Милорад Вучелић – У ОДСУСТВУ ТАДИЋА Нећу изрећи ни једну једину реч критике на разбијање излога и амбасада у Београду 21. фебруара. Београд је те вечери личио на свет и Европу и то у најбољем издању. Сетимо се како је изгледала Женева када је држан Самит најмоћнијих у Евијану. Разбијена од антиглобалиста. Ђенова је изгледала исто, али са једним мртвим. Сијетл,такође. У време одржавања скупова у Давосу понављају се исте ситуације. То су светске појаве да светскије не могу бити. То су европске појаве да свропскије не могу бити. И шта се после таквих демонстрација и разбијања догоди? Осигуравајућим друштвима се пријави штета, разни мајстори поправљају излоге, стаклари трљају руке, обрне се мало више пара. Због украдене или упропашћене робе или распарених патика нико се не узбуђује, јер оне у производњи ионако коштају 10 долара, а продају се по 100 или 200. Не буне се продавци да не би одбијали своје купце. Полиција понеког ухапси и приведе. Прекршајни судија осуди. Ако је озбиљније кривично дело иде се на суд... И живот тече даље. Омражена држава Американци и њихови слепи сателити су већ навикнути на разбијање својих амбасада.То је омиљена активност широм света, обавезан и заслужени ритуал. Американце је то прво изненађивало, а сада већ знају да су најомраженија држава на свету и да им то увек следује. Цинично се смешкају и вајкају: Мала је то непријатност за зло које вам чинимо и које ћемо вам свакако чинити. Чак им разбијање амбасада бива корисно, јер их после тога осавремењују и реконструишу да буду још лепше и још безбедније. Разбијање америчке читаонице у Кнез Михаиловој било је и педесетих година честа појава. То је једно од првих разбијања које сам видео и кога се сећам. Тито им је срушио авион пун генерала и пуковника када је повредио наш ваздушни простор. Сећам се касније разбијене амбасаде Белгије када је убијен Лумумба, а уз пут је страдала и амбасада Турске. Па ако смо тада то могли и смели да учинимо због Конга и убиства Патриса Лумумбе можемо ваљда и због насилног комадања отаџбине иза које стоје под пуним именом Американци у садејству са најгорим терористима из ОВК-а. Једина је штета што ћемо два-три дана бити без оне „здраве" хране из „Мекдоналдса". Подсетимо се мало како изгледају квартови Париза, например Клишија па никоме не пада на памет да на сва уста урла како је то лоша слика и порука Париза која одлази у свет. Или да цео Париз и Србију поистовети с тим. Порука из мишје рупе Борис Тадић није нашао за сходно да говори на величанственом митингу у Београду пред преко пола милиона људи. Није хтео да буде део те слике. Био је заузет посетом Румунији. Добијао је вести из Београда. И онда када је чуо да има толико људи сетио се Темишвара и препао. Онда је крајњс панично и видно узбуђен стао испред неке фирангице (право име за завесу) и обратио се не оним пола милиона грађана Србије у Београду, ни оном вишемилионским пред телевизијским екранима, који су посредно учествовали у њему, већ оним неколико стотина који су правили нереде по Београду. Њих је изабрао као своју циљну групу. Две поломљене амбасаде и неколико разбијених продавница више га је узнемирило него отимање Космета, наравно судећи по изгледу и одсуству са митинга Косово је Србија. Председник Србије изабрао је да се обрати оним неучесницима митинга који су, како је тачно рекао Емир Кустурица, били у „мишјим рупама". Те мишје рупе су на жалост бројни антисрпски медији, странкице и део невладиног сектора. То како је Србија реаговала на отимање Косова показало је да у Србији нема баш много оних које баш брига за Косово, али су они густо распоређени по медијима и функцијама. Они су задужени да излуђују народ и да му потурају све и свашта да би му измамили неку нервозну реакцију. Митинг јединствен у свету И исте вечери и наредног дана та тужна и добро распоређена братија кренула је у поход не би ли грандиозну реакцију народа потиснула у други план и покушала да је унереди причом о ломљењу „срца престонице". Народу на митингу је срце отаџбине на Косову, а овима другима је срце у продавницама и на берзи. Више пажње указују оној спрдњи од седнице Савета безбедности поводом удара на америчку амбасаду у Београду него оним седницама на којима се расправљало о Косову. Али узалуд су сва та замешатетљства. Ништа не може помрачити па ни осенчити значај и величину митинга у Београду. Српски народ је показао да је и те како жив и да чува свој образ и воли своју отаџбину. То нам се не може огадити и није огадило ни уз све дејство Б52 и Б92. Ова народна скупштина стаје у ред одмах иза оних одржаних на Газиместану и Ушћу, са само једном, готово занемарљивом разликом, социјалисти нису били главни актери као некад, него само публика. Митинг „Косово је Србија" био је јединствен у свету и Европи. Он је био српски и највећи и највеличантвенији, светски и европски.То је порука српског народа! Косово је Србија! Живела Србија! _______________________________ Новине “ПРАВДА” 23-24.02.2008.
