Ko je dozvolio da se auto-karte Kosova sa državnim granicama prodaju na pumpama po Srbiji
„Država Kosovo“ već stigla do - Aleksinca! Samo 200 dinara košta auto-karta „države Kosovo“ koju je štampala firma „Trimaks“ iz Skoplja, u vlasništvu dvojice tamošnjih Albanaca. Albanizovani svi toponimi projektovane „velike Albanije“, pa je, na primer, Kuršumlija pretvorena u - Kuršumi, a Prokletije čak - u „Šiptarske Alpe“ (Alpet Shljiptare) Šiptari se spremaju da 17. februara - uz pomoć Vašingtona i Brisela i po cenu najbrutalnijeg kršenja međunarodnog prava - jednostrano proglase nezavisnost, a „država Kosovo“ već uveliko „maršira“ Srbijom! U ovo će teško poverovati samo neupućeni. Jer, i u samoj Srbiji se - pod nosom zvaničnog Beograda, BIA i MUP - već mesecima raščišćavaju putevi otimanju „srpske Palestine“ i njenom pretvaranju u „NATO-državu“ sa licem i prošlošću Hašima Tačija. Tako uspešno da je „država Kosovo“ već stigla bar do Aleksinca. U svakom slučaju, jedan Beograđanin se 1. februara, vozeći autoputem ka Nišu, oko pola 10 uveče zaustavio da na pumpi kod Aleksinca natoči gorivo. I dok je plaćao račun, na polici sa raznim auto-kartama i planovima gradova - na svoje zaprepašćenje - otkrio je „Putnu kartu Kosova“ koja je bila mnogo više od toga. Pravu pravcatu mapu države Kosovo na albanskom i engleskom jeziku. Sa administrativnom granicom prema ostatku Srbije, kao i prema Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori, pretvorenom u klasičnu međudržavnu granicu! Označenom na potpuno isti način kao granica između Makedonije i Albanije ili između Albanije i Crne Gore! Na jednom stalku aleksinačke pumpe su izložene mape naše firme „Mega Mac“, a među njih umetnute karte Albanije, Makedonije i „države Kosovo“ makedonskog izdavača „Trimeks“, firme iz Skoplja, koju vode dvojica Albanaca, državljana Makedonije. Na aleksinačkoj pumpi ove tri auto-karte se, inače, prodaju kao - mape „okolnih zemalja“. PROKLETIJE POSTALE „ŠIPTARSKE ALPE“ Na „Trimaksovoj“ auto-karti, albanski toponimi su i u „susednim zemljama“ Srbiji i Crnoj Gori. Na celom prostoru takozvane „velike Albanije“. Izuzetak je Makedonija, na čiji dobar deo teritorije Šiptari takođe imaju aspiracije, ali izdavači očito nisu imali hrabrosti da velikoalbanske pretenzije plasiraju i prema zemlji u kojoj žive. Zato je Skopje ostalo - Skopje, dok je Kuršumlija postala - Kuršumi, a Bujanovac postao - Bujanoc. Istim potezom su Prokletije pretvorene u - „Šiptarske Alpe“... POMILOVAN ZUBIN POTOK Interesantna je i mapa severnog dela „države Kosovo“. Dok je Srbica postala Skenderaj, nekim srpskim naseljima naziv nije promenjen, na primer Zubinom Potoku. Tek će se videti: ima li to neke veze sa spekulacijama da je Vašington već „došapnuo“ Tačiju da ne pokušava da uspostavlja „nezavisnost“ na severu srpske pokrajine. Putnika je, naravno, najviše zainteresovala „Trimaksova“ auto-karta Kosova. Pretpostavio je, naravno, da bi za takve uvozne mape za tržište Srbije morala da postoji uvozna deklaracija, što bi, opet, značilo da je merodavni organ u Srbiji njihovu prodaju dozvolio. Takve deklaracije na samim mapama, međutim, nema! I, bar za sada - nikom ništa! Naš putnik je auto-mapu „Kosova“ kupio (pogledati fotokopiju računa), otvorio i imao šta da vidi. „Državu Kosovo“ usred Srbije! Za „samo“ 200 dinara. I shvatio da vlasti Srbije za nju ne znaju