građanin dao prilikom prijave u pošti nisu potpuni, Agencija šalje na adresu iz lične karte obaveštenje da je potrebno da se dopune. Zato je važno da podaci u ličnoj karti koji se tiču prebivališta, odnosno adrese, budu tačni. Ukoliko, ipak, ne stigne pismeno obaveštenje do 31. decembra, treba se obratiti Agenciji za privatizaciju, čije je sedište u Beogradu. KAZNE Za građane koji u postupku evidentiranja podnesu netačne podatke predviđena je kazna od 5.000 do 10.000 dinara. Radnici pošta i diplomatsko-konzularnih predstavništava koji ne budu poštovali predviđenu proceduru biće kažnjeni od 10.000 do 50.000 dinara. Zakonom je strogo zabranjeno posredovanje, za šta je predviđena kazna zatvora do tri godine. To se odnosi na raznorazna udruženja koja su tokom poslednje dve godine od lakovernih građana uzimala novac za učlanjenje da bi posredovali u najavljenom postupku upisa besplatnih akcija. Kolovođe ovih nelegalnih udruženja su čak potpisivali ugovore u kojima se građani obavezuju da im isplate od tri do pet odsto od ukupne vrednosti prodatih deonica javnih preduzeća. PROVERA KOD BROKERA Svi koji već imaju akcije mogu da provere da li su ih dobili besplatno i to u knjizi akcionara preduzeća u kojem su upisali deonice ili preko brokera u Centralnom registru ako firma ne vodi knjigu akcionara. Na besplatne akcije nemaju pravo radnici preduzeća u stečaju ili u likvidaciji ako su te akcije ranije upisali. PRIJAVA I PO KUĆAMA Naši državljani u inostranstvu prijave podnose u diplomatsko-konzularna predstavništva, a za one koji su nepokretni ili su na izdržavanju zatvorske kazne, evidentiranje će obavljati posebna komisija. Za građane koji su nepokretni predviđeno je da se prijave na besplatni info broj nakon čega će ih posetiti Komisija. KAKO PRODATI AKCIJE? Građanin koji želi da proda svoje akcije odlazi kod ovlašćenog brokera i podnosi potvrdu da je vlasnik određenih deonica. Zatim se popunjava obrazac (nalog) na osnovu koga broker kao ovlašćeno lice prodaje njegove akcije na berzi. Nakon što broker proda deonice, on šalje pisano obaveštenje da je obavio nalog, a novac od prodaje se uplaćuje na račun vlasnika. POSEBAN ŠALTER Šalteri za upis akcija biće vidno obeleženi, a ukoliko bude gužvi, prijavljivanje će moći da se obavi na svim šalterima u poštama. Pošta je do sada uložila više od 100 miliona dinara u pripreme za efikasno obavljanje upisa građana, a nabavljeno je 750 računara, 130 štampača i sve pošte su povezane u jedinstveni računarski sistem. Pošte će biti otvorene po redovnom radnom vremenu. ŠTA MOŽE DA SE URADI SA AKCIJAMA? Građani koji dobiju besplatne deonice mogu da ih: 1. Čuvaju, čime ostvaruju mogućnost na dividendu 2. Poklone 3. Prodaju na berzi Novopečeni deoničari koji steknu akcije na osnovu ovog zakona imaju pravo da ih prodaju bez troškova do kraja 2011. godine. Vrednost deonica zavisiće od tržišne vrednosti preduzeća. . Brokeri savetuju da se deonice čuvaju jer će profit nekih kompanija narednih godina rasti. Država je najavila da će početi kampanju radi potpune edukacije. Svaki građanin dobija podjednak udeo u svakom od šest preduzeća NIS-a, EPS-a, „Jata“, „Telekoma“, „Galenike“ i Aerodroma „Nikola Tesla“ i to sukcesivno kako se budu privatizovala. Vrednost ukupnog paketa svih ovih preduzeća koja će pripasti svakom pojedincu procenjuje se na 1.000 evra, s tim da će pravu cenu odrediti tržište u momentu prodaje. Do ove brojke došlo se na osnovu neformalne procene da šest javnih kompanija čije se akcije dele vrede 25 milijardi evra, i da za raspodelu 15 odsto tog kolača kroz besplatne akcije ostaje 3,75 milijardi evra. Uz ove akcije deli se i keš od prodaje akcija koje su već u Privatizacionom registru, preostale nakon prodaje firmi na tenderu, a prve uplate mogu se očekivati početkom ili u toku prve polovine 2009. godine. Prodaju tih deonica obaviće državni Akcijski fond, a procenjuje se da će građanima od toga pripasti i na račun biti uplaćeno od 50 do 100 evra. Prve besplatne akcije šest