<http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-01-03-2008/amerikancu-popustili-zivci> http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-01-03-2008/amerikancu-popustili-zivci
Amerikancu popustili živci U Rimu je prošle srede održan međunarodni skup „Kosovo: pitanje koje se ne tiče samo Balkana“ u zajedničkoj organizaciji vodećeg italijanskog časopisa za geopolitiku Limes i Fondacije lorda Bajrona za balkanske studije iz SAD. Otvarajući skup, urednik Limesa Lucio Karacolo istakao je da jednostrano proglašenje nezavisnosti u Prištini 17. februara i odluka jednog broja zemalja o priznanju stvara jedinstvenu situaciju u istoriji međunarodnih odnosa i da međunarodno pravo više ne postoji“, rekao je on, ili u najboljem slučaju postoji u onoj meri u kojoj moćne sile svoje unapred zacrtane odluke žele da naknadno obaviju oblandom legalnosti. Albanci odbijali kompromis Ambasador Srbije pri Svetoj stolici Vladeta Janković naglasio je da govori ne samo kao zvanični predstavnik svoje zemlje, već i kao zabrinuti posmatrač međunarodnih zbivanja koji je svestan da se u vezi sa Kosovom uspostavlja presedan sa dalekosežnim posledicama. On je posebnu pažnju posvetio činjenici da je srpska strana bila spremna na svaki sporazum i svaki ustupak - na sve osim stolice u UN - ali da albanska strana nije bila zainteresovana ni za kakav kompromis jer je unapred dobila obećanje iz Vašingtona da je ishod privida pregovaračkog procesa za SAD već zacrtan. Ta je činjenica prouzrokovala maltene podrugljivi odnos albanskih predstavnika, koji su sa ironičnim smeškom primali k znanju srpske predloge, da bi uvek uzvraćali na isti način - njihov zahtev je nezavisnost - i ništa drugo. ČETIRI STUBA Džejms Džatras, predsednik Američkog saveta za Kosovo, nevladine organizacije sa sedištem u Vašingtonu, svoje izlaganje je posvetio motivima američke politike na Balkanu. Dijagnozu je zasnovao na četiri stuba: moć lobiranja proalbanskih grupa finansiranih novcem sumnjivog porekla, jalova težnja vašingtonskih spoljnopolitičkih stratega da se ustupcima muslimanima na Balkanu dodvore islamskom svetu u celini, hegemonistička želja da se nameće sopstvena volja, bez obzira na posledice i svesno izazivanje novog hladnog rata sa Rusijom. Kada je američki diplomata Gabrijel Eskobar dobio reč, umesto odgovora na izlaganje dr Jankovića, ili argumentovanog tumačenja američkog stava koje su prisutni očekivali, on je napao organizatore što se nisu potrudili da na skup dovedu nekog od predstavnika „kosovara“. Indignirano je optužio skup da umesto „akademskog foruma“ time prerasta u „platformu za iznošenje srpskih stavova“ i da on zato više ne želi da u njemu učestvuje. Zatim je ustao, okrenuvši leđa italijanskom podsekretaru za inostrane poslove koji je sedeo pored njega i bez pozdrava napustio podijum. Postupak američkog diplomate bio je ne samo nediplomatski već i duboko uvredljiv za organizatore i učesnike. Jedan od italijanskih poslanika koji su bili u publici opisao je taj postupak kao „nešto što bismo mogli očekivati samo od nekog sovjetskog zvaničnika u Istočnom Berlinu ili Sofiji pre pola veka“. Famijano Krucaneli, državni podsekretar u Ministarstvu inostranih poslova Italije, akcenat svog izlaganja je stavio na navodno „nepostojanje realne alternative“ nezavisnosti Kosova i njegovom priznanju. On je pri tom tvrdio da Italija ostaje prijatelj Srbije, čije dalje približavanje EU zvanični Rim podržava i sa sigurnošću u očekuje njegov nastavak. Motivi SAD Senator Alfredo Mantika, potpredsednik Spoljnopolitičkog odbora italijanskog senata i pripadnik opozicione Aleance nacionale, konstatovao je da je italijanska vlada „progurala“ priznanje na mala vrata, bez parlamentarne debate, čime je kosovsko pitanje postalo i domaće političko pitanje Italije, pitanje odnosa između vlade i narodnih zastupnika u zakonodavnim telima. On je izrazio rezerve prema tvrdnjama da će tek sada, sa proglašenjem nezavisnosti, Kosovo krenuti ka ostvarenju do sada neispunjenih standarda poštovanja zakona, ljudskih i manjinskih prava i evropskih normi. Srđa Trifković iz Fondacije lorda Bajrona istakao je da sadašnja situacija u mnogome podseća na političko-diplomatsku krizu jula 1914, koja je prethodila izbijanju Prvog svetskog rata. Odluke se u Vašingtonu donose nepromišljeno, bez imalo obzira na njihove dugoročne posledice i na efekat koji imaju na ponašanje drugih velikih sila. U Briselu i drugim evropskim prestonicama te se odluke prihvataju sa manje ili više entuzijazma, ali bez želje ili sposobnosti da se ponudi neka „evropska“ alternativa. U najmanju ruku, zaključio je on, tvorci takve politike će se uveriti da nisu bili u pravu kada su predviđali da će Srbija, posle jednog perioda roptanja ili vajkanja, da „legne na rudu“ i „prihvati neminovnost“. Rimski skup je predstavljao preko potrebni forum za debatu o jednom od najozbiljnijih pitanja sa kojima se suočava Evropa u 2008. godini. O njemu do sada prave debate u Italiji jedva da je bilo. Premda je skup održan tek posle kosovskog proglašenja, njegov je značaj da italijanskoj stručnoj i analitičkoj javnosti dodatno ukaže koliko je odluka o priznanju bila preuranjena i koliko je neosnovana nada da će se tek sada okrenuti nekakav „novi list“ na Balkanu i nastaviti sa takozvanim evrointegracijama. Autor: Ekipa <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/106> Glasa javnosti Dr. S. Trifkovic, Foreign Affairs Editor CHRONICLES: A Magazine of American Culture http://www.chroniclesmagazine.org/?cat=4 www.trifkovic.mysite.com