ili, što je još gore, znaju, ali je - tolerišu. A da sve bude još gore radi se o auto-karti „države Kosovo“ urađenoj u razmeri 1:220.000, koja neodoljivo podseća na slične karte Srbije ili Kosmeta, kakve je svojevremeno izdavao Vojno-geografski institut iz Beograda u razmeri 1:200.000. Neznatna razlika u razmeru verovatno je trebalo da posluži da se prikrije poreklo matrice po kojoj su „kartografi“ iz Skoplja ispisali svoje „Šiptarske Alpe“ i slične „bisere“. Auto-karta južnu srpsku pokrajinu ne prikazuje samo kao samostalnu državu, sa crvenom bojom označenom „državnom“ granicom. Jer, i svi toponimi Kosova i Metohije na toj karti su ispisani isključivo na albanskom jeziku. Rasrbljeni su čak i nazivi srpskih sela i zaselaka, koji nikakav drugi naziv nikada nisu imali. Ali, tu je jedan novitet. Naime, dobar deo albanskih naziva je na nekakvom „novoalbanskom“ jeziku, koji se voljom tzv. kosovskih vlasti uspostavlja umesto dosadašnjeg, poznatog albanskog jezika. Sama zamena srpskih toponima ima dugu predistoriju. Još tridesetih godina prošlog veka, u Albaniji, koja je u ratnim godinama druge decenije 20. veka stvorena voljom Austrougarske i još nekih evropskih sila, pokrenuta je akcija koja je obuhvatila zamenu preko 800 srpskih toponima, u dobroj meri albanskim kovanicama. Naš poznati istoričar dr Slavenko Terzić, koji je godinama rukovodio Istorijskim institutom SANU, podseća da je stvaranje novoalbanskog jezika nastavljeno i nakon Drugog svetskog rata. Tako je 1970. godine, Albanološki institut u Prištini izradio projekat etnički očišćene topografije na Kosmetu. Naravno, meta projekta su bili pre svega srpski toponimi, ali je imao, kao što se sada dobro vidi, i dalekosežnije ciljeve. Savršeno se uklopio u ovo što se danas radi na Kosmetu sa blagoslovom NATO i „međunarodne zajednice“- u iskorenjivanje svih tragova postojanja Srba na tom prostoru. Sa ambicijom da se zauvek iščupa srpski etnički i jezički koren svih naziva na Kosmetu. Svedočanstvo o arbanašenju srpskih naziva ostavio je i profesor Univerziteta u Prištini dr Bogumil Hrabak. U delu „Širenje arbanaških stočara po ravnicama i slovenski ratari srednjovekovne Albanije“, koje je objavljeno u zborniku radova naslovljenom „Stanovništvo slovenskog porijekla u Albaniji“ (Titograd 1991). Da nije tragično, bilo bi smešno kada prištinske turističke organizacije prizivaju turiste na „kosovska hrišćanska svetilišta“, naravno prećutkujući da su to manastiri i crkve srpskih vladara iz srednjeg veka. Još manje je smešno kada rimski papa govori o hrišćanskom narodu, a obraća se takozvanom predsedniku Kosova jer Vatikan predobro zna ko je glavni hrišćanski narod Kosova i Metohije i čiji su crkve i manastiri. Narodu bez istorije na Kosovu i Metohiji (a imali smo još takvih u komšiluku) slične auto-karte i pomoć „međunarodne zajednice“ i Vatikana su potrebni za pravljenje države, a i da bi imali o sebi šta da kažu. Autor: Jovan <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/84> Nikolić * Dodaj novi komentar <http://www.glas-javnosti.co.yu/comment/reply/14373#comment-form> * <http://www.glas-javnosti.co.yu/node/14373/print> Verzija za štampu Ključne reči: * kosovo <http://www.glas-javnosti.co.yu/tagovi/kosovo> Komentari http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-10-02-2008/drzava-kosovo-vec-stigla-do-aleksinca
<<image001.gif>>
