DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević Šest zvezdica Za sedam dana sve se promenilo. Kosmet u Kosovo, naši Šiptari postali su (svoji) Albanci. Unedelju je otvoreno albansko, a zatvoreno i rešeno srpsko pitanje na Balkanu. Trenutno. Minula nedelja je ekvivalent Vidovdanu ’389. Od ovog ponedeljka Srbija nije što je bila u prošlu subotu, kao što nije bila 30. juna ’389. prema 27. Svima je to jasno, samo ne i srpskoj državnoj, političkoj i intelektualnoj eliti. Njima je ovo samo novo iskušenje da učvrste vlastite pozicije. Aludirajući na državnu i političku elitu Srbije, kad je onomad (’95) prvi put sa 10.000 metara bombardovana Srpska, na ovom mestu je konstatovano da se sa buzdovanima ne može na tomahavke. Taj stav o našoj eliti ostao je nepromenjen do danas. Oni tada, kao i ovi sada, ni ne pomišljaju da odstupe, uprkos nespornosti da su njihovi projekti propali, da nemaju državotvornu viziju, da nemaju ideje saglasne istorijskom iskušenju, da nemaju ni odgovor na minimalnu potrebu vlastitog naroda. Koliko je onda bila bahata Familija, toliko je danas korumpirana koalicija, opoziciona i poziciona, nezasita. I juče na mitingu u Beogradu, nemaju oni odgovor za najveću tragediju Srba u poslednjih sto godina, ni viziju Srba u narednih pet, pošto dalje od mandata (čitaj imuniteta) za taj period ne vide, nego hoće od naroda amnestiju za vlastitu (ne)sposobnost i potvrdu mandata da dalje rešavaju to što, belodano je, nisu sposobni da reše. Zato valja ukupna elita da odstupi, od oca nacije Čarapana, koji je bio duhovni i nacionalni arhitekta i za Tita i Sloba i sada ovima, onaj ,,Šerlok Holms” takođe, do turbo-folk, tok-šou kvazielite nastale na temelju 5. oktobra, a koja je lagodno delovala i u Miloševićevom vremenu, a udobnost svoju danas učvršćuju svakodnevnom demagogijom i stalnom pretnjom da Slobino vreme može očas da povampiri, ukoliko bi oni postali smenjivi. I tako, evo, dve decenije. Svi moraju da ustupe mesto mladima, energičnim i punim ideja, i to je jedina šansa Srbije. Da ovi, ama baša svi, budu (samo)proterani iz javnog života, neka pišu memoare, igraju šah i hrane golubove na Kalemegdanu. Od nedelje upravo mladi su najaktivniji. I to navijači. Razumljivo je što su se ,,Cigani” i ,,Grobari” ujedinili. Jer, ako je u nedelju derbi u basketu održan u podne bez prisustva publike, pa potom još par mečeva takođe gotovo bez publike, pa opet uskoro i derbi u loptanju pred praznim stadionom - pa, ljudi, ti momci bi ispali iz forme i ovo je jedini bio način da održe kakav-takav trening u šakanju i bacanju čvrstih predmeta. I njima sam zavideo. Pogotovo u utorak na mitingu u Kraljevu. Da parafraziram svog prijatelja Blaža Krastavca, koji je ima dve decenije pripovedao kako ga je bilo sramota u beogradskom tramvaju kada ga je tamošnji mangup džepario a ovaj nije imao ni dinara, tako sam se i ja u utorak loše osećao, jer u Kraljevu nema ambasada, Merkatora, pa čak ni Mekdonaldsa (LDP istina imamo, ali me ne dotiče). Novina je jedino što ova mladež tuče policiju, za razliku od našeg vremena kada je policija tukla demonstrante. Dobro je što Srbija neće da ratuje za Kosovo, uprkos činjenci da je onaj jedini ,,mig 29” oporavljen. Bar ne u ovom mandatu. Srbija nema mladiće za pogibelj. Ali Srbija ima mladost za Evropu. Jer, 70 odsto mladih, prema poslednjim anketama, čeka prvu priliku da se dokopa pasoša i ,,šengenke”, pa da pali preko grane. To je zasluga i današnje ukupne elite. Nije to samo tekovina Slobina vremena, kako oni tvrde, a ima je. Ovi klinci Slobu i ne pamte. Kako mlade zadržati u Srbiji? Nacionalni cilj Srba mora biti 2101. godine barem 25 miliona Srba. Učimo od, recimo, (omraženih nam) Šiptara (od nedelje Albanaca), koji su na k. dobili državu. Kako to ostvariti? Za početak, pošto vojsku gotovo i da nemamo, a sva je prilika da će je biti sve manje, valja kasarne pretvoriti, a za to se potpisnik zalaže ima gotovo deceniju, u univerzitete (nekoliko), a većinu u stanove veličine garsonjere do dvosobnih, i da se trajno ustupe mladima. Ostalo je na njima. Tema za ovaj vikend: najmlađa, 50. evropska država, u nedelju je promovisala obeležja suvereniteta. Niko u Srbiji do danas nije tumačio ornamentiku njene zastave recimo. Na plavoj pozadini žuta karta Kosova i iznad šest belih zvezdica. Tih šest zvezdica, tvrdim, predstavljaju Kosovo, Albaniju, pola Makedonije i delove Crne Gore, južne Srbije i severne Grčke. Velika Albanija! Nacionalni program bez ijedne reči. Oni ne pričaju, oni delaju. I svakom je Albancu ta simbolika jasna. Ne budimo naivni, tu zastavu odobrili su i Vašington i Brisel. A oni znaju da čitaju simbole. Mislite o tome.
http://www.kraljevo.com/ibarskenovosti/