javnih preduzeća građanima će biti podeljene u roku od šest meseci od dana prodaje svakoga od njih. Privatizacija prvih kompanija, „Jata“ i „Telekoma“, obaviće se ove godine, a ceo proces treba da se završi u roku od tri godine, odnosno do kraja 2010. godine. Trgovina akcijama koje će građanima biti prvo podeljene trebalo bi da počne u prvoj polovini 2009. godine. Evidentiranje građana, kao i ostale troškove berzanske trgovine akcijama do 2011. godine platiće država. Istovremeno, od 28. januara počeće i evidentiranje za besplatne akcije penzionera, bivših i sadašnjih zaposlenih u šest javnih preduzeća. NJima će biti podeljene akcije u vrednosti 200 evra po godini staža, obračunatih po procenjenoj tržišnoj vrednosti preduzeća pre privatizacije. Radnici tih preduzeća prijavljivaće se u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje i za to će im biti potrebna fotokopija lične karte i radne knjižice, uverenje o državljanstvu i potvrda o prebivalištu. Kao presek radnog staža uzima se dan izdavanja potvrde o ostvarenim punim godinama radnog staža u preduzeću. Zbog ovoga je već od petka počela gužva u PIO fondu u Beogradu jer su penzioneri pojedinih javnih preduzeća došli radi pribavljanja fotokopije radne knjižice i potvrde o ostvarenim godinama staža. Do pre dve godine postojala je obaveza PIO fonda da zadrži radnu knjižicu radnika koji odlazi u penziju, pa su im potrebna dokumenta izdata na posebnom, za ovu namenu odvojenom šalteru PIO fonda. Svi koji su otišli u penziju u poslednje dve godine lišeni su ovih muka jer je u međuvremenu ukinut propis po kojem radna knjižica kod odlaska u penziju ostaje u ovom Fondu. Upis za besplatne akcije u 25 filijala Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji biće omogućeno u vremenu od 14 do 19 časova. Procenjuje se da će oko 150.000 penzionera, bivših i sadašnjih radnika javnih preduzeće, prijaviti za ove deonice . Prvi će se evidentirati radnici NIS-a i „Jata“, od 28. januara do 31. marta, zatim „Telekoma“ i Aerodroma „Nikola Tesla“ od 31. marta do 31. maja, a na kraju, od 31. maja do 31. jula „Galenike“ i EPS-a. Ostaje mogućnost i da zaposleni i penzioneri javnih preduzeća svoja prava ostvare kao građani, upisom besplatnih akcija, ne kao radnici tih firmi, ako smatraju da im je to isplativije. Na Kosovu i Metohiji pravo na besplatne akcije imaće oko 112.000 građana, koliko ih je upisano u birački spisak, ali je moguće da se taj broj poveća na 130.000 jer će se neki tek naknadno upisati u sudski registar. Na Kosovu je sve spremno za urednu registraciju građana, ne samo u Kosovsko-mitrovačkom i Pomoravskom okrugu već i u enklavama. Pokriven je čak i Prizrenski okrug, gde živi oko 1.500, i Pećki okrug, u kome je naseljeno oko 2.000 ljudi, a upis, takođe, počinje danas. U enklavama gde nema pošta, opštine su obezbedile kancelarije za rad evidentičara. Pravo na akcije imaće i zaposleni i penzioneri javnih preduzeća na području Kosova. Oni će moći da se prijave u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u Kosovskoj Mitrovici, a reč je uglavnom o radnicima EPS-a, ali i „Jugopetrola“. Pravo na akcije imaće 5.227 radnika EPS-a, odnosno oni koji su radili u elektranama, površinskim kopovima i „Elektrokosmetu“, ali i oko 3.000 penzionera i ostalih radnika koji su dobili otpremnine u tim preduzećima. Pravo na besplatne akcije, osim građana koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji, imaće i privremeno raseljeni sa tog područja. Prema najnovijim podacima Komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, u Srbiji živi oko 220.000 interno raseljenih iz ove pokrajine, a u Crnoj Gori oko 18.000. Na Kosovu i Metohiji upis akcija obavljaće se na 36 mesta, a za prijavu je neophodna ista dokumentacija - lična karta i broj računa. Privremeno raseljeni sa Kosova koji žive u Srbiji i Crnoj Gori moraće umesto lične karte da donesu izbegličku legitimaciju, jer jedino ona sadrži adresu njihovog trenutnog prebivališta. http://www.glas-javnosti.co.yu/
