POLITIKA
http://www.politika.co.yu/rubrike/Politika/vac-nemacka-ce-priznati-kosovo-10-marta.lt.html
VAC: Nemačka će priznati Kosovo 10. marta
Berlin – Diplomate više evropskih zemalja potvrdile su dnevniku
„Vestdojče algemajne cajtung” (VAC) da će Kosovo proglasiti nezavisnost
17. februara, a da će većina država Evropske unije, među njima i
Nemačka, novu državu priznati 10. marta.
Kako udanašnjem izdanju piše VAC, pozivajući se na evropske diplomatske
izvore, konačni scenario postupka priznavanja Kosova treba da bude
dogovoren tokom bezbednosne konferencije u Minhenu koja je počela juče.
Dosadašnji planovi, kako piše nemački dnevnik, predviđaju da se „na
svečanoj vanrednoj sednici parlamenta u Prištini 17. februara proglasi
otcepljenje Kosova od Srbije”. „Vreme do 10. marta potrebno je da bi se
okončao rad na novom ustavu i da bi se pripremili zakoni kojima Kosovo
treba da ispuni stavke iz plana Martija Ahtisarija, kao što je zaštita
manjina i saradnja sa međunarodnom zajednicom”, piše VAC.
Potom će, kako se dalje navodi, ministri inostranih poslova EU na
sastanku 18. februara „u zajedničkoj platformi da prime k znanju novo
stanje na Kosovu, da objave početak misije EU i u protokol unesu nameru
mnogobrojnih zemalja članica da priznaju samostalnost dosadašnje pokrajine”.
Posle toga će, kako dodaje VAC, „vlade pojedinačnih država dati izjave o
namerama”, a njihovo sprovođenje treba zatim da usledi 10. marta zajedno
sa uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Prištinom.
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer je već pre dve sedmice
najavio da će Berlin priznati nezavisno Kosovo navodeći da „istorija ne
može da se zaustavi”.Beta
-------------------------------------------------------------------------
Nezavisnost 17. februara, Rusi spremili odgovor
Do prvih priznanja možda dođe u martu, pošto Priština usvoji akte o
manjinama predviđene Ahtisarijevim planom
Albanske vlasti na Kosovu i Metohiji proglasiće nezavisnost u nedelju
17. februara, tvrde izvori u Prištini i u Briselu, ali će ta nezavisnost
na snagu stupiti tek u martu, kada – u saradnji sa Sjedinjenim Državama
i nekim zemljama Evropske unije – budu usvojeni ustav i određeni zakoni.
Tim potezom, Vašington planira da izbegne mogućnost da Rusija, koja će u
martu predsedavati Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, svojim
aktivnostima ugrozi scenario za secesiju, i uz to da omogući zemljama EU
koje se protive nezavisnosti da se ne izjasne odmah da li će priznati
novu kvazidržavu. To se pre svega odnosi na Španiju, gde su za 9. mart
zakazani parlamentarni izbori, pa je procena u Briselu da bi socijalisti
premijera Sapatera mogli da izgube izbore ako budu primorani da priznaju
Kosovo i time daju krila separatistima u Baskiji i Kataloniji. Takođe,
kako je „Politika” juče pisala, u Evropskoj uniji se ozbiljno razmišlja
da se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom potpiše što
pre, pa bi se odlaganje formalne nezavisnosti dobro uklopilo u ovaj
raspored događaja, bar za briselske diplomate.
Ono što ne govori u prilog ovom redosledu poteza jeste očekivana snažna
ruska reakcija, od koje Vašington ipak pomalo strepi. Rusija je već
saopštila da je pripremila niz mera kojima će sprečiti nezavisnost, pa
bi vakuum između njenog proglašenja u Prištini i bilateralnih
priznavanja mogao biti riskantan za Zapad.
Kako prenosi sajt „Balkan insajt”, pozivajući se na izvore iz EU,
planirano je da između 17. februara i marta kosovska skupština usvoji
više od trideset zakona, na osnovu plana Martija Ahtisarija. Među tim
zakonima, tvrdi se, biće ustav, zakon o „državnim” simbolima, zakon o
zaštiti prava Srba i drugih manjina, kao i o zaštiti verskih objekata.
Zanimljivo je da je juče austrijski kancelar Alfred Guzenbauer izjavio
da će odluka o priznavanju nezavisnosti zavisiti od toga da li će
Albanci poštovati manjinska prava, što podseća na scenario pod kojim je
1991. godine priznata Hrvatska. Tada je nemački kancelar Helmut Kol
lično garantovao da će Zagreb usvojiti zakon o zaštiti nacionalnih
manjina, kojim će biti zaštićena prava Srba.
Međutim, Agencija Frans pres javlja da je Evropska unija i dalje
podeljena u vezi sa budućim proglašenjem nezavisnosti Kosova i da će se
tome suprotstaviti „značajna manjina” država članica. Pozivajući se na
diplomate iz EU, AFP tvrdi da je u toku potraga za jedinstvenim
odgovorom na tu deklaraciju, koji bi bio prihvatljiv svima.
„Ne postoji čarobna formula”, rekao je jedan diplomata, dok je drugi
dodao da je sigurno da neće sve zemlje priznati Kosovo. Agencija dodaje
da su Kipar, Grčka, Bugarska, Rumunija, Španija i Slovačka „otvoreno
protiv”, što zbog problema sa separatizmom u sopstvenim državama, što
zbog prijateljstva sa Srbijom.
Da postoji „sve više relevantnih informacija” o tome da će 17. februara
u Prištini biti jednostrano proglašena nezavisnost, rekao je i srpski
ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić savetniku visokog
predstavnika EU za spoljnu politiku Štefanu Leneu.
On je, kako je saopšteno, ocenio da EU po svaku cenu pokušava da pre 17.
februara sa Srbijom potpiše bilo kakav sporazum, jer bi takav potpis
Srbije zapravo bio potpis za nezavisnost pokrajine.
Samardžić je posebno naglasio da premijer Vojislav Koštunica neće dati
ovakav potpis i dodao da EU ne može očekivati da neposredno pre
proglašenja jednostrane nezavisnosti sama Srbija potpiše nezavisnost
Kosmeta.
S. R.
[objavljeno: 09.02.2008]
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
